- 25 Dec 2014, 09:47
#2675741
Sa velikim zadovoljstvom smo sarađivali sa studentkinjom Nađom Čolaković, sa odseka za medijske studije
Odsek za medijske studije, Novinarski žanrovi 2, Članak,Transrodne osobe, N.Čolaković
Održan protest u znak sećanja na žrtve transfobije
Novosadski crossdresseri Isidora Karišik i Daniel Pinter obeležili su dan sećanja na žrtve transfobije 19. novembra u podne ispred Katoličke porte. Samo dva učesnika ovog pomena obezbeđivalo je 100 policajaca.
Jedan od učesnika protesta, Daniel Pinter, kaže da nije očekivao veći odziv i da se mali odziv savršeno uklapa u njegov stav da domaću LGBT populaciju karakteriše nizak stepen lične i političke svesti.
- Izražavam oštru kritiku na račun većine pripadnika LGBT populacije, jer svesno, nižesvesno, a najčešće bez ikakve svesti, pristaju na nametnutu poziciju građana drugog reda. Svojim neodgovornim ponašanjem, sakrivanjem i ćutanjem o svojoj prirodi, uz osećaj stida, idu savršeno na ruku fašističkim stavovima o svojoj ‘’ bolesti ‘’, ‘’ nastranosti ‘’, ‘’ devijantnosti ‘’, ‘’ sodomskoj smradnosti” – rekao je Daniel Pinter apelujući na mlađi deo populacije da se što pre osveste i trgnu. Daniel takođe navodi da je očekivao moguće probleme sa fašistima i i huliganima ali da to nisu naši građani.
- To nisu ničiji sugrađani. U moralnom i političkom smislu. Ja sebe smatram hrabrim u ta dva smisla. Jedina područja straha, koja nisam ni pokušavao da savladam su strah od samoće i hladnoće, rata i raka, nasilja i ulizica, mraka i svih insekata. Iz ovoga proizilazi da sam se plašio i fašista, neiskreno bi bilo reći da nisam. Nisam znao koliko je taj strah osnovan u konkretnom slučaju našeg protesta, ali iz činjenice da su nadležne strukture procenile da je potrebno da pošalju 100 specijalaca da obezbeđuju skup, zaključujem da su zvanične procene bile da je opasnost velika. Iznenadio sam se kad sam, pristigavši na skup, obavešten da je oko nas 100 specijalaca u funkciji naše bezbednosti. Znači, fašizam je pretio – zaključuje Daniel Pinter.
Centar grada bio je obezbeđen sa oko 100 policajaca koji su čuvali organizatore protesta, koji je bio zakazan za 16 časova, ali je pomeren za par sati, jer nije dobio odobrenje policije. Nije bilo incidenata i sve je proteklo u najboljem redu,navodi jedan od policajaca.
-Iskreno, nisam očekivao ovakav odziv, poslato je oko 100 policajaca da čuvaju grad i samim tim smo očekivali njih više. Mogu samo da pretpostavim zbog čega je ovakav odziv, a to je strah – rekao je Radić dodajući da su se građani korektno postavili prema učesnicima protesta.
Za razliku od Daniela, Isidora Karišik se nadala malo većem odzivu.
- Poznajući svet u kojem svi mi živimo, nisam očekivala mnogo veći odziv. Ali ipak, mislila sam da nas neće biti baš samo dvoje.Znala sam da će nas policija štititi, ali nije postojao način da saznamo da li će biti napadača ili neće. To je nešto sa čime se LGBT osobe svakodnevno suočavaju. Ne samo tokom skupova, nego još gore, kada nema policije i kada nema novinara niti svedoka. Nikad ne znate na koga možete da naletite i ko bi mogao da vas napadne jer ste drugačiji - rekla je Karišikova.
Građani Novog Sada nisu pravili problem oko ovog protesta i mirno su posmatrali šta se događa. Mišljenja su različita i svako ima drugačiji pristup. Vedrana Vlaisavljević, slučajno se našla u centru grada dok se održavao protest. Ona navodi da nije znala da će ovaj protest biti održan i da se veoma iznenadila kada je videla koliko policajaca čuva samo dve transrodne osobe.
