Bootstrap Framework 3.3.6

[IMPACT]

Речи на слово ''Б'' Етрурско (Рашанског) - Српског речника...

[IMPACT]

Париз, палата ''Шајо''...



Београд, Молерова улица, број 54...

[IMPACT]

[IMPACT]

Речи на слово ''В'' Етрурско-Српског речника Светислава Билбије...

[IMPACT]

Дивна вест која нам и те како диже реитинг на Западу...

[IMPACT]

Вера је лична ствар појединца која се другоме ни на који начин не намеће. Зато би свака држава и требала да буде одвојена од цркве. Морал цркве и законодавство су врло често у сукобу јер се са једне стране налази недостижан идеал а са друге реалан живот са свим својим несавршеностима.

Наметање своје вере је непоштовање и ниподаштавање туђе а то је дивљаштво и некултура и извор свих недаћа овога света, свака од њих, ама баш свака мисли да је најбоља и да само она држи истину у својим рукама.
Насилно покрштавање је најгори вид злочина јер уништава духовни интегритет оних над којима се спроводи.

Друга је ствар оно што нам је пренесено, база на којој смо одгајани.То више није вера већ култура. И атеисти не знајући да то чине у свом животу поступају искључиво у складу са начелима вере својих предака. То им је у генима...

[IMPACT]

Зашто Етрурски језик није било могуће дешивровати преко Старо-Грчког и Латинског?

Светислав Билбија сматра да Грчки и Етрурски језик немају исте гласовне вредности нити исти редослед слова а нека грчка слова у Етрурском писму ни не постоје и обратно.
За разлику од Грчког, сличност Етрурског и Српског језика и азбуке је неупоредиво већа.

Латински је створен из Етрурског, у коме су постојали изворно гласови и слова:
Љ, Њ, Ж, Ч. Ш ...

Из латинског су језика потпуно истиснута етрурска слова и гласови:
СТ, ШЋ, ШТ, Ђ, З, Ћ.

А неки гласови изражени у Етрурском једним словом - (фонетски) су у Латиском замењена удвојеним или вишебројним словима : Ж- JE , Ч- TSCH, Ш - SCH...

На овој упоредној таблици Грчког, Етрурског и Латинског види се начин на који су етрурска слова и гласови преведени ван Српског језика...

Сад је јасно зашто је овај језик и писмо пре Светислава Билбије било немогуће разумети:

Ових 13 црвеном бојом заокружених слова од укупно 27 уопште нису узета у обзир јер једноставно она у грчком алфабету и латинској абецеди или не постоје или иако је слово исто глас који оно изражава уопште није исти ...

Редослед слова у етрурском писму је посебан, јасније је приказан у белој таблици са стране, сасвим десно.

[IMPACT]

Речи на слово "Д"...

[IMPACT]

Не знам како ви на то гледате али мени ове речи искрсле из мрака прикриване нам прошлости својом јасноћом, свом својом непресахлом снагом и оним што у њима самима дотиче суштину појма истине, изазивају огромну радост откровљења овим сазнањима, пружајући ми, наизглед безразложан, унутрашњи мир и спокој.

Оне дају одговор једном универзалном питању тражења својих корена и порекла, недвосмислено потврђујући теорију о непролазности и неуништивости суштинског у култури.

Иако су практично сви споменици Етрураца нестали, у овим речима, у лако препознатљивом смислу основе данашњих речи у нашем језику, остало је занавек записано нешто звучно, нематеријално и самим тим-неуништиво.

Ми говоримо и слажемо реченице попут наших далеких предака, имамо исте слогове, исту интонацију и логику у изражавању својих мисли. Мени је то потресно дирљиво.

Прочитајте их пажљиво и схватићете и сами зашто је херцеговачки и црногорски говор, језик старог Хума и данас најлепши и најправилнији изговор у нашем језику.

[IMPACT]

http://vesna.atlantidaforum.com/?p=1590" target="_blank

[IMPACT]

На француском језику глагол "éviter" значи избегавати некога или нешто, правити се као да не постоји, у преносном значењу, лишити га постојања-живота...

[bern]

[/url]Зашто Етрурски језик није било могуће дешивровати преко Старо-Грчког и Латинског?

zbog radi pravo pisa

[IMPACT]

[/url]

[/url]Зашто Етрурски језик није било могуће дешивровати преко Старо-Грчког и Латинског?

zbog radi pravo pisa

Намерно сам ставио старогрчки одвојено цртицом и оба античка језика великим словима. ''Дешифровати'' ми се поткрало у писању, после извесног времена овде се грешке не могу више исправити... Хвала на исправци.

