2kune najbolje odgovorio, s tim što uvek treba razlikovati vernike u Boga koji simbolizuje Ljubav, Milosrđe, Poštenje za sve ljude koji postoje prema zaslugama (a te zasluge su činjenje i širenje dobrih dela, tolerancije, mira, uključivosti nasuprot isključivosti, KRUCIJALNO BITNO RAZLUČIVANJE I OGROMNO RAZLIKOVANJE ljudskih greha koji su sastavni i neodvojivi deo obične ljudske prirode - kao što su npr. tri ravnopravne odrasle konsenzualne ljudske seksualne orijentacije tj. hetero, homo i bi, dakle, koji su sastavni deo ljudske prirode i ne čine nikakvu štetu ni ugrozu drugome ni sebi, na jednoj strani, od satanskih greha koji su mržnja, diskriminacije, heteroseksizam, homomržnja, rasizam, mizoginija, pohlepa, svakoliko ugrožavanje drugih i drugačijih, pedofilija, silovanja, ubistva (sem iz puke samoodbrane), itd....itd........ gde se jasno vide gresi koje Bog osuđuje, na drugoj strani) i Pravdu prema svim ljudima koji postoje prema zaslugama (opisano što sam kraće mogao iznad), na jednoj strani, od religiozista koji se klanjaju ljudusinama u mantijama koji sebe zovu popovi, patrijarsi, vladike, episkopi, arhiepiskopi, fratri, donovi, pape, kardinali, biskupi, nadbiskupi, pastori, evangelici, televangelici, baptisti, pentekostalci, hodže, imami, reisi, halifi, ajatolasi, rabini, rebei, haredimi, hasidimi ..... te ljudusine u mantijama s tim titlovima treba odjebavati pogotovo ako čine ove satanske grehe a prave se da kao navodno služe Bogu a zapravo služe satani.
dakle, u socijalkonzervativnom tradicionalizmu ima više satanizma nego što su oni svesni da ga ima i tom religioznom momku iz uvodnog posta bih ja ovako kao što sam u postu pokušao da objasnim stvari. ukoliko bi razumeo, bilo bi šanse za njegov oporavak, ukoliko ne bi, svaki kontakt s njim bi bio okončan in a jiffy što bi se reklo u Americi.
takođe, vrlo je bitno pitanje da li je tom religioznom momku iz uvodnog posta homoseksualnost egodistonična ili egosintonična. ako mu je egodistonična, neka je stvarno pokušava lečiti jer to jeste poremećaj, ali nama egosintoničnim homoseksualcima NEMA TE SILE NA SVETU NI NA NEBU NI NA ZEMLJI koja bi mogla išta protivno našoj homoseksualnosti da uradi!
evo, ja sam prošao kroz salijevanje strave kod jedne sufijske muslimanske nene, koja iako možda nije homofilična sigurno nije ni homofobična, zbog meni upravo
ego-distoničnih strahova - što je zapravo sihr, jer ja imam jednu vrstu ocd-a bolje reći intruzivno-kompulzivnog poremećaja tj. tzv.
https://en.wikipedia.org/wiki/Transformation_obsession" target="_blank u kojem se bojim da izgubim sebe uklj. moju homoseksualnost jer je to najelementarniji deo mene odkad znam za sebe i
ego-distonični strah u kojem se bojim da se kao može (iako znam da ne može) desiti da postanem neko ili nešto potpuno suprotno od mene tj. od sebe, npr. intruzivne misli da bih mogao postati ubica i to heteroseksistički ubica dakle sve suprotno od onog što jesam. taj poremećaj se pojavio u mene zbog izuzetno stresnih i nepovoljnih životnih okolnosti u kojima sam živeo od rane mladosti a bio sam i ostao sam i dalje ego-sintonično pun sebe i to mi je najvažnije u životu. dakle, tada se javi strah - a šta ako izgubim sebe tj. ono što najviše volim? to je jedan poseban tip ocd-a kao najtežeg anksioznog neurotskog, striktno nepsihotičnog, već neurotskog poremećaja kao posledice iscrpljujućih stresova i nepovoljnih životnih okolnosti.
dakle, hoću reći, ta nena mi je uradila to salijevanje strave i sada sam još samouvereniji, smireniji i srećniji i samopouzdaniji gej!