Bootstrap Framework 3.3.6

[Ulix]

Vasko Popa

Koraci tvoji sa plo?nikom
Razgovaraju
Koraci tvoji pevaju
U mome telu
Bosi koraci tvoji vesele
Stidljivu rosu
I duboke ostavljaju tragove
U snegu moga sna

*
Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

[Tot]

Jedna od najboljih Borhesovih pesama u kojoj je izrazio svoj agnosticizam i osvrnuo se na celokupnu ljudsku istoriju

?uvar knjiga


Tamo su vrtovi, hramovi i opravdanje hramova
stroga muzika i stroge re?i,
šezdeset i šest heksagrama,
obredi koji su jedina mudrost
što je nebo podari ljudima,
raskoš onoga cara
?iju je vedrinu odrazio svet,njegovo ogledalo.
Tako su polja raðala plodove,
a reke ostajale u svojim koritima,
ranjeni jednorog koji se vra?a da najavi kraj,
tajni ve?ni zakoni,
muzika sveta;
te stvari ili se?anje na njih su u knjigama
koje ?uvam u kuli.

Tatari doðoše sa Severa
na malim kosmatim ždrepcima
uništiše vojske koje Sin neba posla da kazni njihovu bezbrižnost.
Podigoše vatrene piramide i klaše,
ubiše grešnika i pravednika,
ubiše okovanog roba što ?uvaše vrata,
zloupotrebiše i zaboraviše žene
i krenuše prema Jugu,
nedužni kao grabljive zveri,
svirepi kao bodeži.
U sumnjivoj zori
otac moga oca spase knjige.
Evo ih ovde u kuli u kojoj obitavam,
podse?aju me na dane koji pripadahu drugima,
tuðe i drevne.

U mojim o?ima nema dana. Police su
odve? visoke i moje godine ih ne dostižu.
Milje prašine i sna opkoljavaju kulu.
Zašto bih se zavaravao?
Istina je da nikad nisam znao da ?itam,
ali tešim se mišlju
da su mašta i prošlost ve? isto
za ?oveka ju?erašnjeg vremena
koji posmatra ono što je bilo grad
a sada se opet u pustinju pretvara.
Šta me spre?ava da sanjam da sam nekad
odgonetnuo mudrost
i brižljivom rukom nacrtao simbole?
Ime mi je Hsijang ?uvar sam knjiga
koje su možda poslednje,
jer ništa ne znamo o carstvu
i Sinu neba.
One su tu na visokim policama,
bliske i daleke u isti mah,
tajnovite i vidljive kao zvezde.
Tamo su vrtovi, hramovi.

Jorge Luis Borges

[Ulix]

@Tot: prelepa pesma!

Mostovi
(Mika Anti?)

U meni ve?eras jedna reka
razbila ogromna brda daleka,
mu?i se, urli?e, razmi?e klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce i pe?e
i kroz o?i mi kipi i te?e.

U tebi ve?eras ta ista reka
?udno je meka.
I ?as je srebrna.
I ?as je plava.
U njoj se tišina odslikava.

Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sre?e i tuge
uvek druk?ije istovetne.

Pesma o ogledalu
(Jaroslav Sajfert)

Samo ti pevaj! O ?emu?
Pevaj o bilo ?emu,
što se u ustima skupi.
Po?ni ve? jednom!
Možeš o ve?eri i svetiljci
i o lepezi.
A ako si baš zapeo,
pevaj i o ljubavi.
Na kraju o smrti
u trenu kada pruža
svoje crno ogledalo.
Po?ni ve? jednom!
Ali, zaboga, ne brkaj stvari.
Ve?e i lampu,
ljubav s lepezom,
najzad ogledalo i smrt.
Ljubav dolazi s ve?eri,
to znaš,
zakuca, uðe, utuli lampu,
i puna ju je no?.
Na rastanku, iza lepeze
šapne: možda.
Smrt dolazi u zoru,
u ogledalu je mrak.
Trenutak tišine,
?ujes svoj dah
i kad je pogledaš u strepnji
kaze ti: ne.

[Ulix]

Ekspres za sever
(Mika Antic)
XI

Mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas.

