Bootstrap Framework 3.3.6

[Madonna]

[/url]

Koja je razlika izmedju voznje bez placanja i kradje u prodavnici?

ovo i mene interesuje...

I skidanja filmova muzike programa itd s neta? I mene interesuje

[Casino]

PREDLOG NOVOG NAČINA FINASIRANJA JAVNOG PREVOZA

Postoji mnogo načina finansiranja javnog prevoza. Prodaja karata je samo jedan od načina i potiče iz 19 veka kada je u Nantu zvanično počeo da radi prvi javni prevoz sa fiksnim linijama. Osim prodaje karata, javni prevoz se u svetu finansira kroz izdvajanje dela prihoda od registracije automobila, osiguranja, akcize na gorivo, naplate saobraćajnih kazni, naplate parking servisa itd. U Francuskoj 50% svih troškova javnog prevoza se finansira transportnom taksom koju poslodavci uplaćaju u fond za javni prevoz po svakom zaposlenom.


Po ugledu na francuski model finansiranja javnog prevoza, umesto preskupog sistema naplate i kontrole karata koji je neprilagođen standardu građana, pored gore navedenih izvora finansiranja javnog prevoza, predlažemo uvođenje transportne takse preduzećima i institucijama. Ovakav model finasiranja javnog prevoza je moguće sprovesti u svim opštinama i gradovima širom Srbije.

Uvođenjem transportne takse svi privredni subjekti bi bili u obavezi da uplaćuju mesečnu nadoknadu (transportnu taksu) svim zaposlenim direktno u fond za javni prevoz, bez posrednika. Na ovaj način bi nestala potreba za subvencionisanjem javnog prevoza iz budžeta. Visina transportne takse bi se određivala na osnovu stvarnih troškova funkcionisanja javnog prevoza posle detaljne analize kojom bi se maksimalno racionalizovao rad GSP-a.


TRENUTNA RAČUNICA IZGLEDA OVAKO: Ukupni godišnji troškovi rada javnog prevoza su 18.801.115.088,1 milijardi dinara (podaci DJP za 2013), a u Beogradu je zaposleno 564.267 lica (izvor: Privredna Komora Beograda, oktobar 2014). Ako podelimo iznos koji je potreban da pokrije kompletno finasiranje javnog prevoza sa brojem zaposlenih, iznos koji bi preduzeća i ustanove mogle već od 1. januara 2015 godine da uplaćuju kao naknadu zaposlenima direktno u fond za javni prevoz bi bila 2776,62 dinara po svakom zaposlenom. Na taj način cela porodica zaposlenog bi imala mogućnost da slobodno koristi javni prevoz.

Procenjuje se da je u Beogradu zaposleno još 200.000 ljudi "na crno", a njihovim uvođenjem u legalne tokove smanjio bi se iznos koji bi preduzetnici bili obavezni da uplaćuju u budžet. Raskidanjem svih štetnih ugovora u javnom prevozu mogli bi dodatno da smanjmo troškove za 3 do 4 milijarde dinara godišnje. Ako uz to dodamo i mogućnost da kroz izgradnju gradskih postrojenja za proizvodnju CNG-a (komprimirani i pročišćeni biometan gas dobijen iz komunalnog smeća i industrijskog otpada organskog porekla) možemo smanjiti troškove nabavke energenata za oko 6 milijardi dinara godišnje, transportna taksa koju bi sva preduzeća i institucije plaćali po zaposlenom bi mogla da iznosi manje od 1500 dinara mesečno i mogli bi da uložimo mnogo više u povećanje broja vozila u javnom prevozu.

99posto.org

[Speculum Columbae]

[/url]

[/url]

Koja je razlika izmedju voznje bez placanja i kradje u prodavnici?

ovo i mene interesuje...

I skidanja filmova muzike programa itd s neta? I mene interesuje

i elitne prostitucije, što mene zanima?

