- 08 Jan 2016, 14:25
#2741123
naravno, zato je sve to subjektivno
ali ne, mislila sam ne na dobijanje nekog odobrenja, vec na mogucnost da objektivno gledano nada postoji, iako subjektivno gledano to nije slucaj
zato je bitno ne biti zatvoren sistem vec imati konstantni razgovor sa drugim ljudima (porodicom, prijateljima...)o stvarima koje nas muce, cesto sam cin otvaranja poboljsa stvari, a neki put drugacije, spoljasnje vidjenje situacije moze da nas pomeri sa te granice
takodje postoji velika razlika u stavu: "volim te, ali moj zivot pripada meni i ti ako me volis pomirices se sa tim" sto bi mozda mogao da kazes briznom, ali homofobnom roditelju i "volim te, ali ne mogu da nastavim zivot" odakle nema vracanja, mogucnosti da se stvari urade bolje, pa cak i da ostavis sve i otputujes na Antartik ako je je to potrebno za novi pocetak.
ot: ne. moj zivot pripada meni. iako verovatno bih probala da sednem i racionalno objasnim i dam do znanja koliko bi mi znacila podrska, cak iako nema razumevanja
postoji li neko kome se nikada ne biste outovali? bilo da je bolesna baba ili sef na poslu ili sta god