Tvoje ruke bele kao samoca.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voca.
Tvoj malo sustavi glas.

Sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,

da se vrtim kao lishce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

[Ulix]

Igra?ka vjetrova
(Tin Ujevi?)

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublazit nece gorki san.
Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.
Leti ko liš?e što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.

[Ulix]

Pobratimstvo lica u svemiru
(Tin Ujevi?)

Ne boj se! Nisi sam! Ima i drugih nego ti
koji nepoznati od tebe žive tvojim životom.
I ono sve što ti bje, ?u i što sni
gori u njima istim žarom, ljepotom i ?istotom.

Ne gordi se! Tvoje misli nisu samo tvoje! One u drugima žive.
Mi smo svi prešli iste putove u mraku,
mi smo svi jednako lutali u znaku
traženja, i svima jednako se dive.

Sa svakim nešto dijeliš, i više vas ste isti.
I pamti da je tako od prastarih vremena.
I svi se ponavljamo, i veliki i ?isti,
kao djeca što ne znaju još ni svojih imena.

I snagu nam, i grijehe drugi s nama dijele,
i sni su naši sami iz zajedni?kog vrela.
I hrana nam je duše iz naše op?e zdjele,
i sebi?ni je pe?at jedan nasred ?ela.

Stojimo ?ovjek protiv ?ovjeka, u znanju
da svi smo bolji, medjusobni, svi skupa tmuša,
a naša krv, i poraz svih, u klanju,
opet je samo jedna historija duša.

Strašno je ovo re?i u uho oholosti,
no vrlo sre?no za o?ajni?ku sre?u,
da svi smo isti u zlo?i i radosti,
i da nam breme kobi po?iva na ple?u.

Ja sam u nekom tamo neznancu, i na zvijezdi
dalekoj, raspredan, a ovdje u jednoj niti,
u cvijetu ugaslom, razbit u svijetu što jezdi,
pa kad ?u ipak biti tamo u mojoj biti?

Ja sam ipak ja, svojeglav, i onda kad me nema,
ja sam šiljak s vrha žrtvovan u masi;
o vasiono! ja živim i umirem u svijema;
ja bezimeno ustrajem u bra?i.

[Tot]

Otkuda na krovu ku?e
otkuda takav sjaj?

Vetar ulice briše
gde su nebesa ta?

Moje se srce moli
za jedan tihi san

Zar su te ukrali opet
Hladno je!-smeješ se još

Uði! Zašto me gledaš?
Ti znaš za toplu no?

Uði! Samo mi uði,
opet sam tako sam

Moje se srce moli
-gde su nebesa ta?


Milan Dedinac

[Myself]

Kraj putovanja - Branko Miljkovic

O sve sto prodje vecnost jedna biva.
Sen koja bese drvo, traje. Budi
Ispod svoga imena koje budi
Ruka sa cvetovima krv sto sebe okova.
Zavrsice se putovanje ostace tiha brda,
Siva praznina vetar koji bludi,
Mesto koje nema mesta u zelji al nudi
Zlo da nas spase i istinu otkriva.
To cemu se molite je Zalosni Slavuj.
Ljubav nikad nije zavrsena.
Cega ima ljudskog u patnji? O cuj
Dan odjekuje. Nepokretne zvezde stoje.
Prazne ruke prazno srce pusta sena
I nema mene al ima ljubavi moje.

[Myself]

Originally posted by Ulix

*
Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i
pokazivati svima. Bices moj nacin odevanja
svega neznog i tajnog. Pa i onda, kad
dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe
skidati. Na meni ces se raspasti.
Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju
ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred
biljem i pred pticama.

Ulix-e

Mirosalav Antic

Dugo u mom potpisu je bio kraj ove pesme. Stavila sam ga da pokaze mojoj devojci koliko i sta mi znaci:

'Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji.
Ti si moj nacin toplog. Obuci cu te na sebe
da se, ovako pokipeo, ne prehladim od
studeni svog straha i samoce.'

[Ulix]

Originally posted by Myself

Ulix-e

Mirosalav Antic

I am deeply ashamed.