[Anhedonie]

[/url]

[/url]

Koja je razlika izmedju voznje bez placanja i kradje u prodavnici?

ovo i mene interesuje...

I skidanja filmova muzike programa itd s neta? I mene interesuje

razlika izmedju ta dva je sto u pirateriji nikoga ne ostecujes direktno. ne oduzimas nista.

[Mars]

kako ne?

[Anhedonie]

tako sto kad ukrades cokoladu nje vise nema i niko nikad nece moci da kupi tu cokoladu, uzeti su resursi, ne mozes da besplatno kopi pejstujes cokoladu.

[Sixto]

[/url]PREDLOG NOVOG NAČINA FINASIRANJA JAVNOG PREVOZA

Postoji mnogo načina finansiranja javnog prevoza. Prodaja karata je samo jedan od načina i potiče iz 19 veka kada je u Nantu zvanično počeo da radi prvi javni prevoz sa fiksnim linijama. Osim prodaje karata, javni prevoz se u svetu finansira kroz izdvajanje dela prihoda od registracije automobila, osiguranja, akcize na gorivo, naplate saobraćajnih kazni, naplate parking servisa itd. U Francuskoj 50% svih troškova javnog prevoza se finansira transportnom taksom koju poslodavci uplaćaju u fond za javni prevoz po svakom zaposlenom.


Po ugledu na francuski model finansiranja javnog prevoza, umesto preskupog sistema naplate i kontrole karata koji je neprilagođen standardu građana, pored gore navedenih izvora finansiranja javnog prevoza, predlažemo uvođenje transportne takse preduzećima i institucijama. Ovakav model finasiranja javnog prevoza je moguće sprovesti u svim opštinama i gradovima širom Srbije.

Uvođenjem transportne takse svi privredni subjekti bi bili u obavezi da uplaćuju mesečnu nadoknadu (transportnu taksu) svim zaposlenim direktno u fond za javni prevoz, bez posrednika. Na ovaj način bi nestala potreba za subvencionisanjem javnog prevoza iz budžeta. Visina transportne takse bi se određivala na osnovu stvarnih troškova funkcionisanja javnog prevoza posle detaljne analize kojom bi se maksimalno racionalizovao rad GSP-a.


TRENUTNA RAČUNICA IZGLEDA OVAKO: Ukupni godišnji troškovi rada javnog prevoza su 18.801.115.088,1 milijardi dinara (podaci DJP za 2013), a u Beogradu je zaposleno 564.267 lica (izvor: Privredna Komora Beograda, oktobar 2014). Ako podelimo iznos koji je potreban da pokrije kompletno finasiranje javnog prevoza sa brojem zaposlenih, iznos koji bi preduzeća i ustanove mogle već od 1. januara 2015 godine da uplaćuju kao naknadu zaposlenima direktno u fond za javni prevoz bi bila 2776,62 dinara po svakom zaposlenom. Na taj način cela porodica zaposlenog bi imala mogućnost da slobodno koristi javni prevoz.

Procenjuje se da je u Beogradu zaposleno još 200.000 ljudi "na crno", a njihovim uvođenjem u legalne tokove smanjio bi se iznos koji bi preduzetnici bili obavezni da uplaćuju u budžet. Raskidanjem svih štetnih ugovora u javnom prevozu mogli bi dodatno da smanjmo troškove za 3 do 4 milijarde dinara godišnje. Ako uz to dodamo i mogućnost da kroz izgradnju gradskih postrojenja za proizvodnju CNG-a (komprimirani i pročišćeni biometan gas dobijen iz komunalnog smeća i industrijskog otpada organskog porekla) možemo smanjiti troškove nabavke energenata za oko 6 milijardi dinara godišnje, transportna taksa koju bi sva preduzeća i institucije plaćali po zaposlenom bi mogla da iznosi manje od 1500 dinara mesečno i mogli bi da uložimo mnogo više u povećanje broja vozila u javnom prevozu.