[IMPACT]

Овај дан је, што се мог посла тиче, релативно миран ...
Понеко сврати да се нешто распита, поведем и понеки озбиљнији разговор, израдим два -три предрачуна и то је углавном све.

Али и тај, наизглед безначајан и први контакт врло је важан, обично ми се остави визиткарта, на основу које се после тога јављам у току наредне недеље, телефоном или мејлом. Од тих првих сусрета, 50% њих се претвара у уговоре и паре...

Недељом посматрам муштерије око себе, непрекидни мимоход који уследи пошто се одједном сви сјате у радњу натемпирани баш у исто време а као не воле гужву...
Сад су овде распродаје, сви купују, купују стално нешто купују, свега су жељни иако нису ратовали 70 година...

Тебе, који си ту, згодан си им јер си им при руци, питају разне глупости, као да си дежурни, да си се ту нацртао баш само тога ради, траже ти обавештења на која немаш одговор иако та служба постоји на самом улазу у робну кућу, мрзи их да се врате, да чекају у реду, да стоје а понекад богме треба тамо и одстојати, мучно им је јер често уме и да траје...

Ако помисле да могу а то итекако лако помисле и ураде, упашће ти у реч, прекинуће те иако виде да си у послу, да си заузет, да већ са неким разговараш, да си пред компијутером, да нешто куцаш, да ниси слободан, да ниси продавац, нема везе што не носиш униформу као остало особље, чак и обезбеђење муштерије питају ствари за које ови појма немају да постоје и онда постају агресивни ако не добију жељени одговор. Одмах, све, одмах и сад, у нервози, нерасположени, бесни и напети...

Тренутни је изговор врућина, сутра ће то бити киша, увек имају неки разлог да се понашају као дивљаци. Већина је таква, жене гурају мужеве да на тебе лају...

Питају те где се шта налази, да им откуцаш цену и даш информацију о томе колико шта кошта а на више места у радњи стоје, видно обележени врло крупним словима апарати који назнаку са ценом на сваком производу електронски очитавају. Нико их не користи.

Људи воле да гњаве, да се жале, да лажу кад се осећају у супериорном положају у односу на тебе. Финоћа им искрсне кад им нешто треба. По том питању нема никакве разлике у односу на нас, једино што овде физички не нападају, страх их је мурије, проблема, затвора, казни...

Сви се, при свакој грубости и непажњи као роботи аутоматски извињавају, то им је узречица, извините, извините, извините, али пошто ништа потом не мењају у свом опхођењу, то бесмислено извињење заправо још више нервира неголи да га није уопште није ни било. Неко те гурне, удари, па ти се као извини.

Све је ствар форме, суштина уопште није битна. Многи живе и понашају се као да су потпуно сами на свету, о другима уопште не водећи рачуна...

[IMPACT]

Први документарни филм...

Да ли су се Срби доселили на Балкан ( Хелм ) или не?

https://youtu.be/Hld1HJkj1UI" target="_blank

Други документарни филм који је на неки начин коментар првог:

https://youtu.be/9_qfxQpfPCw" target="_blank

Доле наведени подаци су из овог, другог филма :


Доминантне генетске групе код Срба :

И 2 А - Динарски ( Илирски ) ген

Р 1 А - Словенски ген Руси, Пољаци - Најизраженији је код Лужичких Срба...

Е 1 Б - Медитерански ген

И 2 А и Р 1 А су две повезане генетске групе које међусобно никад нису ратовале.

У Винчи налазимо на групу И 2 А...

[IMPACT]

У тој узаврелој маси света где трпиш штошта и по аутоматизму обављаш оно што мораш, не размишљајући много у механичком и већ напамет наученом следу готових питања и срочених одговора, свакога дана, свакога раднога дана и теби гране сунце и у те закржљале поре и овог дела твог живота, кроз нечији поглед, осмех или лепу реч. И то искупи све оно ружно на шта више ни не обраћаш пажњу. И на крају крајева са посла одлазиш срећан...

Овде има тако дивних људи, тако су ретки у својој лепоти, доброти и људскости, тако су природно живи, неизвештачени, ненападни, своји, несхватљиво је да су још присутни у бескрајно општој равнодушности на све и свакога...

Нечији те поглед помилује, прострели, прочита, нечија те реч окрепи, напоји, смири...
Фини редослед слогова најављује оно што препознајеш да ће ти бити враголасто забавно, духовито, симпатично, заводљиво, изненађујуће паметно речено, јединствено, незаборавно...