Evo još malo Mike Anti?a, da se iskupim:

- Ovu sam ve? negde postavljao, ali se ponavljam namerno zato što je predivna:

Drugarska pesma


Ništa ti ne razumeš,
moj najroðeniji blesane,
uobraženi prin?e
što te je život razmazio.
Da znas kolike sam no?i
uznemirene i besane
drhtao kraj tvog uzglavlja,
pokrivao te i pazio.

Ti si za mene jos uvek
par?e tek roðenog mesa:
onaj musavko što vrišti
i celu ku?u potresa.

Ja sam te, lepoto moja,
nau?io da hodaš.
Svima sam pla?ao pi?e
kad su ti zubi nikli.
Ja sam ti dao život.
Nije te donela roda.
A sada smo se, odjednom,
jedan od drugog odvikli,
kao da sve što kazem
zaista ne razumeš
i kao da sve što umem
ti triput bolje umeš.

U redu, pametna glavo.
Ja sam te ljuljao, kupao,
ponosio se tobom,
nemušte re?i sricao,
i dosta svoje mladosti
zbog tebe sam polupao
i kad je u svet trebalo
nisam se zbog tebe micao,

nego sam sav osedeo,
moj naduvenko mili,
da bi tvoj život
i dani valjani bili.

Danas kad roðendan slaviš,
sve ?u sve?ane torte
pobacati kroz prozor
na užas rodbine cele.
Ti znaš: ja sam tvoj otac.
Mi smo od takve sorte
što ne sme da zadrhti
kad odapinje strele.

Možda još nije kasno.
Jednom se mora sve re?i:
i drugarski i tužno
i grubo i srne?i.

Propustio sam godine.
Ispustio te iz ruku.
Sve tvoje slabe ocene
moljakanjem sam rešio.
Ve?ito sam se svaðao
kad te drugi istuku.
Bio si moje mezim?e
i tu sam najviše pogrešio.

?etrnaest ti je godina
i zar te stvarno ne vreða
da stalno za tebe podme?em
i dušu i glavu i leða?

Ho?u da jasno kažeš
kad misliš da budeš muškarac.
Zar treba i sutra da rešavam
sve što ti odraslom fali?
"Tata, škripi u braku...
na poslu... daj za džeparac..."
A ja ti i dalje pomažem
jer te volim i žalim.

Ne ?estitam ti roðendan.
Mi smo se uzalud borili
i stvarali smo ?uda,
a ništa nismo stvorili.

I evo, danas ti dajem
re? roditeljsku i mušku:
ako ne postaneš ?ovek
na ovoj, tek zapo?etoj
?arobnoj stazi života
- moram i razbiti njušku.
Makar oženjen bio,
makar u trideset petoj.

Nikad te tukao nisam.
To za de?ake nije.
Al sutra, odrasli prin?e,
vide?eš kako se bije.

[Swanheart]

William Wordsworth-"She Was a Phantom of Delight"

She was a phantom of delight
When first she gleamed upon my sight;
A lovely Apparition, sent
To be a moment's ornament;
Her eyes as stars of Twilight fair;
Like Twilight's, too, her dusky hair;
But all things else about her drawn
From May-time and the cheerful Dawn;
A dancing Shape, an Image gay,
To haunt, to startle, and way-lay.

I saw her upon a nearer view,
A Spirit, yet a Woman too!
Her household motions light and free,
And steps of virgin liberty;
A countenance in which did meet
Sweet records, promises as sweet;
A Creature not too bright or good
For human nature's daily food;
For transient sorrows, simple wiles,
Praise, blame, love, kisses, tears and smiles.

And now I see with eye serene
The very pulse of the machine;
A Being breathing thoughtful breath,
A Traveler between life and death;
The reason firm, the temperate will,
Endurance, foresight, strength, and skill;
A perfect Woman, nobly planned,
To warm, to comfort, and command;
And yet a Spirit still, and bright,
With something of angelic light.

[Ulix]

Torba
(Miroslav Anti?)