99posto.org

Kako se kolje privreda Srbije pa to je strasno. Toliko je nameta na privatni biznis da je apsolutno slamka spasa zatvoriti, a ne raditi porodicno uz jednog ili dva radnika pride.

Ovo je ona varijanta "idu gosti, gurni pod tepih, nece se videti"... ali stroka (problem finansiranja) je jos u kuci, ali je privid da je resen...

Zaposleni sektor i to "realni" dok zaradi za sva subvencionisana i izdrzavana fizicka i pravna lica ima da pukne nacisto.

[Mars]

[/url]tako sto kad ukrades cokoladu nje vise nema i niko nikad nece moci da kupi tu cokoladu, uzeti su resursi, ne mozes da besplatno kopi pejstujes cokoladu.

a pošto određene sadržaje MOŽEŠ da kopi pejstuješ (besplatno, kako kažeš)-time ne oštećuješ njihove autore i vlasnike?

[Casino]

@Sixto
Kako se kolje privreda? Time sto vecina, nek bude 90% poslodavaca placa prevoz zaposlenim (koji su prijavljeni) 3275,00 dinara za mesecnu bus plus kartu. Placa im na ruke. I koliko njih te pare iskoristi za kupovinu mesecne?!
Kod mene u firmi npr. pare za prevoz koje dobiju zaposleni stave u dzep. Bukvalno samo ja pare iskoristim i kupim mesecnu. A ima ih kojima do posla treba 5-10min peske, jedna stanica ili nijedna prevozom i uzimaju novac na rukeiako po zakonu nemaju pravo.
E pa, da poslodavci uplacuju direktno pare za mesecne ili ovu taksu koja je znacajno manja po proracunu, onda bi funkcionisalo.

[Anhedonie]

[/url]

[/url]tako sto kad ukrades cokoladu nje vise nema i niko nikad nece moci da kupi tu cokoladu, uzeti su resursi, ne mozes da besplatno kopi pejstujes cokoladu.

a pošto određene sadržaje MOŽEŠ da kopi pejstuješ (besplatno, kako kažeš)-time ne oštećuješ njihove autore i vlasnike?

ja to nisam rekao

[Sixto]

[/url]@Sixto
Kako se kolje privreda? Time sto vecina, nek bude 90% poslodavaca placa prevoz zaposlenim (koji su prijavljeni) 3275,00 dinara za mesecnu bus plus kartu. Placa im na ruke. I koliko njih te pare iskoristi za kupovinu mesecne?!
Kod mene u firmi npr. pare za prevoz koje dobiju zaposleni stave u dzep. Bukvalno samo ja pare iskoristim i kupim mesecnu. A ima ih kojima do posla treba 5-10min peske, jedna stanica ili nijedna prevozom i uzimaju novac na rukeiako po zakonu nemaju pravo.
E pa, da poslodavci uplacuju direktno pare za mesecne ili ovu taksu koja je znacajno manja po proracunu, onda bi funkcionisalo.

Ni ti ni ja nismo oni koji ce da odluce sta ce ti zaposleni raditi sa svojim novcem za troskove prevoza na koji imaju puno pravo po Zakonu o radu.
U Srbiji broj onih kojima je posao 5-10min peske je prilicno zanemarljiv. Na kraju krajeva mozda neko taj novac iskoristi da plati gorivo za licni auto i doda jos od plate.

Ti prakticno diskriminises zaposleni sektor. Ti radis, ti treba da platis onome ko ne radi. Pazi molim te.
Zasto se Beogradjani ne uvate za model nameta na nepokretnost. Ko god ima nepokretnost u Bg znaci vezan je za taj grad, koristi mu saobracajnice na onaj ili ovaj nacin i cao. Hoces zivot Bg i sve benefite koji idu uz to? E pa izvoli. Plati pa klati.
Napravite lepo onda vlasnicima nepokretnosti "besplatne" markice koje su prakticno platiti svojom "gsp taksom na vlasnistvo nepokretnosti", a svima ostalima koji koriste usluge GSP te markice naplatite.

