Jeste, a specifična je po tome što smo primetili da slabo napreduje, ostaje mala i sitna, što je postajalo posebno upadljivo kad stane kraj svojih vršnjakinja. Hrana joj je, pri tome, uvek bila dostupna i mislili smo da dovoljno jede. I onda smo, uz pomoć veterinara i geneze njene biografije otkrili u čemu je problem. Bogdanka, naime, nikada nije upoznala svoju biološku majku, nije imala priliku da sisa, da bude vaspitavana i negovana od strane svoje prirodne majke, nego je od rođenja bila prepuštena na milost i nemilost čoveku. Kod nas je došla sa jednog salaša na Čeneju pre par meseci i meni je bilo baš neobično što se toliko fizički vezuje za mene, pošto nisam baš neki ljubitelj životinja.
Tako da sad znamo. Bogdanka će da jede, ali samo ako sam ja pored nje i ako joj dajem hranu iz ruke, inače je do sada više mrljalja po stanu ostavljenu hranu za mačke, nego što ju je jela. Jednostavno joj treba majka, bilo kakva, da je hrani, voli, mazi i sve ostalo. Sirotica. I sad tako radimo i sad je počela konačno da napreduje.