Nikad te nisam ništa iskrenije molio, od ovog
što ti sada govorim, sine moj.
U naježenom vetru ve?eri drve?e otresa s
leða suvi bakar. To se dogegao septembar.
Ti sutra polaziš u školu.
Okna mirišu srebrno i zeleno na prve severne
magle i prve kiše. Vazduh se para kao
pau?ina i sav je izbušen kricima divljih
jata što se sele na jug.
Popodne kupio sam ti torbu. Tvoj prvi teret
u životu. Držiš je praznu kraj uzglavlja.
S njom ?eš prespavati no?.
"Prazna je torba najteža" - pevaju Cigani dok
se vuku niz bespu?a.. Ja u sebi pevušim:
"Prazna je torba bogatstvo, jer u nju staje
mašta svega što živi i želi. U punu ne staje
više nijedna mrva sna.
Nijedna gipkost ovog pomalo okoštalog
sveta.
Tu pesmu, možda, retko koji mališan ?uje od
svoga oca, dok prima u šake sudbinu.
Otac Don Kihotov, Servantes, rekao je svom
sinu: "Ko premnogo u torbu trpa, podera?e je."
A i ljudsko oko je torba. A i ljudska pamet je
torba. A i ljudsko srce je torba. Sve su to
torbe bez dna.
I mogu mnoge hiljade pokolenja stavljati u
njih pregršt zanosa, nežnosti, nade, još
uvek osta?e mesta za nove, šire proste,
još uvek osta?e mesta za nove radoznalosti.
Jos uvek osta?e mesta za mnogolike svetove
koji na prstima prilaze i nose ispod kože
toplije i belje ljubavi.
Jer sutra nema jedno obli?je, sine moj. Postoji
veliki broj budu?nosti.
I moraš imati dalekovidu mo? proricanja da
se ne zgrudvaš u samo jednom vremenu.
Ne znam grešim li ako verujem: ipak je sve
tako lako poderivo - sem ?oveka.

[Ахасвер]

Ti, što puniš moje snove
Lu?ama nežne ljubavi
I dalekim sjenama ?ežnje,
Ti što ih vlažiš toplim suzama,
Nemoj mi oti?i preko mora;
Ja ho?u tebe u životu;
Ja te ne želim u uspomenama.

Preko mora (Veljko P. Boji?).

[Tot]

USPAVANKA ZA POGINULE KOJI NEMAJU VISE OD DVADESET GODINA


Spavaj
Ko ni jedno dete živo što ne spava
U zagrljaju zemlje, s krticom i skorenjem trava

Dvadeset godina jedva milo si gledao svetlost,
i više te nema
Dvadeset godina!...
A ja te video nisam nikada,
ni stisnuo ti ruku nikada.
Žalim, ne?eš mi verovati.
Jedanput makar da si me ljutito pogledao
Ko prolaznika nepoznatog koji se drsko ponaša:
živa nit vezivala bi me za tebe.
Ovako?...Ostaje mi da te prizivam
za stolom ko duhovi što se prizivaju,
Mada znam da su to obmane puste.
Nije potrebno da zamra?ujem sobu,
Krv i mrak pali su nam na o?i.
Ispisana je azbuka cela u mom srcu.Govori!
I ?ašu sam stavio da se po njoj šeta:Govori!
Ruke sam svoje naslonio na suvo drvo stola:GOvori!
Toplote svoje da predam tebi koji si zanavek odsutan. Govori!

Transfuzija krvi kad bi mogla da postoji
I za mrtve,evo, neka otvore moje vene,
nek krv zastruji u tvom nepoznatom avetu.
Govori!Govori!Govori!
Milioni vas a samo dvadeset godina života.
Dvadeset godina života a milioni leševa,
Ni gavrana nema dovoljno da nad vama kruže,
Ni suza dovoljno,
I bol je uzaludan,
I re? je svaka otrcana i štura.
Spavaj.

Spavaj.
Ko ni jedno dete živo što ne spava
U zagrljaju zemlje, s krticom i s korenjem trava.