[Casino]

Lepo kazes troskove prevoza...puno pravo po zakonu o radu...po tom zakonu zaposleni dobijaju iznos koji je u visini cene mesecne karte za gsp. Nemojmo se zavaravati da ti koji novac za prevoz stavljaju u dzep, kupuju benzin za prevoz. Evo dajem ti primer iz moje firme jer znam ko cime dolazi i odlazi s posla. Niko ne koristi auto vec stave 3275din u dzep a svercuju se u prevozu ili se uopste ne voze prevozom. Znaci krse zakon. I koliko je takvih? Ne mali broj sigurno.

Ajde da uzmemo u obzir tj da zanemarimo besplatan javni prevoz. Neka poslodavac uplati direktno bez posrednika zaposlenom mesecnu kartu pa da vidimo koliko novca bi se slilo u gsp i kolike subvencije bi grad morao da izdvaja za gsp. Prilicno manje. Ali avaj, to retko kome odgovara. Posebno ne odgovara gsp-u jer onda ne bi mogli da kukaju kako nemaju novca i kako su u gubitku a onda ne bi mogli da kradu kao sto su godinama radili (slucaj busa 95, borca - nbg, samo jedan polazak dnevno ne odrade na toj liniji. u dogovoru sa ovima na okretnici. na kraju dana istoce naftu. i podmiri se i vozac i jos njih petoro. znaci potpuno tacna prica. i koliko jos tako na pojedinim linijama).

[Madonna]

[/url]tako sto kad ukrades cokoladu nje vise nema i niko nikad nece moci da kupi tu cokoladu, uzeti su resursi, ne mozes da besplatno kopi pejstujes cokoladu.

A sta ukrade svercer u gspu?

[svemirskimajmun]

kurac od ovce

[Sixto]

[/url]Lepo kazes troskove prevoza...puno pravo po zakonu o radu...po tom zakonu zaposleni dobijaju iznos koji je u visini cene mesecne karte za gsp. Nemojmo se zavaravati da ti koji novac za prevoz stavljaju u dzep, kupuju benzin za prevoz. Evo dajem ti primer iz moje firme jer znam ko cime dolazi i odlazi s posla. Niko ne koristi auto vec stave 3275din u dzep a svercuju se u prevozu ili se uopste ne voze prevozom. Znaci krse zakon. I koliko je takvih? Ne mali broj sigurno.

Ajde da uzmemo u obzir tj da zanemarimo besplatan javni prevoz. Neka poslodavac uplati direktno bez posrednika zaposlenom mesecnu kartu pa da vidimo koliko novca bi se slilo u gsp i kolike subvencije bi grad morao da izdvaja za gsp. Prilicno manje. Ali avaj, to retko kome odgovara. Posebno ne odgovara gsp-u jer onda ne bi mogli da kukaju kako nemaju novca i kako su u gubitku a onda ne bi mogli da kradu kao sto su godinama radili (slucaj busa 95, borca - nbg, samo jedan polazak dnevno ne odrade na toj liniji. u dogovoru sa ovima na okretnici. na kraju dana istoce naftu. i podmiri se i vozac i jos njih petoro. znaci potpuno tacna prica. i koliko jos tako na pojedinim linijama).

U tom slucaju placanje GSP nije problem poslodavca, vec zaposlenog tj neplacanje.
Cek, uredno covek isplati troskove prevoza i sad jos on da snosi teret nesposobnosti gradske vlasti Beograda i bezobrazluk svojih zaposlenih. Pa sjasite coveku s ledja aman. Dobro je da je dovoljno pravican da isplacuje putne troskove.

