Bootstrap Framework 3.3.6

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

Донесити ми букет цвећа, не мора то бити пиће, не мора ни парфем или нешто за кућу, укус ми је исувише истанчан, погрешићете, не морате ми се доказивати, не морате ме опчињавати.
Ако сам вас позвао то значи да сте ме већ освојили.



Од цвећа највише волим оно што је убрано у вашој башти, кад знам да ми долази из вашег срца. Цвеће је израз пријатељства а не само љубави.

Интересује ме искључиво пажња и време које сте одвојили да би сте га провели самном...

[voodoo]

[quote="IMPACT"]Lu-1 ...






hej!znam sva mesta uz Senu tuda sam lutao pre par godina,klopao i pio kafu ,klopao/parce 'leba/,i hodao hodao hodao...prosio s grupom Bugara,spavao na Esplanadama u garazi,jedno vreme bio s Razakom u kombiju,drugarom Afrikancem,skupljao gvozdje s jednim Rumunom...sumarum-Pariz je cudo hehe)))

[IMPACT]

Париз је град који је толико леп у неким својим аспектима да када неком нашем човеку кажеш да у њему живиш одмах изазиваш једну посебну врсту дивљења или зависти.
Мени је овај град донео личну еманципацију до неслућених размера за наше појмове, љубав мог живота и један пристојан и миран живот. Данас, ван пословних обавеза све мање и мање излазим из свога стана и свога света јер ми је начин на који људи овде живе заиста неинтересантан и досадан .

[voodoo]

kontam.meni se svidelo sto toliko ranih naroda ima tamo,kultura izmesanih,to mi je kul...metro mi se jako dopao,i ulicni sviraci,nije bilo lose ni vino u plastici i cigarete na komad.znam da sam s Bugarima isao u neku biblioteku gde je besplatan net,cekao u kilometarskom redu za sat vremena besplatnog neta...tako kad covek odluci da pobegne od kuce...mesec dana se mojima nisam javljao-a inspektorka u 29-om rekla mojoj majci-Gospodjo ne sikirajte se,on je avanturista,javice se

[IMPACT]

Урадио сам исто што и ти док сам још живео у Београду, отишао на три месеца у Лондон а да мојима то нисам ни рекао. Младост мора све да испроба, ничег се не плаши и све може да поднесе и издржи. Париз о коме причаш познајем и сигурно је интересантнији од онога у коме ја кружим али ''underground'' фазон није уопште мој.

Ја сам део оне досадне грађанске Србије, што иде по славама, носи ти кад си болестан поморанџе у болницу, што прегледа читуље у ''Политици'' да сазна ко је умро и од чега, редовно што посећује концерте на Коларцу и представе у Народном позоришту, иде на Каленићеву пијацу где купује искључиво од својих ''фармера'', има свој сто у ''Мадери'' и у ''Клубу Књижевника'', зна за свакога ко је ко од политичара до криминалаца и свакога од њих ословљава на ти.

И ја сам у своје време био фаца... ''Бити у жижи, у току, бити део екипе''...
Од свега тога сам побегао јер сам био сам и геј. Овде ми је мој лични живот много бољи а друштвени ми је нула...

[voodoo]

razumem...ah,nesto se dobije,nesto se izgubi,uvek se nesto zeli,potrebe nikad ne prestaju da nas smaraju i zelje,i cim jednu ostvarimo -dolazi druga,treca,i tako do kraja.
ja sam vec u Evropi dok sam lutao intenzivno imao zvucne halucinacije,cuo rodbinu ,prijatelje,poznanike,i svi su mi pretili da se ne vracam,mada sve je to bilo u mojoj glavi,i ja se za inat vratio-kad ono nista haha)))eto tako)

[voodoo]

vise tih halucinacija nemam,tj.glasova,idem na terapije grupne u Palmoticevu vec dva meseca,ici cu jos koliko budu lekari rekli da treba,uzdam se u njih,i tako,bice sve ok)

[voodoo]

Impact,ovo tvoje slike,crtezi?lepi su!umetnik?

[IMPACT]

[/url]razumem...ah,nesto se dobije,nesto se izgubi,uvek se nesto zeli,potrebe nikad ne prestaju da nas smaraju i zelje,i cim jednu ostvarimo -dolazi druga,treca,i tako do kraja.
ja sam vec u Evropi dok sam lutao intenzivno imao zvucne halucinacije,cuo rodbinu ,prijatelje,poznanike,i svi su mi pretili da se ne vracam,mada sve je to bilo u mojoj glavi,i ja se za inat vratio-kad ono nista haha)))eto tako)

Прочитај ''Двојно ја'' све од почетка и као што кажеш и ја сам био дуго хоћу-нећу-извољевам, а оно моје лично и интимно ја поверило се самоме себи у ''У огледалу''.

Што се Запада тиче одавно сам пресекао. Овде сам. Остајем овде јер имам њега и сигурност. Пријатељи, родбина и сарма могу да сачекају.

[voodoo]

obecavam da cu sutra od pocetka do kraja procitati postove iz 'ogledala' mada odma' ti mogu reci da se nazire nostalgija....

[IMPACT]

[/url]Impact,ovo tvoje slike,crtezi?lepi su!umetnik?

Хвала ти на комплиментима, не сматрам себе уметником. Сви данас фотографишу, цртају или пишу нешто али су ретки они који то у јавност објављују.