Spavaj.
Spavajte milioni

nisam ti znao ni ime, a ti si ve? samo brojka.
Ali znam da je milo zvu?alo kao tepanje,
Kao vo?ka slatka topilo se u ustima.
Zašto, zašto nisam imao prilike da te izgrdim,
Imao bih razloga da se ljutim na sebe,
Da sebi nikad ne oprostim nesmotrene re?i što sam ti ih rekao:

Živa nit vezivala bi me za tebe.
Ovako?...Govorim vetru, praznini.
Utešnije je govoriti uspomeni.
Mogao bih bio sebi do kraja života da prebacujem
Zašto te nisam ljubaznije do?ekao
Kad ?eš ve? tako mlad umreti...
Ne, nema oproštaja meni.
Toliko sam vremena glupo izgubio u životu.
Zašto nisam onda pošao da te potražim,
Pa bilo to i na kraj sveta.
Ve?e bi bilo tiho kad bih do tebe stigao,
Ve?e ko što je svako ve?e melem,
Došao sam da naðem baš tebe...
I šanuo ti još(al' kao za sebe
da senka ne padne na za?uðen ti pogled):
Poði niz drum i gledaj, gledaj mesec, eno bled...
Il tako nešto smešno i drago:
?uvaj se...Hajd ku?i, dobro se ogrni...No? bi?e
Duga, hladna, polarna,
No? u kojoj ni jedne zore kap ne?e više da luta...
Rekao to ne bih; samo ruku svoju
Spustio bih ti na rame.
Nema sumnje gledao bi me zapanjeno.Smešno.Ako.
Nasmejao se ko mladost što se smeje raskalašno.AKo.
I odjurio s drugovima kroz kikot i sumrak. Ako.

Al bih ja zapamtio zanavek sjaj tvojih o?iju, srebro tvoga smeha,
I ožiljak na levom obrazu kad pao si na kamen kao mali...
Ja bih te bar jednom bio video...Ovako?...
Našto mi ina?e sad ove mi o?i?...
Milioni vas a samo dvadeset godina života,
dvadeset godina života a milioni leševa.
Ni gavrana nema dovoljno da nad vama kruže
Ni suza dovoljno
I bol je uzaludan.
I re? je svaka otrcana i štura.

Spavaj.

Spavaj.
Ko nijedno dete živo što ne spava,
U zagrljaju zemlje, s krticom i s korenjem trava.

Spavaj.
Spavajte milioni.

Maj je,maj...

Žito je opet stasalo visoko.


Dušan Mati? *



*U predratnom periodu jedan od pokreta?a i protagonista srpskog nadrealizma,pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta, angažovan na strani progresa, antifažizma, leve misli, Dušan Mati? je i u posleratnom periodu veliko ime srpske književnosti, aktivni u?esnik u prepoodu naše književne misli, u njenom spoznavanju vlastite sudbine. Njegovo ime i prisustvo su decenijama sinonimi za modernu književnu i filozofsku misao, jednako u lirici, eseju i romanu.

[djo]

divna pesma

[Simor]

Ferenc Feher - Ba?ki pejsaž

Izmeðu strnjika: asfaltni sjaj
zario se u leto.
I usamljene žene uz kraj.
I neka topola uz sve to.

Putem, bos po tisini,
ide mališan, ma koji.
Odozgo, sa neba se ?ini
kao da u mestu stoji.

[Seaman]

Ja samo da pozdravim mog bracu.

[Ахасвер]

U snu sam ga zavela.

Izgubila sam ga
Kad sam se probudila
Duša obolela, a srce kaže:

Zašto ga nisi na javi dovela?
Zašto si grešku napravila?
Kad si ga godinama želela.


Moja greška (L. Rajnovi?).

[Ulix]

Mala ljubavna pesma
(Minja Ilijeva)

On ne zeli
da sedi na klupi u parku
i da se mazi.
Od toga
dobija lumbagiju
i pocinje da psuje Mesec.

On krisom ulazi
u moju sobu
i velikim makazama
sece mesecinu.
Ipak
daje mi ruku
da je drzim
dok me ne uhvati san
a onda odlazi
zlotvor
sa majcinom dusicom
u srcu.

[Ахасвер]

Gr?ih ruke ja pod tamnim velom...
"Od ?ega si danas bleda, ?ega?"
- Zato što sam tugom neveselom
Do pijanstva napojila njega.

Pamtim. On je izašao tada
Iskrivivši usta najbolnije.
Ne taknuvši drvo s balustrada
Tr?ala sam za njim do kapije.