И ти, пошто то цениш, већ самим наступом особе, њеним изгледом, гестовима, ходом, ритмом у свему, осећаш да ће ти се десити нешто врло пријатно и несвакидашње...

Исчекујеш наставак, сав си се усресредио на оно што ће наступити, не желиш било шта да пропустиш, неће друго трајати, не може, нажалост није му овде ни место а ни време али ће и такво, штуро, кондензовано што брзо пролети, оплеменити и улепшати цео један дан твога живота. Неки ће погледи, осмеси, изговорене реченице трајати у твојој глави данима...

И онда знаш зашто трпиш и радујеш се поново и људима и послу, истрајаваш јер живиш за те лепе тренутке којих ће сигурно још бити напретек и ништа ти више не пада тешко.

[IMPACT]

[/url]

На француском језику глагол "éviter" значи избегавати некога или нешто, правити се као да не постоји, у преносном значењу, лишити га постојања-живота...

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

[IMPACT]

Paris s’empare de la masse de nos souvenirs
un jour de la semaine ou il ne fait pas beau...

[IMPACT]

[IMPACT]

Један од најбољих француских филмова.
''Залив анђела''-1963...

[IMPACT]

Као певачица...

Jeanne Moreau chante Louise de Vilmorin - ''Demain'' -1970...

https://youtu.be/oREGnReAVUM" target="_blank

https://youtu.be/PINB3hq9OVw" target="_blank

https://youtu.be/zqwLx0DG7qQ" target="_blank

https://youtu.be/5l0ytUxNh2s" target="_blank

[IMPACT]

Речи на слово ''К'' етрурско (рашанског)-српског речника...

[IMPACT]

Данас ми је колега рекао да сам ја можда у ствари један ''латентан хетеросексуалац''.
Станица ''Мадлена'' на линији 14 париске подземне железнице, витраж ''Москoвски метро''...

[IMPACT]

Мислио сам да ће ми бити лепо са финим светом...

Они заиста јесу фини. Бити фин значи избегавати сваки могући контакт који не доноси неку корист. Говорити о баналностима придајући им непостојећи значај и важност.
На постављено питање осмехнути се без одговора. Обећати нешто, ни сам не знаш зашто ти је то обећано, па олако погазити задану реч. Говорити без престанка и не постављати ни једно питање саговорнику. Водити монологе а не разговоре. Вечно каснити јер му ниси битан. Не одговарити на телефонске позиве...

А када се код тог света могућност неке користи наслути, својим усиљеним понашањем, аутоматским изговарањем кратких, рационалних реченица, ставља се до знања ономе који плаћа, односно мени, да то што ми се пружа за тај новац као противуслуга, да је то нешто изузетно, да би требало да будем срећан што уопште то смем да платим. Немам избора, све је учињено да не могу да избегнем оно што нисам изабрао. Баш их брига да ли за то имам пара. Одмах схватам да сам у кпопци.

Допутовао сам са једном торбом. Без икакве одеће у њој. Понео сам био искључиво своје белешке, цртеже и највредније књиге. Седео и чекао. Нико да ме ослови, да ми каже ''Добар дан'' Нико да ме нешто пита. Е сад стојиш, света око тебе а нико ти се не обраћа. Односно, они ничим нису показивали да их моје присуство интересује, виде ме али се праве да ме не примећују. Игноришу ме. Да не бих нешто тражио, да их за нешто не бих замолио. Чудно је, прође дан, два, после недељу дана подилази те језа, питаш се да ниси залутао?

Такво је друштво у коме све нешто кошта. Оно ме је својим законима обавезало да ако желим да удишем ваздух у слободној земљи да се та привилегија плаћа. За сваки поступак постоји правило, за сваку реч прецизан смисао.

Први ме је комшија одмах пријавио милицији јер сам окачио жицу за сушење веша на балкону. Онда ми је један од тих милиционера који су на моја врата бесно лупали као да сам некога покрао прво наплатио казну а тек онда објаснио да се овде веш суши у стану а не на балкону односно да може искључиво ако се са улице тај веш не види. Ја сам му одговорио да веш нисам ни окачио али није вредело, жица, жица се видела са улице.



Последњи спрат, право, иза балкона, прозор десно...

Па како се видела кад станујем на шестом спрату?

Жица- коју је комшија видео- доказ је да сам имао намеру да учиним кривично дело простирања веша у мом приватном простору који с обзиром да је видан од стране јавног- са кога ту жицу постављену пре два сата још нико није видео- а с обзиром на висину зграде и положај мог стана у њој коју и иначе не би могао да види- да се такав поступак тумачи и третира као предумишљај једнак пo својој тежини самом кривичном делу простирања опраног веша који естетски нарушава склад целокупног јавног изгледа зграде окружене приватним, негованим парком.



