Bootstrap Framework 3.3.6

[IMPACT]

Прво па мушко...

[IMPACT]

У којим годинама престаје каприциозност?

Оног бившег, од пре десет година, јебао сам шест пута овог лета и то под ''тројком'', целих поподнева a после, и добар део ноћи која им је следила...

Мени је било супер. Њему, њему секс самном више не прија. После јебања нема кајања, али некима и кад је за ''џ'' то не иде у главу.

Што се мене тиче, ствар је ишла где је и требало да уђе, нисам га штедео, није се у току акције жалио ако и јесте нисам га ни слушао, био сам јако заузет, сконцентрисан... Накнадне рекламације не примамо. Ћао!

Он своју пасивност телесно јако добро прихвата али ментално не. Одувек је био морон, знам зашто сам га био напустио, овога пута, у целој овој игранцији, био ми је само објекат а не и субјекат, с моје стране према њему-ни говора о било каквој позитивној емоцији.
Гледао сам само докле ће да тера...

На његове глупости нисам ни реаговао, на његову потребу за завадом правио сам се луд, дрога га је само делимично опуштала али никад није испустио кочнице до краја, врло брзо је његова права природа поново избила на видело, поново је хтео да само он све контролише.

Досадило му је да му буде добро, да буде напаљен и да сваки пут, цирка свих шест пута, сваки пут да сврши по у два цуга, сад би опет нешто друго, тражио би он себи, јелте, неку нову забаву, ове недеље путује на Ибицу, тамо ће да шврља, зато је и пожурио да ме се реши чисто да зна на чему је.

А можда ми се и свети јер није поднео што сам га ономад оставио...

Ја сам му већ био постао навика и обавеза а те ствари никад није трпео и кад су пријатност.
Знао сам да је токсичан и да са њиме неће трајати, добио сам што сам хтео, шта он мисли заиста ме уопште више ни не интересује.

Постао сам прави Западњак, сада гледам само себи да угодим, то сам од њих итекако добро научио...

[IMPACT]

Острво Крит, Елафониси, плажа розе песка -03.10.2016-14.23...

[IMPACT]

12.04.2019...

[IMPACT]

Тони-1...

Ових сам дана био у бедаку, силне неке непријатне ствари морао сам да решавам, богме у неким ситуацијама и да пресечем, оштро. Значи био сам под стресом од кога сам, аутоматски, сексуално врло напаљив...

Јуче сам хтео у клуб-био је затворен. Отишао сам поново вечерас.

''Треш'' бар је исто што и ''Импакт'' у Паризу али је као локал нешто мањи по величини, истог је крузинг клуб типа-буквално преведено-клуб у коме се кружи, дођеш, свучеш се, предаш у великој кеси за смеће ствари на гардеробу, остајеш го у чарапама и патикама а после, сналазиш се како знаш и умеш...

Екипа је старија, 40 и више, по неки клинац залута...
Био сам и прошле недеље, одмерио типа, кад оно, он ми се онесвестио пред очима, умор, поперс, алкохол, ко ће знати. Одвезли га његови ортаци кући. Добро, није ми било досадно, забавио сам се са нека друга два лика...

Таман сам вечерас наручио пиће, кад ето ти поново њега, мало смо кружили ходницима, стали један до другог, око нас, пуно ко око неких других сенки, он ми је опипавао киту да процени колико је тврда, ја сам напипавао његов чмар да осетим колико му је мекан...

Увукли смо се у један бокс, у мрак, није кабина, али смо ипак сами, и даље се опипавамо, тврдимо пазар, видим има лепу енергију, добар је, мазан, уме да љуби...

Тип је ко од брега одваљен, за главу виши од мене, развијен, мишићав, мушко, јебозован, мојих је година, зна шта хоће, не извољева, не компликује...

[IMPACT]

Тони-2...

Наручио сам нови поперс преко Интернета, нешто ми се од њега не диже како треба, није ми довољно тврд, обично ме у таквој ситуацији мој партнер напушта, али овај, овога пута-не.
Правимо паузу, мазимо се, не бега, не тражи боље, водим га у кабину са слингом, то вам је висећа њихајућа столица, седишта од коже, ланцима, у четири угла, причвшћена за плафон просторије...

Рачунам, слинг ће ме напалити, увек ме напали, тип у њега седа, намешта се да му буде удобно, извлачим му гузицу да му цела испадне из седишта, тиме могу да обухватим рукама сваки његов гуз у целини, осећај је бољи, узбуђење јаче и кад туцаш снажније ти партнер стеже курац а и теби је зато тврђи...

Он има огромну, дебелу и тврду курчину, прилази трећи да му је пуши, истовремено, ја сам испод њега, доле, клечим, почињем да му лижем чмарчину...

Кад кажем лижем, лажем, ја му чмар угризам зубима, благо, заправо га грицкам, то њему ствара један ужасно узбудљив осећај свраба помешаног са задовољством, од чега му се а и под дејством поперса, анални отвор све више и више шири...

Тада му завлачим језик који му пљувачком омекшава тај његов све шири и шири отвор. А буља му је како треба, велика, добра, глатка и чврста. То је оно што мене највише пали...

Чмар се од тих мојих угриза сав скврчи, постане тврд и рапав, по тим браздама прелазим језиком горе-доле а пошто је и језик сам по себи рапав, то трење једно о друго чини, да ми се у тим тренуцима, од тог узаврелог лудила, прави пасивци, тотално предају, препуштајући ми се тако и толико да после могу да радим са њима шта хоћу и до миле воље...