- Ne podržavam parade, bilo da se radi o gej populaciji ili transvestitima. Lično nemam ništa protiv njih ali paradiranje je po meni provociranje. Samim okupljanjem dobijaju medijsku,građansku i policijsku pažnju, sve ono što mi, da se tako izrazim “strejt” osobe nikada ne bismo dobili - rekla je Vedrana Vlaisavljević dodajući da ne vidi logiku i poentu ovog protesta i da je sve to veoma vređa.
Diplomirana psihološkinja, Valentina Ninić kaže da je transeksualnost evidentirana u psihologiji i psihijatriji kao poremećaj u polnoj identifikaciji.
- Brojna istraživanja pokazuju veliku učestalost nasilja nad transrodnim i transeksualnim osobama, žrtve su diskriminacije na radnom mestu, u okolini te u vlastitim domovima. Pretpostavljam da postoji jos transrodnih osoba ali da se nisu odazvali protestu iz već pomenutih razloga. Psihološka pomoć je u ovom slučaju neophodna - završava Ninićeva.
Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije u svetu se obeležava već 16. put. Podaci o žrtvama su dostupni za 2013. godinu i prema tim podacima objavljenih povodom 15. Međunarodnog sećanja na žrtve transfobije, najviše transrodnih osoba u 2013. godini ubijeno je u Brazilu i Meksiku. Brazil i Meksiko se nalaze na čelu liste sa najviše prijavljenih ubistava transrodnih osoba u poslednjih godinu dana, navodi se u izveštaju Transgender Europe’s Trans
Murder Monitoring project. Taj izveštaj je objavljen 20. novembra 2013. godine. Samo u protekloj godini prijavljeno je 238 ubistava transrodnih osoba naročito u zemljama u kojima taj termin nije inkorporiran u pozitivne krivičnopravne propise a u našoj zemlji u periodu od 2009. do 2013. ubijene su tri transrodne osobe.
Nađa Čolaković
Odsek za medijske studije, Novinarski žanrovi 2, Članak,Transrodne osobe, N.Čolaković
Održan protest u znak sećanja na žrtve transfobije
Novosadski crossdresseri Isidora Karišik i Daniel Pinter obeležili su dan sećanja na žrtve transfobije 19. novembra u podne ispred Katoličke porte. Samo dva učesnika ovog pomena obezbeđivalo je 100 policajaca.
Jedan od učesnika protesta, Daniel Pinter, kaže da nije očekivao veći odziv i da se mali odziv savršeno uklapa u njegov stav da domaću LGBT populaciju karakteriše nizak stepen lične i političke svesti.
- Izražavam oštru kritiku na račun većine pripadnika LGBT populacije, jer svesno, nižesvesno, a najčešće bez ikakve svesti, pristaju na nametnutu poziciju građana drugog reda. Svojim neodgovornim ponašanjem, sakrivanjem i ćutanjem o svojoj prirodi, uz osećaj stida, idu savršeno na ruku fašističkim stavovima o svojoj ‘’ bolesti ‘’, ‘’ nastranosti ‘’, ‘’ devijantnosti ‘’, ‘’ sodomskoj smradnosti” – rekao je Daniel Pinter apelujući na mlađi deo populacije da se što pre osveste i trgnu. Daniel takođe navodi da je očekivao moguće probleme sa fašistima i i huliganima ali da to nisu naši građani.
- To nisu ničiji sugrađani. U moralnom i političkom smislu. Ja sebe smatram hrabrim u ta dva smisla. Jedina područja straha, koja nisam ni pokušavao da savladam su strah od samoće i hladnoće, rata i raka, nasilja i ulizica, mraka i svih insekata. Iz ovoga proizilazi da sam se plašio i fašista, neiskreno bi bilo reći da nisam. Nisam znao koliko je taj strah osnovan u konkretnom slučaju našeg protesta, ali iz činjenice da su nadležne strukture procenile da je potrebno da pošalju 100 specijalaca da obezbeđuju skup, zaključujem da su zvanične procene bile da je opasnost velika. Iznenadio sam se kad sam, pristigavši na skup, obavešten da je oko nas 100 specijalaca u funkciji naše bezbednosti. Znači, fašizam je pretio – zaključuje Daniel Pinter.