Огроман парк без комшилука...

Радовао сам се доласку у Француску. Одушевљење је овим чином одмах спласло. И од тада никад нисам престао да мислим унапред на све гадости које су способни да ми учине. Јер такви су - пакосни. Сад знам да нисам са њима већ само поред њих. Постоји између нас један невидљиви зид на коме се теписи никад не отресају...

Једнога јутра, нечији расположени, звонак глас ме својим пријатељским ''Ћао!'' изненади после онолике тишине и самоће. Неко ми се обратио, ни кривом ни дужном, добронамерно ме гледајући, кад оно - Арапин! И одмах ме позва на кафу, не боји се да ћу га покрасти, упознаје ме са својом женом, она ме нуди ратлуком и чашом воде. У њиховом стану мирише на питу, скромно је као што су били скромни сви београдски станови. ''Аха, дружи се са Арапима- удри му још једну рецку у досије''. Од тада су ме сви у згради избегавали.

Он, Абдел, смеши се, миран је, не инсистира са питањима кад ћутим. Ако ти ишта буде потребно само позвони. Леп је и човек, има добре, паметне очи, велике и беле зубе, миришљаву и препланулу кожу. Каже ми да је Тунижанин и да је Тито био велики вођа.

И онда се ја тог првог октобра осећах мање самим на овоме свету. Ето то је мој почетак живота на Западу, то су људи које ја знам: Арапи, Јевреји, становници бивших источноевропских земаља. Првих недељу дана био сам са Ивоном и Ларом у Паризу, то се ни не рачуна јер је било као да сам још у Београду. Бордо, Бордо показује прави менталитет овога народа иако су га дуго држали и Енглези.

Французи су ми искључиво познаници, углавном са студија, преко посла и кроз сексуалне авантуре. Са многима нисам, сем поздрава, ни реч проговорио...

[tajfun983]

^ Lijepo si napisao, svidio mi se stil!

Mozes sa druge strane i da razumijes te "okrutne" Francijane. Stite svoj teritorija, a "pogani" Arapi, balkanci i ostali ga konstantno "zapisavaju preko noci". Bitna razlika izmedju nas i njih je u tome sto su oni useljenicka, a mi iseljenicka nacija. Mi ocekujemo gostoprimstvo, a oni ga mogu, a ne moraju pruziti u zavisnosti od trenutnog opsteg raspolozenja, hira nekog pojedinca ili neceg treceg.

[IMPACT]

[/url]^ Lijepo si napisao, svidio mi se stil!

Mozes sa druge strane i da razumijes te "okrutne" Francijane. Stite svoj teritorija, a "pogani" Arapi, balkanci i ostali ga konstantno "zapisavaju preko noci". Bitna razlika izmedju nas i njih je u tome sto su oni useljenicka, a mi iseljenicka nacija. Mi ocekujemo gostoprimstvo, a oni ga mogu, a ne moraju pruziti u zavisnosti od trenutnog opsteg raspolozenja, hira nekog pojedinca ili neceg treceg.

Много сам о томе писао, нису они окрутни али су хладни и превртљиви, са њима се увек сконцентришем и дубоко удахнувши добро промислим шта ћу и како да им кажем-субјекат, глагол, објекат. У говору избацујем опис својих емоција и жеља и гледам да ме не преваре.

Што се странаца тиче, нисам им ја баш потпуни имигрант, иако сам белац и на папиру званично Француз, имам неки непријатан акценат, успут им набијем пар комплекса различитим поводима, нека сам врста недоношчета, не знају шта ће са мном, у коју фиоку да ме сложе, зато их још више нервирам неголи да сам Арапин или Црнац. Плус што сам еманциповани хомосексуалац који их стално подјебава. Да сам Амер или Швеђанин била би друга песма...

Они су мислили да су у Комунизму живели необразовани и прости, какви су некад били, њихови радници и пољопривредници. Да тамо није било никакве интелигенције. Њихове ме предрасуде ужасно нервирају.

Пензионери су им "oк" али се са њима још увек не јебем. Такви ме воле јер се сећају некадашњег Француско-српског пријатељства. По свој прилици ћу и ја њих заволети са својих 80! За сада их избегавам.

[tajfun983]

[/url]
Пензионери су им "oк" али се са њима још увек не јебем. ... За сада их избегавам.