То није све, то није крај, докрајчићу га, изобличити, у завршници дајем гас својој похоти чврсто му кружним стиском стежући цео чмар својим уснама, које су као мишић јаке, Французи би рекли, од те сласти би се сви они верали сами по завесама...

Е сад ми је тврд, сад сам спреман, ставио сам себи и ''кок-ринг'', ерекција ми је тиме јача и дужа, он је потпуно опуштен и раскречених ногу окачених на ланце, отвореног дупета, размекшаног чмара, само чека да му своју набреклу курчину увалим до даске...

[IMPACT]

Овај ми је профил у Београду зимус на ''Гриндру'' донео пуно похвала и комплимената...

[IMPACT]

Словенка Марић

МИТОВИ

Данашњи еврофанатици и тзв. мондијалисти са презиром и омаловажавањем говоре против српских митова, називајући митом и оно што није мит а понајчешће пљујући по косовском миту, иако је Косовска битка историјски догађај.
Блебећу тако празне главе и убоге душе против мита о царству небеском, хоће, кажу, царство земаљско и то називају реалношћу.

Наравно, лажу и подмећу. Нису косовска народна епопеја и легенда о величини косовских јунака настале на темељу Лазаревог опредељења за саможртвовање ради царства небеског, које ови малоумници виде као цену за лагодно башкарење у хришћанском рају.

Ако је само једна песма навела ово као разлог изгибељи српске војске, остале су на бојном пољу виделе и силну турску војску. А и то царство небеско, које помену један народни певач, није оно што мисле сироте душе, недорасле уму народног барда.

Јер царство небеско је царство духа, морална и карактерна вертикала људског бића. У тој вертикали су витештво, храброст, част, достојанство, љубав према слободи, родољубље, презир према издајству и користољубљу.

То је све оно што је народ у вековима ропства сачувао у свом духу као звезду водиљу.
Без тога не би био у стању да извојује слободу после четири века ропства.
Народ који престане да слави слободу и да је жели, неће је ни дочекати, угасиће се и престати да постоји.

И шта против ове истине имају данашњи мондијалисти и европејци, наследници комунистичке идеологије и антисрпства?
Зашто им смета мит који и није мит?

Управо због тога. Због оне духовне вертикале на коју нису у стању да се уздигну. Због новог мита о царству земаљском у Европској Унији који сами стварају. Прича о ЕУ има све одлике мита о срећном животу у будућности у којој владају богови новца.

Наравно, овај нови мит захтева промену свести и уништење оне духовне вертикале уз коју се још по мало држи слуђени народ.
Овај нови мит је прави мит, али без душе као свог темеља, те неће бити слављен у песми његових твораца нити народној.

Његов темељ је добра лаж за лошу праксу.

[IMPACT]

Фотографија настала у Дечанској улици у Београду око 1960.године...





Потемкинова села

Ово је пропагандна слика, фотографија као да је рађена за неки модни часопис, ту је да покаже Западу како се у Социјализму живи исто тако добро као и код њих и то у време најжешћег Хладног рата.

На слици су манекенке које позирају, покрети тела су им неприродни, мимика и осмех глумачки, носе наочари за сунчање зими, то је чиста западњачка помодност којој ми тада нисмо били склони, савршене вечерње фризуре у сред бела дана, прескупе и нове новцијате бунде, то се јасно види јер се длака на њима сјаји, нова је и глатка, сам им је крој савршеног пада, ципеле такође нове, први пут обувене, Италијанске, јер такве штикле и кожу наше фабрике тада нису правиле...

Која жена ногом тако позира на улици у нормалном сусрету са пријатељицом?

Надаље видимо да носе свилене чарапе , недостижан луксуз већини тадашњих жена, свилена ешарпа око врата, нова, сија се , скупе минђуше, види се да су и ташне од јако квалитетне коже, савршено обрађене, једна је од црног лака који је тада у Италији био папрено скуп јер је технологија његове производње била у повоју, све је на њих набацано тако да делује што скупље, што богатије, а не елегантно и ненаметљиво како су се жене облачиле пре Рата, када су само ретки могли да препознају шта је ту луксуз и то захваљујући детаљима, по томе свему је јасно да је све на овој слици изрежирано.

''Другарице високих руководилаца'' нису ни излазиле у град са Дедиња, никад пешке, имале су шофера и нисте их сретали на улици.

Ова одећа је била прескупа већини тадашњих жена, које су углавном све шиле саме, од јефтиних материјала, по кројевима из ''Бурде'', носећи половне капуте, бунде и обућу још од пре Рата или су битне одевне предмете куповале на дугорочни кредит, код ''Југоекспорта'', у ''Клузу'', ''Беку'', ''Мури'' носећи их више година заредом, не пратећи моду... И оно мало што је могло да се набави у радњама, била је неудобна и неестетска обућа од неквалитетне коже или трикотажа од слабог памука и сирове вуне.

Боље ствари су биле недостижне ценом и продаване су у ''Комисионима''. А отићи тада у Трст била је читава авантура.
Сама улица је у потпуности срушена 1944. у Савезничком бомбардовању, после рата је комплетно реконструисана и од тада ништа није урађено.

Зато на слици она делује чисто, нова, светски.