- 11 Okt 2005, 19:17
#368070
Koliko nam se puta dogodilo da se razljutimo na sebe zato što smo "ispali budale" pogrešno procenivši ovu ili onu osobu. Ili da besnimo na one u kojima smo se prevarili, koji su nas "izneverili" i "razo?arali". Uprkos ljutnji, meðutim, nastavljamo da se varamo u procenama ljudi.
Ove omaške nisu slu?ajne. Niti su posledica neznanja, "gluposti" ili slabe mo?i zapažanja.
Re? je o ne?em sasvim drugom.
Druge ljude ne vidimo kakvi jesu ve? kakvi bismo želeli da budu. To jest kakvi odgovaraju našim zahtevima, potrebama, nada, o?ekivanjima ili strahovima. Procenjuju?i druge ne polazimo od njih samih ve? od nas i vlastitih emocionalnih potreba. Tako gradimo predstave koje ?esto veoma malo sli?e stvarnim osobama. Štaviše, nesvesno odbijamo da uo?imo postupke i osobine stvarnih osoba koje se razlikuju od predstava koje smo o njima stvorili. I razdražuje nas kada nam drugi na to ukazuju.
Zbog ?ega? Šta je uzrok ovog slepila?
Stvar je u tomm da odbijamo da se odreknemo svojih o?ekivanja i manemo nada koje smo u neke ljude uložili. I zbog toga ne dopuštamo ni sebi, ni drugima da diraju u slike koje tako brižljivo negujemo.
Sve dok se jednog dana pod neizdrživim pristiskom stvarnosti, ?esto na veoma grub na?in, naše predstave ne rasprsnu kao mehur od sapunice, prislivši nas da se suo?imo sa istinom koju smo izbegavali.
Onda nam "pukne pred o?ima" ono što nam je svo vreme bilo pred nosom a što smo odbijali da vidimo - da su ponekad i veoma bliske osobe nešto sasvim drugo od onoga što smo verovali da jesu.
Tada se ose?amo obmanutim, izigranim, prevarenim. A zapravo smo neprekidno obmanjivali i varali sami sebe.
U proceni ljudi grešimo iz egoizma i narcizma, ne iz naivnosti. Ne vara nas naš razum ve? nas varaju naša taština, naše potrebe i naša o?ekivanja.
Šta zapravo o?ekujemo od drugih? Mnogo toga. Ali suštinski o?ekujemo jednu osnovnu stvar - da potvrde naše iluzije o sebi samima. Žilavo ?uvamo iluzije koje smo stvorili o drugima da bi oni ?uvali iluzije koje stvaramo o sebi.
Ne?emo bolje procenjivati ljude postavši oprezniji i nepoverljviji ve? polaze?i od njih umesto od nas samih, od onoga kakvi ti ljudi stvarno jesu ne od onoga kakvi bismo želeli da budu.
Ove omaške nisu slu?ajne. Niti su posledica neznanja, "gluposti" ili slabe mo?i zapažanja.
Re? je o ne?em sasvim drugom.
Druge ljude ne vidimo kakvi jesu ve? kakvi bismo želeli da budu. To jest kakvi odgovaraju našim zahtevima, potrebama, nada, o?ekivanjima ili strahovima. Procenjuju?i druge ne polazimo od njih samih ve? od nas i vlastitih emocionalnih potreba. Tako gradimo predstave koje ?esto veoma malo sli?e stvarnim osobama. Štaviše, nesvesno odbijamo da uo?imo postupke i osobine stvarnih osoba koje se razlikuju od predstava koje smo o njima stvorili. I razdražuje nas kada nam drugi na to ukazuju.
Zbog ?ega? Šta je uzrok ovog slepila?
Stvar je u tomm da odbijamo da se odreknemo svojih o?ekivanja i manemo nada koje smo u neke ljude uložili. I zbog toga ne dopuštamo ni sebi, ni drugima da diraju u slike koje tako brižljivo negujemo.
Sve dok se jednog dana pod neizdrživim pristiskom stvarnosti, ?esto na veoma grub na?in, naše predstave ne rasprsnu kao mehur od sapunice, prislivši nas da se suo?imo sa istinom koju smo izbegavali.
Onda nam "pukne pred o?ima" ono što nam je svo vreme bilo pred nosom a što smo odbijali da vidimo - da su ponekad i veoma bliske osobe nešto sasvim drugo od onoga što smo verovali da jesu.
Tada se ose?amo obmanutim, izigranim, prevarenim. A zapravo smo neprekidno obmanjivali i varali sami sebe.
U proceni ljudi grešimo iz egoizma i narcizma, ne iz naivnosti. Ne vara nas naš razum ve? nas varaju naša taština, naše potrebe i naša o?ekivanja.
Šta zapravo o?ekujemo od drugih? Mnogo toga. Ali suštinski o?ekujemo jednu osnovnu stvar - da potvrde naše iluzije o sebi samima. Žilavo ?uvamo iluzije koje smo stvorili o drugima da bi oni ?uvali iluzije koje stvaramo o sebi.
Ne?emo bolje procenjivati ljude postavši oprezniji i nepoverljviji ve? polaze?i od njih umesto od nas samih, od onoga kakvi ti ljudi stvarno jesu ne od onoga kakvi bismo želeli da budu.
Faca mi apsolutno
.;odredjen okvir ili sustina da, ali covek je veoma komplexno bice za koje treba vremena 
upravo tako....zajebala sam se sto puta do sada, i opet cu....to je jednostvano tako....svaki put po nesto nauchim(o)....pa se sledeci put malo manje zajebem 
i tako ...sve manje i manje... 
