Da bežim iz ove zemlje, po ko zna koji put...
I naðem se u nekoj drugoj, kad ono - sve isto kao ovde. :rool:
In fact, aerodrom im izgleda kao hala beogradskog sajma, pa još pored njega gomile i gomile sena. I ja se vozim (avtobusom) pored, misle?i - gee, šta ?e im ovoliko seno (sa sve vilama zabodenim u isto), pa ne idu avijoni na konjski pogon, a i zapaljivo je, hebote.
Onda zaobiðemo aerodrom, i prolazimo ispod nekih divovskih konstrukcija koje izgledaju užasno oronulo, a trebalo bi kao da budu mostovi za putnike, and i'm, like - nema šanse da bih se na to popela.
Kona?no ulazim u bus koji treba da me odveze do nekih roðaka, i odjednom su mi u rukama novine, stojim i ?itam ih, a neki lik po?inje da mi pri?a pri?u o nekom matorom mudrijašu koji je zaklju?io da je glupo bacati pare na novine, kad za iste (a u pitanju su bila, ta?no se se?am, 4 dinara) možeš da kupiš, šta - kiseli kupus!!!!
Ja ga lepo ljubazno saslušam, a onda mu objasnim da 1) novine koštaju više; 2) ne volim kiseli kupus; i izaðem iz busa. Naposletku stižem kod tih nekih imaginarnih roðaka, i dok moja keva divani s njima, nalazim na polici knjigu koja izgleda kao jedna od ovih devedes'dvojkinih, i zove se "Odbrana prava Rose McSomething", i govori o nekoj brave Indian woman koja se suprotstavila zlostavlja?kom belom sistemu i pobedila nakon silnih muka i nevolja. Ja se tu silno oduševim, jer sam je, kao, godinama tražila, i probudim se otprilike kad sam otvorila korice.
Skra?ena verzija, btw...