- 18 Okt 2013, 22:31
#2584574
Pozdrav svim forumasima.
Moj prvi post i ujedno i tema ce biti u duhu "Draga Saveta". Nadam se da mi necete zameriti jer se nemam kome obratiti za pomoc.
Moj problem su, trenutno i vec nekoliko godina, moji izuzetno agresivni i homofobicni roditelji. Tri godine zivim sa devojkom sa kojom nameravam provesti ostatak zivota. Nas dve polako gradimo nasu malu porodicu koju nameravamo prosiriti i medju nama je sve kao u najlepsoj bajci. Obe smo autovane vecem delu porodice (ostatak je sigurno obavesten od strane drugih clanova porodice) i svim prijateljima. Na poslu nismo onima za koje smo sigurne da bi nam pravili problem, ali to ne znaci da ce zauvek ostati tako. Takodje nasi stanodavci ne znaju da smo zajedno odnosno da smo lezbejke. Predstavile smo se kao cimerke i prijateljice jer smo i na tom polju imale lose iskustvo. Stan je inace tesko naci, a gay friendly stanodavca, to je vec skoro pa nemoguca misija. Nadam se da mi to necete zameriti. Nego da se vratim na roditelje. Moja devojka je imala velikih problema sa majkom, ali je njena majka promenila plocu kada je saznala da je njen najdrazi unuk gay. Sada nam sporadicno kaze po koju ruznu rec kako joj je strasno sto smo nastrane jer mora da laze komsinicama, prijateljicama i nekim rodjacima gde i sa kime njena kcerka zivi. Svaki put se ta prica zavrsi nasim pitanjem: "da li nam to prica o nastranosti od koje "boluje" i njen unuk"? (mama moje devojke ima vec odraslog unuka jer je dosta starija od mojih roditelja i velika je razlika u godinama izmedju moje devojke i njenog brata) Tada ona poprimi izgled ekspres lonca i naravno promeni temu. Opet sa druge strane nam je pomagala i pomaze na razne nacine i nikada nas nije dovela u situaciju da nam njena opaska bude izvor ozbiljnog pa cak i egzistencijalnog problema. To su one svadje koje ne izlaze iz kuce. Sa mojima je sasvim druga prica. Zajednicko i njenoj majci i mojima je sto su godinama poricali, gurali pod tepih i trazili razne vama/nama poznate razloge zbog kojih mi nemamo muza iako nam je vreme za takvo nesto. Dakle tako su se ponasali dok nas dve nismo pocele ziveti zajedno. Nama je 30 godina. Obema. Svaka veza koju smo imale pre nase morala je da bude tajna jer smo obe imale gotovo identicna iskustva da nam se zivot pretvori u nezamislivi pakao po saznanju da smo u gay vezi. To je pogotovo bilo grozno dok smo zivele sa roditeljima. Iako smo se obe osamostalile vrlo rano (sa nekih dvadesetak godina) ta fizicka razdvojenost im nije mnogo smetala da nam prave haos tu gde zivimo, sto rade i dan danas. Ponavljam pogotovo moji. Ja sam cak odselila u drugi grad, ali oni imaju svoje pipke ama bas svugde. Dok sam zivela sa njima bilo je i fizickih nasrtaja, ma svacega. Sada im je najnoviji hit da ce mi kupiti stan ako ostavim devojku i potpisem ugovor da vise nikada, ali bas nikada, (do kraja mog zivota) necu biti sa nekim u gay vezi niti imati kontakt sa gay ljudima i posebno monstruozan ultimatum da ni slucajno ne rodim dete!!! (na moju opasku da li se to plase da cu roditi pedera i time, po uzoru na njih, doprineti razmnozavanju gejeva, poslali su me u pm i rekli kako sam ja rodjena normalna, a da sam se "zarazila tim zlom" na internetu! Sve to su zamislili da stoji u ugovoru koji je garancija da cu dobiti stan. Prvobitna ideja je bila da stan bude pola na jedno od roditelja pola na mene, a kad on ili ona umre da se sudim sa njihovim sinom za pravo na tu polovinu jer bi posle njih islo i na njega. Na kraju su izneli "kompromis" (tako nazivaju svoj ultimatum) da bi ta polovica stana bila na njihovom sinu. Cisto da mi zivot bude pakao dok JA ne sklopim oci. Naravno da na ovakvo nesto necu niti bih pristala taman da zivim pod mostom. To uopste nije upitno. Od dana kada su izneli taj "predlog" koji kako rekoh nazivaju kompromisom prekinula sam kontakt sa njima (ali oni samnom nisu jer mi je i danas stigla preteca poruka). Doduse nisam ga ni pre nesto narocito imala, ali je bilo nemoguce da ih zaobidjem kada dodjem u svoj grad u posetu prijateljima. Danas mi je to neverovatna glupost sa moje strane jer su ljudi odavno izmislili hotel cemu pribegavam zadnjih dve godine. Kod prijatelja ne zelim da spavam jer su neki imali problema sa njima kada bi ovi saznali da me ti prijatelji podrzavaju. Na jednog su nasrnuli fizicki i zastrasivali ga, a covek je seceras. Grozno mi je sto su moji prijatelji to krili od mene. Nisu hteli da mi se navodno zameraju, a da su mi rekli ja bi im rekla da momentalno idemo u policiju da ih prijave. Meni podstanarstvo otezava mogucnost da ih prijavim sto je jos jedan od problema i ustvari sustina problema. Prvo ne znam na koji nacin da ih prijavim a da to ne zavrsi kao vecina prijava porodicnog nasilja, prvo bez razumevanja i podrske u policiji pa tako redom gde god na koja vrata da pokucas. Ja nekako vise ni u jednu instituciju ne verujem. Dakle potrebna mi je