Zadihana viknuh: "Šala sve je.
Ako odeš - ode život moj".
Jezivo, a kao da se smeje,
Re?e mi: "Na promaji ne stoj".


(A. Ahmatova).

[Ulix]

Imena
(Mika Antic)

Pronadjes negde nekakvog Mishu,
nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
pronades drugare nalik na sebe
i stanes tako
i ne verujes
da ima neko kao ti - isti,
isti na ovom drukcijem svetu.

I nista ne mora da se kaze.
Sve se unapred zna i razume.

Mozda te neke Mire sad traze?
Mozda Gordana neka ne ume
bez tebe,
Jelene,
Milice,
Vide,
do nekog ogromnog sunca da ide?

I ne znas koliko kao ti,
takvih,
veceras ponovo nekog nemaju.

I ne znas koliko kao ti,
istih,
za susret s tobom bas sad se spremaju.

I ne znas ko su to, kao ti,
divni,
samocom svoje dane razblazili.

A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potrazili.

I podjes u zivot s pogresnim nekim.
Drukcijim nekim.
Nekim dalekim.

A Boris,
Vera,
Vladan
il Sanja
jos uvek samo tebe sanja

[...]

Divna pesna...

[Ахасвер]

Evo, zazvoniše
zvona s katedrale.
Ja cipela nemam,
a moram na ven?anje.

Gde li je moj veo,
gde haljina bela,
i moj cvet naran?e?

Gde je moj prstenak,
gde broš pozla?eni,
i moj ðerdan krasni?
Požurite majko!
Evo zazvoniše
zvona s katedrale.

Gde li je moj dragi?
Moj ljubljeni dragi
gde li mi je sada?

Evo zazvoniše
zvona s katedrale.
A ja bez dragoga
moram na ven?anje.



Verenica (Rafael Alberti).

[Ulix]

Opomena
(Mika Anti?)

Važno je, možda, i to da znamo:
covek je željen tek ako želi -
I ako sebe celoga damo,
tek tada i možemo biti celi.

Saznacemo tek ako kažemo
reci iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moci ce neko i nas da sretne.

[Simor]

Karolj Jung - ?ega nema

?ega nema: to je šuma.
Isekoše najzad stabla sva.
Promi?u svi oblaci,
Iznad predela napušteni.

?ega nema: to je rit.
Reka je bleda, metalna nit.
Dvoje, kad se drže za ruke:
Tek je uspomena. Iš?eznu?e.

?ega nema: to je predeo sam.
Tmina se preme?e u sku?enoj sobi.
Imenovati i ono što boli.
Traže?i opet gde je njena ruka.

Ono što ostade: ubrzano vreme,
I onaj put, nešto podalje;
Poput bezglasnog glasnika,
Koji je još video svedoka.

(I na kraju: kamen koji pada,
I skamenjena stabla sva;
Poput glasnika bezglasnih,
Prohujaše u nova vremena.)

[Dina]

I iza Seamanove pesme moja omiljena od Prevera...

UVELO LISCE

O! Tako bih zeleo da se setis
sretnih dana kad smo bili skupa
U to doba zivot je bio lepsi
i sunce je bilo toplije nego danas
Uvelo lisce evo vec je stiglo...
Vidis da nisam zaboravio
Uvelo lisce evo vec je stiglo
zal i uspomene isto tako
i severac ih nosi
u hladnu noc zaborava
Vidis da nisam zaboravio
tu pesmu koju si mi pevala

To je jedna pesma sto je licila na nas
ti si me volela
ja sam te voleo
I ziveli smo skupa
ti koja si me volela
i koju sam voleo
Ali zivot razdvaja one koji se vole
lagano
i neprimetno
i more brise na pesku
korake rastavljenih ljubavnika

Uvelo lisce evo vec je stiglo
zal i uspomene isto tako
Ali moja ljubav cutljiva i verna
stalno se smesi i zahvaljuje zivotu
Tako sam te voleo i bila si tako lepa
Kazi kako onda da te zaboravim
U to doba zivot je bio lepsi
i sunce je bilo toplije nego danas
Ti si bila moja najneznija ljubav...
I sta ce mi onda ta tuga
A ta pesma koju si mi pevala
uvek uvek ce mi zvoniti u usima

To je jedna pesma sto je licila na nas
Ti si me volela
ja sam te voleo
i ziveli smo skupa
ti koja si me volela
i koju sam voleo
Ali zivot razdvaja one koji se vole
lagano
i neprimetno
i more brise na pesku
korake rastavljenih ljubavnika.