Centar grada bio je obezbeđen sa oko 100 policajaca koji su čuvali organizatore protesta, koji je bio zakazan za 16 časova, ali je pomeren za par sati, jer nije dobio odobrenje policije. Nije bilo incidenata i sve je proteklo u najboljem redu,navodi jedan od policajaca.
-Iskreno, nisam očekivao ovakav odziv, poslato je oko 100 policajaca da čuvaju grad i samim tim smo očekivali njih više. Mogu samo da pretpostavim zbog čega je ovakav odziv, a to je strah – rekao je Radić dodajući da su se građani korektno postavili prema učesnicima protesta.
Za razliku od Daniela, Isidora Karišik se nadala malo većem odzivu.
- Poznajući svet u kojem svi mi živimo, nisam očekivala mnogo veći odziv. Ali ipak, mislila sam da nas neće biti baš samo dvoje.Znala sam da će nas policija štititi, ali nije postojao način da saznamo da li će biti napadača ili neće. To je nešto sa čime se LGBT osobe svakodnevno suočavaju. Ne samo tokom skupova, nego još gore, kada nema policije i kada nema novinara niti svedoka. Nikad ne znate na koga možete da naletite i ko bi mogao da vas napadne jer ste drugačiji - rekla je Karišikova.
Građani Novog Sada nisu pravili problem oko ovog protesta i mirno su posmatrali šta se događa. Mišljenja su različita i svako ima drugačiji pristup. Vedrana Vlaisavljević, slučajno se našla u centru grada dok se održavao protest. Ona navodi da nije znala da će ovaj protest biti održan i da se veoma iznenadila kada je videla koliko policajaca čuva samo dve transrodne osobe.
- Ne podržavam parade, bilo da se radi o gej populaciji ili transvestitima. Lično nemam ništa protiv njih ali paradiranje je po meni provociranje. Samim okupljanjem dobijaju medijsku,građansku i policijsku pažnju, sve ono što mi, da se tako izrazim “strejt” osobe nikada ne bismo dobili - rekla je Vedrana Vlaisavljević dodajući da ne vidi logiku i poentu ovog protesta i da je sve to veoma vređa.
Diplomirana psihološkinja, Valentina Ninić kaže da je transeksualnost evidentirana u psihologiji i psihijatriji kao poremećaj u polnoj identifikaciji.
- Brojna istraživanja pokazuju veliku učestalost nasilja nad transrodnim i transeksualnim osobama, žrtve su diskriminacije na radnom mestu, u okolini te u vlastitim domovima. Pretpostavljam da postoji jos transrodnih osoba ali da se nisu odazvali protestu iz već pomenutih razloga. Psihološka pomoć je u ovom slučaju neophodna - završava Ninićeva.
Međunarodni dan sećanja na žrtve transfobije u svetu se obeležava već 16. put. Podaci o žrtvama su dostupni za 2013. godinu i prema tim podacima objavljenih povodom 15. Međunarodnog sećanja na žrtve transfobije, najviše transrodnih osoba u 2013. godini ubijeno je u Brazilu i Meksiku. Brazil i Meksiko se nalaze na čelu liste sa najviše prijavljenih ubistava transrodnih osoba u poslednjih godinu dana, navodi se u izveštaju Transgender Europe’s Trans
Murder Monitoring project. Taj izveštaj je objavljen 20. novembra 2013. godine. Samo u protekloj godini prijavljeno je 238 ubistava transrodnih osoba naročito u zemljama u kojima taj termin nije inkorporiran u pozitivne krivičnopravne propise a u našoj zemlji u periodu od 2009. do 2013. ubijene su tri transrodne osobe.
Nađa Čolaković