- 16 Okt 2015, 03:53
#2729832
Veliki pozdrav svima. Dugo posećujem ovaj forum, ali, večeras sam se prvi put registrovao i hteo sam da iznesem svoj problem, da podelim sa nekim, i da čujem vaše mišljenje. Iskren ću biti i celu priču ispričati u nadi da čujem vaše mišljenje jer sam emotivno rastrojen. Imam 25 godina, živim u Novom Sadu i po svom seksualnom opredeljenju sam biseks. Naime, punih 5 godina posećivao sam razne društvene mreže pa tako i gej/biseks stranice, ali nikada se nisam bio usudio da probam bilo kakav kontakt sa muškarcem iako su me privlačili oduvek stariji sredovečni muškarci, jednostavno osetim neku privlačnost kad se neki stariji muškarac nađe u mojoj blizini. I tako su godine prolazile, ja sam se kuckao sa mnogo ljudi, ali uvek kad smo trebali da se upoznamo, ja sam prekidao komunikaciju jer jednostavno nisam imao hrabrosti da napravim taj odlučujući korak, sve do ove godine, dok nisam prelomio i rešio da se upoznam sa jednim čovekom koji ima 52 godine, iz Beograda je. Prvo je to bilo klasično upoznavanje, kuckali smo se danima preko jedne društvene mreže, posle razgovarali satima i danima preko telefona, dok nisamo rešili da se upoznamo uživo, a kasnije smo završili i u krevetu. To je bio moj prvi kontakt uživo sa muškarcem. Pošto on živi u Beogradu, a ja u Novom Sadu, naše viđanje se svodilo samo na vikend viđanja. I ja i on smo visoko obrazovani. On se nikad nije ženio, rekao mi je da pre mene nije bio sa nekim 20 godina, ni sa muškarcem ni sa ženom, odnosno rekao je da sa muškarcem do pojave mene nikad nije ni bio ?! Kasnije sam otkrio da je bio u jednoj šemi sa jednim tipom pre 15 godina, to mi je kasnije priznao. Ali idem redom sad. Posle prvog susreta, on mi se svideo, kao i ja njemu, barem on tako kaže. Pošto on živi sam u Beogradu, a ja u Novom Sadu ne živim sam već sa sestrom, mi smo se viđali onda kod njega subotom i nedeljom, ja bih prespavao kod njega. I tako smo se viđali par meseci. Da napomenem, da smo i ja i on pre našeg upoznavanja bili solo. I posle par susreta, mi smo ušli u vezu, a ja sam polako počeo da se zaljubljujem u njega. Svaki vikend sam jedva čekao, samo da ga vidim, seks mi nije bio uopšte bitan, već samo njegov zagrljaj, poljubac, maženje, to mi je bilo dovoljno, naravno tu je uvek bilo i seksa, ali meni seks nikad nije bio presudan. Kako je vreme odmicalo, ja sam sve više i više osećao ljubav prema njemu, toliko, da sam potpuno odlepio za njim. Svaki slobodan trenutak sam mislio o njemu, kuckao mu poruke, izjavljivao ljubav... Međutim, ja sa njegove strane nisam nikad naišao na emociju prema meni. On je delovao nekako uvek rezervisan prema meni, često nervozan, čudan, i kad god sam ga pitao o čemu se radi, on je rekao da je sve u redu i da mi se samo čini, međutim, osetio sam da nešto nije u redu. Na svako moj volim te, on je retko kad uzvaratio sa volim i ja tebe, iako je znao ponekad da mi kaže da me voli ali onako ofrlje i neuverljivo. Ja sam se borio da sačuvam naš odnos. Svakog vikenda morao sam da lažem svoje i da smišljam opravdanja gde idem jer sam morao da nađem način svakog vikenda da odem iz NS do BG. Ja sam po prirodi jako emotivan čovek i sve to mi teško pada. On se dovoljno ne trudi, nekako imam osećaj da mu je svejedno da li smo zajedno i mislim da on na sve ovo gleda kao avanturu i to me najviše boli. On kaže ponekad da po njemu mi još nismo u vezi već da je ovo neki početak, odnosno početna faza, iako sve ovo traje mesecima. Osećam da me ne voli i da mu ja nisam toliko bitan. Mislim da je on generalno čovek koji je samoživ i hladan, ne samo prema meni, već osećam da je takav prema svima. Razlika u godinama je velika, ali meni to ne smeta jer ga volim celim svojim srcem i duša mi se slama dok ovo pišem. Plačem i pišem. Ponekad sam ljut na samog sebe što sam tako emotivan i zašto trošim energiju na pogrešne ljude. Zadnje što je me dotuklo u vezi je to da on izbegava u zadnje vreme da se viđamo. Uvek ima neke čudne izgovore. Ja imam problem sa testisima od pre par dana. Naime, muče me proširene vene na testisu i imam neko zadebljanje i sa tim se mučim godinama. U principu nije ništa opasno, ali imaju periodi tokom godine kad moram da apsiniram i nemam seks. Mom dragom sam rekao juče da ću doći sad u subotu kao po običaju u Beograd da se vidimo, a on mi je na to rekao da ne dolazim sada u subotu već u onu tamo sledeću subotu. Ja sam ga pitao, a zašto, a on je rekao, pa ne možemo da imamo seks zbog mojih problema sa testisima, zašto onda da dolaziš. E to me je dotuklo i evo plačem skoro dva sata od muke. Ja sam rekao da ja kod njega ne dolazim samo radi seksa, već da mi je bitan njegov poljubac, razgovor, maženje, a on opet kaže, da to nije to bez seksa i da ne dolazim. Tu sam već zanemeo jer nisam mogao da verujem šta govori. Rekao mi je takođe da su razgovor, maženje i poljupci, dovoljni ali tek posle par godina, kad nastaje i prijateljstvo. Ja sam mu na to rekao, pa zar neko ko je u vezi istovremeno je i prijatelj sa partnerom, a on je rekao da to nije to i da po njemu treba da prođe par godina da bi bio prijatelj. Između redova da se naslutiti da je ovo ništa drugo nego seks šema jer da me voli i da je zaljubljen u mene, kako ponekad tvrdi, to nikad ne bi rekao jer zaljubljen čovek to ne govori. Ljudi u totalnom sam rasulu, skroz sam razočaran i ne znam šta da radim. Volim ga jako, ali očigledno je da on prema meni nema emocije. Plačem, ne znam šta da radim. Molim vas za neki savet, očajan sam. Molim i moderatore da ne brišu temu, ovo je moja iskrena priča. Hvala Vam unapred.
БјАж' од тога! Узгред, очекивао бих да те дотични бар упутио на одговарајућу адресу гледе твог здравственог проблема, бат дец џаст ми. Нема ту 'љеба, још ако је близанац... :генерализујућеискомплексиранимир-јамјунакињасмајли:
