- 11 Okt 2005, 19:28
#368081
S vremena na vreme, neko ?eš?e, neko reše, donosimo ?vrste odluke da ?emo se promeniti, da ?emo prestati sa ovim ili po?eti sa onim. I to ponekad koliko od sutra. Ili od nekog datuma koji bi trebao da simboli?no ozna?i po?etak ne?eg novog i druga?ijeg u našim životima. Od tako donesenih odluka obi?no ne biva ništa.
Tada se na sebe obrušavamo sa ubistvenim prezirom. Prebacujemo sebi nedolu?nost, nedovoljnu ?vrstinu, nedostatak volje, slabost karaktera. Proglašavamo sebe slabi?ima i ništarijama.
Time ne postižemo ništa izuzev što sebe srozavamo u vlastitim o?ima. I time postajemo još slabiji a, samim tim, i neodlu?niji.
Ponekad spasavamo ?ast tako što zaboravljamo šta smo sve rešili i šta od toga nismo uradili.
U stanju smo da sebe dovedemo do toga da strahujemo od bilo kakvih odluka kako sebe ne bismo osuðivali ukoliko ih izneverimo. Puštamo da sve ode kako ide, prepuštamo se okolnostima i slu?ajnostima što je takoðe veoma loše.
Jednostavno, sebi je besmisleno izdavati dekrete. Odluke koje svesno donosimo mogu biti i dobre, i pametne, i korisne. Ali to nije dovoljno da bismo ih zaista sproveli u delo. Potrebno je da iza njih stojimo ?itavim svojim bi?em, kako svesnim tako i nesvesnim.
Ne iznevravamo svesno donete odluke zbog slabosti volje ili kakraktera ve? zbog toga što se u nama nešto njima protivi, nešto ?ega po pravilu nismo svesni. Protiv naših odluka deluju neki važni podsvesni ciljevi, neke sklonosti, potrebe, strahovi. Sami podrivamo svoje odluke a da ne znamo da to ?inimo.
Dolazi do sukoba svesne volje i nesvesnog opiranja u kojoj ovo drugo nadvladava to ?eš?e što slabije poznajemo sebe.
Tako, na primer, ?ovek koji odlu?uje da ostavi cigarete (pogledati tekst Odvikavanje od pušenja) u tome ne uspeva jer tu nameru osuje?uje jedan veoma mo?an deo njega samog. Sli?no se, recimo, dogaða i sa ?ovekom koji ?vrsto rešava da više ne dozvoli da ga svako izrabljuje (vidi ?ovek koji nije umeo da kaže ne) ali ipak nastavlja da služi tuðim željama i zahtevima.
Kada izneverimo vlastite odluke, najmudrije je i najkorisnije da istražimo šta nas je to osujetilo u nama samima. Kakve to mo?ne unutrašnje sile deluju protiv naše svesno uobli?ene volje.
Te sile mogu biti razli?ite, od slu?aja do slu?aja i od ?oveka do ?oveka.
Kako ih istražiti? Pustimo svoje misli da slobodno, bez kontrole razuma, lutaju oko stvari koja je u pitanju. Na primer, ?ovek koji je rešio da ostavi cigarete pa mu to nije pošlo za rukom, valja da pusti da mu misli nesputano kruže oko toga šta mu duvanski dim u životu zna?i i zašto u dubini duše nije voljan da ga se odrekne.
Sli?no je i sa bilo kojom drugom odlukom.
Najvažnije je da se, povodom neostvarenih odluka, nad sobom zamislimo umesto da sebe optužujemo i ocrnjujemo. Samo tako ?emo postati psihološki ja?i a time i odlu?niji.
Tada se na sebe obrušavamo sa ubistvenim prezirom. Prebacujemo sebi nedolu?nost, nedovoljnu ?vrstinu, nedostatak volje, slabost karaktera. Proglašavamo sebe slabi?ima i ništarijama.
Time ne postižemo ništa izuzev što sebe srozavamo u vlastitim o?ima. I time postajemo još slabiji a, samim tim, i neodlu?niji.
Ponekad spasavamo ?ast tako što zaboravljamo šta smo sve rešili i šta od toga nismo uradili.
U stanju smo da sebe dovedemo do toga da strahujemo od bilo kakvih odluka kako sebe ne bismo osuðivali ukoliko ih izneverimo. Puštamo da sve ode kako ide, prepuštamo se okolnostima i slu?ajnostima što je takoðe veoma loše.
Jednostavno, sebi je besmisleno izdavati dekrete. Odluke koje svesno donosimo mogu biti i dobre, i pametne, i korisne. Ali to nije dovoljno da bismo ih zaista sproveli u delo. Potrebno je da iza njih stojimo ?itavim svojim bi?em, kako svesnim tako i nesvesnim.
Ne iznevravamo svesno donete odluke zbog slabosti volje ili kakraktera ve? zbog toga što se u nama nešto njima protivi, nešto ?ega po pravilu nismo svesni. Protiv naših odluka deluju neki važni podsvesni ciljevi, neke sklonosti, potrebe, strahovi. Sami podrivamo svoje odluke a da ne znamo da to ?inimo.
Dolazi do sukoba svesne volje i nesvesnog opiranja u kojoj ovo drugo nadvladava to ?eš?e što slabije poznajemo sebe.
Tako, na primer, ?ovek koji odlu?uje da ostavi cigarete (pogledati tekst Odvikavanje od pušenja) u tome ne uspeva jer tu nameru osuje?uje jedan veoma mo?an deo njega samog. Sli?no se, recimo, dogaða i sa ?ovekom koji ?vrsto rešava da više ne dozvoli da ga svako izrabljuje (vidi ?ovek koji nije umeo da kaže ne) ali ipak nastavlja da služi tuðim željama i zahtevima.
Kada izneverimo vlastite odluke, najmudrije je i najkorisnije da istražimo šta nas je to osujetilo u nama samima. Kakve to mo?ne unutrašnje sile deluju protiv naše svesno uobli?ene volje.
Te sile mogu biti razli?ite, od slu?aja do slu?aja i od ?oveka do ?oveka.
Kako ih istražiti? Pustimo svoje misli da slobodno, bez kontrole razuma, lutaju oko stvari koja je u pitanju. Na primer, ?ovek koji je rešio da ostavi cigarete pa mu to nije pošlo za rukom, valja da pusti da mu misli nesputano kruže oko toga šta mu duvanski dim u životu zna?i i zašto u dubini duše nije voljan da ga se odrekne.
Sli?no je i sa bilo kojom drugom odlukom.
Najvažnije je da se, povodom neostvarenih odluka, nad sobom zamislimo umesto da sebe optužujemo i ocrnjujemo. Samo tako ?emo postati psihološki ja?i a time i odlu?niji.
