Dajte da vam ispricam kako sam docekao ovu 2014. godinu, posto upravo razmisljam o mogucnosti da i ovu docekam slicno.
Negdje pred docek, dvije prijateljice i ja smo dogovorili da 31 provedemo utroje kuci, napravimo bozanstvenu veceru i thc tortu, popijemo vina i uz muziku se opustimo bez neke velike pompe. Medjutim, dan pred docek pozvani smo na privatnu zurku u zatvorenom ljetnjem odmaralistu na samom kraju Lustice (poluostrva izmedju mora i Tivatskog zaliva, za neupucene). Meni se nije islo jer je krug ljudi bio prilicno mali, a u njemu neki lokalni ljudi koji mi ne prijaju mnogo - i nisam htio da rizikujem da pozelim da se vratim nazad u sred noci ili se sjebem - a tamo se ostajalo i na spavanje. Ali sam osjetio da one zele da idu, pa sam odlucio da budem nesebican i sam im predlozio da otkazemo nase planove, sto su one prihvatile bez neckanja. Srecom, magicna torta je vec bila napravljena, pa sam ja dobio cetvrtinu i otisao kuci. Osjecao sam se malo lose zbog toga sto su tako lako odlucile da odu na zurku, da su prethodno pristale da provedu vece sa mnom samo zato sto nisu imali bolje opcije, iako ce na toj zurci biti gomila ljudi za koje smo se vec slozili da necemo da gledamo u novogodisnjoj noci - sto je trebalo i da bude razlog zasto smo napravili plan. A onda sam shvatio da ne treba da se bavim time, da sam svakako ucinio pravu stvar sto sam ih poslao na zurku umjesto da sjedimo kod mene i osjecam njihovu nelagodu sto nisu na toj zurci. Zapravo je trebalo da se bavim sobom, i da iskoristim to vece da sebi ugodim na svakojake nacine.
Kako se priblizavalo vece - nalozio sam vatru, postavio na sto sve svoje omiljene djakonije koje sam spremao tog dana, otvorio Vranac Premijer i pustio muziku. Sve je pocelo oko 9 uvece, a zaspao sam oko 3 posle ponoci. Najprije sam divno vecerao, pojeo pola od cetvrti cokoladne torte napucane travom, zatim sam plesao, pio vino... U vrhuncu high-a sam napisao nekoliko strana novogodisnjih rezolucija, osvrt na prethodnu godinu, potom svirao ukulele i pjevao satima, zavrsio tortu i skoro halucinirao u nekom momentu, a onda se opet smirio i divno se bavio sobom, svojim planovima, greskama i uspjesima... Oko 2 se javio jedan decko kog znam godinama - nekada smo cak pokusali i da budemo zajedno, ali smo na kraju zavrsili kao prijatelji... koji se povremeno karaju jer on ima bozanstveno veliku kitu i nevidjenu zelju da uci.Karali smo se sat vremena,pocevsi vec u hodniku, a potom kolabirali u dnevnom boravku. Ujutru sam mu spremio dorucak i ispratio ga pomislivsi kako sam predivno docekao ovu godinu.
I takva je bila
