Originally posted by Simor
Ja sam, inace, osetljiv na iznosenje bilo cega iz privatnog zivota bilo koga. A sta bih radio...
Englezi su nekad imali pravilo ,,pri?ajmo o generalnim temama'' , ali ne i o li?nim. Dakle, deo dobrog vaspitanja bio je sesti kod nekog na ?aj i pri?ati o politici, o haljinama, koje obla?i Ledi Dajana ili o omiljenim tv emisijama.
Ipak, ovaj koncept je vremenom prevaziðen jer indirektno i samo njegovo pridržavanje vreða privatnost.
Kako?
Tako što postoji osnovno pravilo da se NE PRI?A O RUŽNIM STVARIMA ILI TAJNIM STVARIMA (takozvanim tabuima).
Ovo nam logi?ki govori o tome da je privatan život nešto ružno,
time ovo pravilo jede samo sebe.
Pošto privatni životi nisu ništa ružno, zašto bismo ih onda gurali pod tepih.
Pravilo o ne pri?anju o tuðim privatnim životima takoðe podrazumeva da ?e osoba, koja pri?a o nekom tre?em imati zle namere i da ?e svrha ,,ogovaranja'' biti podcenjivanje tre?e osobe.
To se mnogo ?eš?e pokazuje kao neta?no.
Naj?eš?a varijanta ,,ogovaranja'' je kada dve osobe pri?aju baš o osobi, koja im je na neki na?in draga ali napominju mane te osobe baš zato što žele da pomognu tre?oj osobi da se pomenutog problema reši.
Interesantno je da niko od ljudi, koje znam nikad nije ogovarao nikog koga ne voli. Kad neko nekog mrzi, onda i ne voli sam pomen tog imena.
Gotovo uvek ogovarali smo dragu osobu, koja ima neki problem ili neku manu, bez koje bi joj bilo lakše.
Prema tome, pri?a o tuðim privatnim životima uvek stavljena u negativni kontekst je jedna zabluda.
Ovo što ?u re?i je možda jeres, ali tra?evi su mnogo više pozitivnog doneli i mnoge ljude spojili, nego što su štete napravili. Psi koji laju ne ujedaju mnogo.