- 24 Apr 2017, 03:22
#2788073
Pozdrav svima. Nov sam na forumu i konacno sam odlucio da je vreme nekome da se otvorim. Interesuje me kako podnosite ormar ili ako ste se autovali, kako je ormar uticao na vas?
Trenutno imam 18 godina i moram priznati da ormar negativno utice na razvoj moje licnosti. U ranim tinejdzerskim godina prezirao sam samog sebe i nikako nisam mogao da se suocim sa cinjenicom da sam gej. Vremenom sam to prihvatio i ponovo poceo da volim sebe.
Medjutim, nikako ne mogu da prihvatim okruzenje u kom zivim. Postao sam ogorcen i pun mrznje, bez trunke empatije. Gledam iskljucivo svoje interese i ne marim za tudja osecanja. Mislim da ako sam ja nesrecan i drugi zasluzuju da budu nesrecni. Postao sam zloban, sadistican, emocionalno otudjen i sklon da povredjujem ljudske samo zato sto su homofobicni.
Vazno mi je sta drugi misle o meni i zelim da me vole i zbog toga nikako ne smem da se autujem. Kritike ne prihvatam, arogantan sam, lako planem i kada bi me neko kritikovao zbog moje seksualnosti, moje ludilo bi dostiglo vrhunac. Iako mi je bitno da me ljudi vole, iste te ljude zelim da povredjujem zbog njihovih homofobicnih stavova i da im se na taj nacin svetim. Uzivam da ih iskoriscavam i manipulisem jer smatram da zasluzuju.
Paranoja je uobicajena stvar kod ormara. Nisam se autovao ni osobama koje su pro LGBT jer nikome ne verujem i nikome nikada nisam odao ni jednu svoju tajnu jer bi me stalno pratio osecaj da ce svi da saznaju. Dok drugi ljudi imaju dilemu da li su iskljucili ringlu ili zakljucali vrata kada izlaze iz kuce, ja se opterecujem da li sam obrisao History. Dobro je pa sam pronasao Incognito mode i sada pisem ovo sa Incognito moda.
Suicidne misli nikad nisam imao jer smatram da je moj zivot vredniji od onih koji su ucinili da se osecam ovako i zato sam zelju smrti ustremio ka njima. Cesto razmisljam kako bi bilo lepo da atomska bomba padne na zemlje u kojima vesaju homoseksualce. Ove misli cine da se osecam bolje.
Trenutno sam apatican, prazan, socijalno izolovan, destruktivan, ali me drzi nada da cu se jednog dana odseliti na neko bolje mesto. Zelim sve da izbrisem i zapocnem zivot kao nova osoba, ali ne znam kako.
Trenutno imam 18 godina i moram priznati da ormar negativno utice na razvoj moje licnosti. U ranim tinejdzerskim godina prezirao sam samog sebe i nikako nisam mogao da se suocim sa cinjenicom da sam gej. Vremenom sam to prihvatio i ponovo poceo da volim sebe.
Medjutim, nikako ne mogu da prihvatim okruzenje u kom zivim. Postao sam ogorcen i pun mrznje, bez trunke empatije. Gledam iskljucivo svoje interese i ne marim za tudja osecanja. Mislim da ako sam ja nesrecan i drugi zasluzuju da budu nesrecni. Postao sam zloban, sadistican, emocionalno otudjen i sklon da povredjujem ljudske samo zato sto su homofobicni.
Vazno mi je sta drugi misle o meni i zelim da me vole i zbog toga nikako ne smem da se autujem. Kritike ne prihvatam, arogantan sam, lako planem i kada bi me neko kritikovao zbog moje seksualnosti, moje ludilo bi dostiglo vrhunac. Iako mi je bitno da me ljudi vole, iste te ljude zelim da povredjujem zbog njihovih homofobicnih stavova i da im se na taj nacin svetim. Uzivam da ih iskoriscavam i manipulisem jer smatram da zasluzuju.
Paranoja je uobicajena stvar kod ormara. Nisam se autovao ni osobama koje su pro LGBT jer nikome ne verujem i nikome nikada nisam odao ni jednu svoju tajnu jer bi me stalno pratio osecaj da ce svi da saznaju. Dok drugi ljudi imaju dilemu da li su iskljucili ringlu ili zakljucali vrata kada izlaze iz kuce, ja se opterecujem da li sam obrisao History. Dobro je pa sam pronasao Incognito mode i sada pisem ovo sa Incognito moda.
Suicidne misli nikad nisam imao jer smatram da je moj zivot vredniji od onih koji su ucinili da se osecam ovako i zato sam zelju smrti ustremio ka njima. Cesto razmisljam kako bi bilo lepo da atomska bomba padne na zemlje u kojima vesaju homoseksualce. Ove misli cine da se osecam bolje.
Trenutno sam apatican, prazan, socijalno izolovan, destruktivan, ali me drzi nada da cu se jednog dana odseliti na neko bolje mesto. Zelim sve da izbrisem i zapocnem zivot kao nova osoba, ali ne znam kako.