- 06 Nov 2015, 14:09
#2733559
- Тајландски 13 game sayawng (2006) (необичан психолошки трилер, на моменте црна комедија, узбудљив од самог старта, до неког тренутка кад се сам ритам филма промијени, па помислите да ћете дићи руке од гледања, а онда све добије своје зашто, а сам филм испадне ангажованији него што се испрва чинило)
- Алехандро Аменабар, сем The Others, има још два репрезентативна остварења у овом жанру - познатији Abre los ojos (амерички римејк је солидан, али не да се поредити са шпанским филмом) и првенац Tesis (1996)
- Аргентински Apartment Zero (1988) (само ћу рећи Колин Фeрт <3)
- Белгијски Calvaire (2004) (болешчина)
- Мистични деби Дарена Аронофског Pi (1998)
- El método (2005) Марсела Пињеира (Exam на шпански начин, снимљен четири године прије британског остварења)
- Ах, Франсоа Озон се мора поменути, иако ова препорука није баш типичан психолошки трилер, тј. није само то - Swimming Pool (2003). А можда би и Dans la maison (2012) могао проћи у неким сегментима. Сјајан филм у сваком случају.
- L'inconnu du lac (2013) - један од запаженијих трилера у овом миленијуму, свакако међу бољим филмовима с ЛГБТ тематиком, уопште узев.
- The Crying Game (1992) - ово је већ класик, али болећив сам према Ирцима и Нилу Џордану.
- Без Педра не може, поготово не без La piel que habito (2011), мада би и Matador (1986) могао проћи.
- Secret Window (2004) - сасвим солидан. А и да није, комбинација Стивен Кинг + Џони Деп + Џон Туртуро мами на гледање.
- Иако има пар рупа у сценарију, аргентински Solo (2013) је један од ЛГБТ филмова који се не заборавља тако лако. Остаје нешто од те атмосфере.
- Don McKay (2009) - независан амерички филм, један од оних у којима се све разоткрије у посљедњих пет минута. Спој трилера, црне комедије и драме. Низ бизарности уз које гледалац плови од млаког до одушевљења, нарочито присутног по завршетку филма.
- Hard Candy (2005) - бриљантна Елен Пејџ у пермутованој причи о Црвенкапици. И мото: Strangers shouldn't talk to little girls!
- Ne te retourne pas (2009) - можда је негдје предвидив, већ виђен, али мени је и поред тога био узбудљив. И на све то уживао сам и глумачки, не само визуелно, у улогама Монике Белучи и Софи Марсо. За похвалу.
- Notes on a Scandal (2006) - е, ово је права делиција, што због самог сценарија, што због маестралних рола Џуди Денч и Кејт Бланчет.
- Наравно да је Финчер непревазиђен у Seven, али није згорег поменути ни одличан Zodiac (2007), те солидне Panic Room (2002) и Gone Girl (2014).
- The Best Offer (2013) - није доминантно психолошки трилер, али има сасвим довољно одговарајућег амбијента да се уврсти на листу. Фантастични Торнаторе, харизматични Џефри Раш, па још Доналд Садерланд, шта човјек више да пожели.
- Trance (2013) - добар. Ма, Дени Бојл. <3
И тако...
!
, the movie