[spf 3000]

Originally posted by Dina
UVELO LISCE

O! Tako bih zeleo da se setis
sretnih dana kad smo bili skupa
U to doba zivot je bio lepsi
i sunce je bilo toplije nego danas
Uvelo lisce evo vec je stiglo...
Vidis da nisam zaboravio
Uvelo lisce evo vec je stiglo
zal i uspomene isto tako
i severac ih nosi
u hladnu noc zaborava
Vidis da nisam zaboravio
tu pesmu koju si mi pevala

To je jedna pesma sto je licila na nas
ti si me volela
ja sam te voleo
I ziveli smo skupa
ti koja si me volela
i koju sam voleo
Ali zivot razdvaja one koji se vole
lagano
i neprimetno
i more brise na pesku
korake rastavljenih ljubavnika

Uvelo lisce evo vec je stiglo
zal i uspomene isto tako
Ali moja ljubav cutljiva i verna
stalno se smesi i zahvaljuje zivotu
Tako sam te voleo i bila si tako lepa
Kazi kako onda da te zaboravim
U to doba zivot je bio lepsi
i sunce je bilo toplije nego danas
Ti si bila moja najneznija ljubav...
I sta ce mi onda ta tuga
A ta pesma koju si mi pevala
uvek uvek ce mi zvoniti u usima

To je jedna pesma sto je licila na nas
Ti si me volela
ja sam te voleo
i ziveli smo skupa
ti koja si me volela
i koju sam voleo
Ali zivot razdvaja one koji se vole
lagano
i neprimetno
i more brise na pesku
korake rastavljenih ljubavnika.

toliko je volim da sam morala da je ponovim

[Daliborka]

Jos kad sam bila nezan cvet
kad znala nisam kakav je svet
Zuti sam dukat dobila ja
k`o sunce da mi sja

Nemoj da brigas, brigas
zivot se stara
Dok bude ljudi, bice i para

Sad kad sam procvao pupoljak ja
divnog sam momka videla
Najlepsi dukat sam dobila ja
k`o sunce da mi sja

Nemoj da brigas, brigas
zivot se stara
Dok bude ljudi, bice i para

Jednom sam sama setala
zuti dukat izgubila
Proslo je mnogo dana od tad
Za njim placem sad

Nemoj da brigas, brigas
zivot se stara
Dok bude ljudi, bice i para

[Ахасвер]

Zaustavite sve satove, isklju?ite telefon,
I psima da ne laju dajte so?nu kost,
Utišajte klavire i uz potmulo dobovanje
Iznesite kov?eg, nek narika?e priðu.

Nek avioni kruže je?e?i nad glavom
Šaraju?i po nebu poruku On je Mrtav.
Nek mašne od krepa stave oko belih vratova golubova,
Nek saobra?ajci nose crne pamu?ne rukavice.

Bio je moj Sever, moj Jug, moj Istok i Zapad.
Moja radna sedmica i nedeljni odmor,
Moje podne, moja pono?, moj govor, moj pev;
Mislio sam da ljubav ?e trajati ve?no: prevarih se.

Zvezde sada nisu poželjne; pogasite ih sve;
Spakujte Mesec, skinite Suncu plašt;
Prospite nekud okean, zbrišite šume:
Jer ne?em dobrom da vodi ne može ništa sad.


W. H. Auden

[Ulix]

Muka od ljubavi
(Nikita Stanesku)

Ne kažem da je sre?a bila
što sam te upoznao.
Kažem samo da je to ?udo bilo.

Gledaj da ne umreš, voljena,
pokušaj da ne umreš ako možeš.

Meni je život nestao,
tebi je sre?a nestala.

Samo toliko kažem
nas dvoje smo živeli
na zemaljskoj kugli.