Poslodavac ima obavezu da plati markicu (kod nas u ns se radnicka ne moze kupiti na trafici, samo preko fakture pravnom licu) ili da isplati kes.
Oporezovati lepo nekretninu u Bg i bog da vas vidi. Hocete zivot u Bg, eto vam ga. Otimati od privrede samo zato sto je prilican procenat zitelja tog grada bezobrazan je oborivo na sudu. Sta boli kurac privrednog subjekta sto neko nema markicu za skolu, dok god svojim zaposlenima uredno placa troskove dolaska na posao. Princip ti radis, ti imas, mi nemamo daj je... pa ne znam ni kako bi ga nazvao... u najmanju ruku smesan

Sto se tice kradje u gsp, sve se moze ali se nece. Imas GPS u vozilu, imas normative potrosnje goriva, imas tehnicku specifikaciju motora... znas koliko taj bus moze da potrosi gradske voznje na toj relaciji sa ukljucenim grejanjem/klimom i iskljucenim. Sve jasno... Nije placanje markica preko racuna resenje za kradje u GSP.

[bothways]

[/url]

[/url]tako sto kad ukrades cokoladu nje vise nema i niko nikad nece moci da kupi tu cokoladu, uzeti su resursi, ne mozes da besplatno kopi pejstujes cokoladu.

A sta ukrade svercer u gspu?

Uslugu?

[alexandermagic]

Da.

A sad ce da krenu sa pitanjima tipa: a kakvu to uslugu ?

[Madonna]

ma idi boga ti. znači krađa na netu nije krađa, ok

[acid drop]

usraćuse od poređenja


ako nemaš, ukradi
i mene država krade

[Mars]

[/url]

[/url]

[/url]tako sto kad ukrades cokoladu nje vise nema i niko nikad nece moci da kupi tu cokoladu, uzeti su resursi, ne mozes da besplatno kopi pejstujes cokoladu.

a pošto određene sadržaje MOŽEŠ da kopi pejstuješ (besplatno, kako kažeš)-time ne oštećuješ njihove autore i vlasnike?

ja to nisam rekao

ama kako nisi

[/url]razlika izmedju ta dva je sto u pirateriji nikoga ne ostecujes direktno. ne oduzimas nista.

[svemirskimajmun]

ja pisao jedan post na tu temu
al obrisao posto mi bilo glupo da ponavljam sta je anhe rekao
mozda nije trebalo da brisem

nije isto kad ukrades cokoladu i kad skines neki softver
ti kad ukrades cokoladu niko drugi ne moze da je kupi ..potrosio si resurs

kad skines neki softver koji se placa, ti nisi umanjio dostupnu kolicinu robe
napravio si stetu zato sto nisi platio ali nisi potrosio resurs

anhe nije rekao da nikoga ne ostecujes, nego da nikoga ne ostecujes direktno
mozda se tu nije najlepse izrazio
ali poenta mu je svakako dobra

[Mars]

Svedoste vi celo Copyright pravo na nešto tako genijalno jednostavno kao što je potrošivost resursa.

Kad bi to tako funkcionisalo.

[svemirskimajmun]

ovde nema redukcije jer pitanje nije opste nego konkretno
ne prica se o copyright-u

pitanje je bilo koja je razlika izmedju kradje cokolade i softvera
i razlika jeste u potrosivosti resursa

da li ima jos stvari? da mozda ne
ali je dat odgovor tacan
nigde nije receno da ne postoji nista van toga

edit: opet sam nepismen

[Madonna]

Ok ali resursi se za prevoz troše pa se troše, vozio se ja ili išao pešice, nikog ne oštećujem direktno :hehe:

[svemirskimajmun]

kako ne
*trosis vazduh u busu

*mozda nerviras nekog ko placa pa sad zbog tebe nece da ulazi u bus..otpustili ga sto kasni i nema leba da jede

mdna mars u zatvor!

[Madonna]

hehe

[gossip]

ne pruzam nikakav otpor,placao sam za zaposlene mesecnu,sada sa radoscu za nezaposlene

[gossip]

Redovno placam sada kada sam nezaposlen mada i dalje me kuliraju. Uglavnom prilaze devojkama do 25 godina.

[voodoo]

nekad otkucam kartu -nekad ne, po nahodjenju