- 10 Okt 2014, 01:21
#2660595
kao da nisam ja-ja; mislim da je ovo najneprijatniji osecaj, jer iako nije najstresniji, nekako je najvise uznemirujuc - ja doista nisam ni bila svesna koliko ja ne volim da cesto i puno pricam ili da budem okruzena ljudima vise nego sto je to neophodno. Kao da gubim sebe kada sam u stalnoj komunikaciji. Kao da mi svako otkida komadic duse, ma koliko lejm to zvucalo. I sto je najveci paradoks, posle 20 godina se prvi put osetih stvarno usamljeno.