Elem, posle 10 godina sam imao epi napad ponovo, pa onda jos jedan u ne tako dugom vremenskom razmaku koji se merio nedeljama. Nista drugo ne preostaje osim da se dijagnostikuje epilepsija jer sve osim jednog napada to zapravo i jeste.
Pregled ocnog dna - ok.
Skener - ok.
EEG nalaz - ok.
Eftil - ok.
Jeste malo sam bio rasejan prvih par dana ali se organizam navikao pa ga sad i ne konstatujem, doduse i ne pijem punu dozu 1/2+0+1/2.
E sad 1, konsaovali smo da se kod mene napadi desavaju samo u snu sto je u neku ruku najbolja moguca varijanta jer nema pada, nema straha od povreda tog tipa a i malaksalost koja se oseca posle napada je ravna iscrpljenosti koju u zivotu niste osetili te je krevet neminovan svakako.
Sta vise siguran sam da u budnom stanju ne mogu da imam napad, mada naravno ne mogu da tvrdim.
E sad 2, konstatovali smo da su napadi bili provocirani usled velikog umora,
stresa i donekle nespavanja a glavna je preporuka da se klonim boldovanih situacija u zivotu. Sav stres je vezan za posao prvenstveno i pitanje je da li moj organizam ili mozak (ne) moze da podnese toliku odgovornost, brigu i mentalni napor?
Da li je vreme da se covek zarad sopstvenog zdravlja povuce u ilegalu i radi neku "laganicu" za manje para?
Da li .. ovo? Da li.. ono? Da li... sad?
Istini za volju vec par meseci sam miran da li zbog eftila ili zbog toga sto kod mene to uopste nije tako ucestalo - ne znam.