- 06 Apr 2016, 23:22
#2752096
Kako naći devojku?
Da, ovo je vrlo izlizano pitanje, uz koje obično ide i odgovor-kreni da se krećeš po lgbt krugovima, kreni da izlaziš u gej kafiće i sve će se posložiti, bla bla bla.Ali ti saveti su tako otrcani i prosto neprimenjivi na realni svet, okolnosti i ljudima koji su introvertne, zatvorene prirode, vukovima samotnjacima i onih drugacijih mentalnih sklopova.
Naravno, nije problem samo naći bilo koju-treba naći neku ''idealnu'' za sebe, neku sa kojom može da se priča i da ide sve bez velikih svađa i trzavica itd.
Bila sam u par gej klubova...i svuda je ista priča, novajlije gledaju nekako ispod oka, uvek se osetim kao freak.Sem toga niko nikome ne prilazi, svi se drže samo svojih utvrđenih grupa, svi su u zidovima i ako sam malo provire, ako puste nekog stranca unutra, još brže se povuku.A i takvi što redovno izlaze po tim mestima uglavnom traže površne, kratkotrjne sex šeme.
Prosto su jasno naznačene granice, i svi se formiraju u nekakve grupe, što je sa jedne strane potpuno normalno jer bez grupa ovo društvo ne funkioniše a sa druge nekako bolno ograničavajuće u stereotipima.Da bi se pojedinac prilagodio grupi, mora izgubiti svoje ja i da prostite na izrazu liže drugima dupe.Stvarno nemam nameru da se dodvoravam tim grupicama i glumim nešto što nisam.
Kao druga opcija, postoji gej chet, koji ja prezirem iz dubine duše.Nažalost za mene nema drugog načina da upoznam nekog lez ili bi sexualne orijentacije.Ja stvarno ne razumem te likuše, toliko su dosadne, treba im 2 godine da odgovore, a i kada odgovore to bude nekako kratko, uglavnom ponavljaju reči ''pa dobro, aha, super'', mrtve su, bez života u sebi, uđu tako na taj chet i onda rade nešto skroz levo i kada im neko pošalje poruku iz najiskrenije namere, ljubazno, one onda napadnu nekako neljubazno, besno, orne za svađu i traže i najmanju sitnicu da izvređaju, bez ikakve želje da ostvare neki kontakt čemu jebeni čet i služi.I baš me briga što ovako hejtujem, ali pola njih treba odvesti na psihijatriju, toliko gomilu očajnih ljudi skroo nisam videla.
Treća opcija, upoznati devojku rendom, neplanirano.U fazonu idem ulicom, ona nosi knjige sudarimo se i počnemo da pričamo haha.Ili najbolja drugarica prizna da je lez i da je zaljubljena u mene.To se skoro nikada, ama baš nikada ne dešava u životu, (svega 5 posto sanse),mislim da su neki ljudi odgledali previše romantičnih filmova.
Tako da ne znam šta bih rekla više.Situacija ovde u Srbiji je trenutno očajna.I što i je najtužnije, niko nema želju da pomogne ljudima koji počinju da otkrijvaju svoju seksualnost.I kada naiđu na one iste orijentacije, sledi veliko razočarenje jer od njih ne dobiju podršku, već čak i prezir i podsmevanje.
Ponekad pozelim da sam strejt jer bi mi zivot bio laksi 100 puta.Muka mi je od svega.Ljudi su govna.I ja sam govno znam.
Da, ovo je vrlo izlizano pitanje, uz koje obično ide i odgovor-kreni da se krećeš po lgbt krugovima, kreni da izlaziš u gej kafiće i sve će se posložiti, bla bla bla.Ali ti saveti su tako otrcani i prosto neprimenjivi na realni svet, okolnosti i ljudima koji su introvertne, zatvorene prirode, vukovima samotnjacima i onih drugacijih mentalnih sklopova.
Naravno, nije problem samo naći bilo koju-treba naći neku ''idealnu'' za sebe, neku sa kojom može da se priča i da ide sve bez velikih svađa i trzavica itd.
Bila sam u par gej klubova...i svuda je ista priča, novajlije gledaju nekako ispod oka, uvek se osetim kao freak.Sem toga niko nikome ne prilazi, svi se drže samo svojih utvrđenih grupa, svi su u zidovima i ako sam malo provire, ako puste nekog stranca unutra, još brže se povuku.A i takvi što redovno izlaze po tim mestima uglavnom traže površne, kratkotrjne sex šeme.
Prosto su jasno naznačene granice, i svi se formiraju u nekakve grupe, što je sa jedne strane potpuno normalno jer bez grupa ovo društvo ne funkioniše a sa druge nekako bolno ograničavajuće u stereotipima.Da bi se pojedinac prilagodio grupi, mora izgubiti svoje ja i da prostite na izrazu liže drugima dupe.Stvarno nemam nameru da se dodvoravam tim grupicama i glumim nešto što nisam.
Kao druga opcija, postoji gej chet, koji ja prezirem iz dubine duše.Nažalost za mene nema drugog načina da upoznam nekog lez ili bi sexualne orijentacije.Ja stvarno ne razumem te likuše, toliko su dosadne, treba im 2 godine da odgovore, a i kada odgovore to bude nekako kratko, uglavnom ponavljaju reči ''pa dobro, aha, super'', mrtve su, bez života u sebi, uđu tako na taj chet i onda rade nešto skroz levo i kada im neko pošalje poruku iz najiskrenije namere, ljubazno, one onda napadnu nekako neljubazno, besno, orne za svađu i traže i najmanju sitnicu da izvređaju, bez ikakve želje da ostvare neki kontakt čemu jebeni čet i služi.I baš me briga što ovako hejtujem, ali pola njih treba odvesti na psihijatriju, toliko gomilu očajnih ljudi skroo nisam videla.
Treća opcija, upoznati devojku rendom, neplanirano.U fazonu idem ulicom, ona nosi knjige sudarimo se i počnemo da pričamo haha.Ili najbolja drugarica prizna da je lez i da je zaljubljena u mene.To se skoro nikada, ama baš nikada ne dešava u životu, (svega 5 posto sanse),mislim da su neki ljudi odgledali previše romantičnih filmova.
Tako da ne znam šta bih rekla više.Situacija ovde u Srbiji je trenutno očajna.I što i je najtužnije, niko nema želju da pomogne ljudima koji počinju da otkrijvaju svoju seksualnost.I kada naiđu na one iste orijentacije, sledi veliko razočarenje jer od njih ne dobiju podršku, već čak i prezir i podsmevanje.
Ponekad pozelim da sam strejt jer bi mi zivot bio laksi 100 puta.Muka mi je od svega.Ljudi su govna.I ja sam govno znam.
)