[voodoo]

ah,sve je umetnost dragi moj,svi smo mi na neki nacin umetnici,i sve je umetnost)

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

Пре свега желим да задовољим себе и прекратим време још једне ноћи у овом животу, гори ми жуд и тера ме да по цичој зими изађем из стана и кренем на место где знам да могу себи тебе да нађем. У два ујутро. Нећу далеко, идем пешке. Пре тога нема тамо таквих као што си ти...

Обучен обично, без израза у томе било чега личног, искључиво да ме одмах озбиљно схватиш, да небитно не траје дуго. Две опробане реченице имам ако ти се прича а за случај да затреба понео сам личну карту и паре за такси.

У моја се четири зида десило већ много тога...

Тајног. Скриваног и скривеног. Изречене су ствари које ван ове просторије никад нису чуте. Осим што су се у мојој глави урезале. Чудиш се да памтим. Па људи су ми били битни ако ја нисам њима...

Често сам због других, као сад са тобом, седео у мраку. Говорио, пио, певушио, љубио у тами тело уз музику пуштену да прикрије нелагоду, срам, осећао сам све те ствари онако од руке, из штоса, био сам вешт, искусан, под мојим су прстима врела тела пуцкетала уздисајима бесним, дробио сам оно чулно што ми није дало да га видим.

Некад смо се, ја и такви као што си ти, неспретно додиривали, обучени. Из мрака у својој глави неки нису имали куд, ни у туђем мраку петљу нису нашли да се скину. Не вреди ти да мислиш да си то што јеси ако то и ономе другоме не ставиш јасно до знања. Мораш једном да пресечеш. Сатера те твоја природа пред зид преко кога више нема куд.

Допао си ми се, физички, на први поглед и на прву реч. И то ми је било довољно да те приведем. О теби заправо ја ни не знам било шта, да ли си ожењен, разведен, заведен, годинама сам, затуцан, прост, прљав, лопов, геније, лудак, скот...

У суштини баш ме брига.

Ја чекам. Стрпљив сам, не журим никуд, спавао сам цело поподне, тек је три, не очекујем ништа од јутра, не говорим, не дишем, не додирујем те, чак те ни не гледам. Препуштам ти први корак. Прегори у себи тај проклети стид што ниси способан да обуздаш, ја који те не осуђујем, ја који ти се не подсмевам, ја који делим твоју муку, осећања, судбину, нагоне, који сам ту јер то желим.
Крени из себе, том лавином ништавности груни на мене, довољно су ми широка рамена, поднећу, издржити, отрпети, покажи ми да знаш, прикажи ми се у правом светлу, откриј сада, свету, себи, кроз мене који сам ти први, све оно што вреди, што у себи носиш...

[voodoo]

gosn Impact , tvoje postove kad citam vidim citav film pred ocima, strava-u pozitivnom)

[IMPACT]

Сваки ми текст сазрева неко време у мислима баш као што кажеш попут филма, из пасуса у пасус, следе одмотане слике једна за другом. Хвала ти што разумеш.
Сада моје селективно памћење уме да просветли и оне не баш тако веселе ситуације из прошлости. Такав сам. Лако је бити агресиван, незадовољан и стално због нечега кукати.
То нисам ја. Улепшавам себи живот свакога дана у сваком тренутку чинећи то потпуно свесно и вољно.

[IMPACT]

2017. година кроз оно што сам ове године носио што итекако има везе са завођењем, сексом и са љубављу.

Увек сам скоцкан и туђи ми поглед прија, људи ми прилазе, нарочито жене, праве ми комплименте, клинци ме меркају а највише ми годи када ми јако добро обучене фаце осмехом ставе до знања да смо из истог света. Најважније је у свему бити свој и имати препознатљив стил...

Вечити путник, као сваки Балканац, стално нешто теглим...

[IMPACT]

Излазак у ''С-М'' секс клуб. Кожне панталоне на шнирање са стране...

[IMPACT]

Свакодневна опуштена варијанта. Нова италијанска кожна торба...

[IMPACT]

Јебачка комбинација...
Уске панталоне да се види одмах све што треба да се види. Сад су све растегљиве, до скора због мојих дебелих листова, нисам успевао ни да уђем у фармерке.

[IMPACT]

Никад не носим црну боју, никада...

Бордо - црвене италијанске ципеле-шимике од чисте коже купљене у Београду у бутику на Булевару краља Александра Обреновића, бар двапут јефтиније неголи исте и снижене у Паризу, највероватнији разлог томе је јер су црвене, упадљиве,''педерске''.

Имам једно 20 шалова и марама што су поклони мојих другарица, носим најмање два а понекад и више њих у исто време.

[IMPACT]

Жуто -сива комбинација...
Испробавам кожну торбу од 500 еура... У јуну почињу распродаје, на крају ће њена цена пасти на 150 јер је нико неће хтети или смети. Много је велика , модерна, ''ексцентрична''.

[IMPACT]

Проба нове јакне H£M, кинески дезен, снижена са 19,90 еура на 4,90 еура, јефтинија ми је од пакле цигарета, марлборо је овде 7 еура пакла, вири ми багет из торбе, да се зна где смо.
А торба ми је врх, у фазону остареле коже, сви су је загледали на београдском Сајму књига...

[IMPACT]

На послу, класика али не баш сасвим...

[IMPACT]

Управо крећем ван Париза на викенд у Провансу...

Не купујем скупу одећу, не разбацујем се, ципеле, торбе, парфеми искључиво их набављам на распродаји и то са најмање 40% снижења. Мода је само забава.
Рођен сам у сиромашној земљи и то никад нећу заборавити. А то се на мени не види.

[IMPACT]

Пред излазак на премијеру оперске представе...
Носим тегет панталоне и тамно плави сомотски сако са металним одсајима...