prvenstveno pravna pomoc, ali i saveti onih koji su prosli kroz slicne stvari. Mozda zajedno izbistrimo kako da se resim budala. Sto se tice stanodavaca kako rekoh ne znaju da smo nas dve u vezi. To otezava prijavu jer ko zna sta se moze sve desiti kada ih prijavim. Oni ne prezaju od nicega i sta da uradim ako mi dodje policija ili plava koverta kod gazde. Sledece pitanje je da li da ih prijavim (ako me konacno ne ostave na miru) za porodicno nasilje ili diskriminaciju ili oboje? Ne znam koliko puta sam im rekla usmeno i porukama da ne zelim nista od njih nego samo da me ostave na miru. Ako ih brine, a brine ih "sta ce reci selo" ako saznaju, jer oni lazu da sam odselila da se skolujem i radim, rekla sam im neka kazu sta hoce samo neka me ostave na miru. Neka me se i odreknu, sto bi oni rado ucinili ali im je frka da napisu tj javno kazu sta je razlog. Sada nameravam da im posaljem i pismo sa povratnicom pa da imam i takav dokaz. I vrhunac svega je da sam posle silnih sumnji kako znaju ono sto samo moja devojka i ja znamo, nasla da su mi instalirali spijuna u telefon. Nosila sam ga na vestacenje i ta sumnja je potvrdjena. Povezan je sa njihovim tel. Inace su mi ga uvalili na krajnje kretenski nacin. Skolski fazon. Poklonili mi tel, ustvari popeli mi se na glavu da se menjamo za tel jer oni, kao, svom bas ne kapiraju meni. Bilo mi je cudno da je to tako jer je bas moj tel bio komplikovaniji, ali ja naivcina nisam ni znala za te spijunske softvere. Ne samo da im se prosledjuju poruke i imenik nego im na mail dolazi snimak svih mojih razgovora kao i audio snimak svega sto se moze cuti u prostoriji u kojoj je tel. Jos se tresem kada pomislim na to da mi je ceo stan bio ozvucen pa i radno mesto i svako mesto gde sam se nalazila. Ti fajlovi su izuzetno mali i nije problem da snimak traje dugo. Ima neki fazon da te cimnu i aktiviraju softver. Vala cimali su me, a ja mislila da zele da ih zovem. Bitno je samo da je baterija u tel. Uh bas sam se raspisala. Udavih vas. Izvinjavam se sto je post ovoliko dugacak, ali ovo su tek fragmenti, cega je sve bilo. Bicu vam zahvalna na svakoj vrsti pomoci. Nadam se i da cete imati razumevanja za one neke situacije gde lazemo da smo strejt... Ja bih volela da ne moramo tako. Da smo u svom stanu sigurno ne bismo radile takvo nesto. Inace kada sam kod stana, uporno mi prete da ce mi doci u stan u kojem sam sada "da se svi skupa upoznamo sa gazdama" sto ce reci da me autuju gazdi za kojeg znaju da bi me momentalno najurio jer je javno homofobican. Kao da mi nije dovoljno mucan zivot sto znam da zivim pod krovom takvog coveka. Ne mogu samo tako na ulicu niti mogu da selim svaki mesec. Svi ostali uslovi su nam super pa zato necemo da idemo dok zaista ne nadjemo preko prijatelja nekoga ko je gay friendly stanodavac i naravno da je stan odgovarajuci. Toliko za sada. Pozdrav do, nadam se, skorih diskusija ovde i na nekim lepsim temama. Na forum nisam dolazila. Na chat jesam. Valjda cu se snaci.
Moj prvi post i ujedno i tema ce biti u duhu "Draga Saveta". Nadam se da mi necete zameriti jer se nemam kome obratiti za pomoc.
Moj problem su, trenutno i vec nekoliko godina, moji izuzetno agresivni i homofobicni roditelji. Tri godine zivim sa devojkom sa kojom nameravam provesti ostatak zivota. Nas dve polako gradimo nasu malu porodicu koju nameravamo prosiriti i medju nama je sve kao u najlepsoj bajci. Obe smo autovane vecem delu porodice (ostatak je sigurno obavesten od strane drugih clanova porodice) i svim prijateljima. Na poslu nismo onima za koje smo sigurne da bi nam pravili problem, ali to ne znaci da ce zauvek ostati tako. Takodje nasi stanodavci ne znaju da smo zajedno odnosno da smo lezbejke. Predstavile smo se kao cimerke i prijateljice jer smo i na tom polju imale lose iskustvo. Stan je inace tesko naci, a gay friendly stanodavca, to je vec skoro pa nemoguca misija. Nadam se da mi to necete zameriti. Nego da se vratim na roditelje. Moja devojka je imala velikih problema sa majkom, ali je njena majka promenila plocu kada je saznala da je njen najdrazi unuk gay. Sada nam sporadicno kaze po koju ruznu rec kako joj je strasno sto smo nastrane jer mora da laze komsinicama, prijateljicama i nekim rodjacima gde i sa kime njena kcerka zivi. Svaki put se ta prica zavrsi nasim pitanjem: "da li nam to prica o nastranosti od koje "boluje" i njen unuk"? (mama moje devojke ima vec odraslog unuka jer je dosta starija od mojih roditelja i velika je razlika u godinama izmedju moje devojke i njenog brata) Tada ona poprimi izgled ekspres lonca i naravno promeni temu. Opet sa druge strane nam je pomagala i pomaze na razne nacine i nikada nas nije dovela u situaciju da nam njena opaska bude izvor ozbiljnog pa cak i egzistencijalnog problema. To su one svadje koje ne izlaze iz kuce. Sa mojima je sasvim druga prica. Zajednicko i njenoj majci i mojima je sto su godinama poricali, gurali pod tepih i trazili razne vama/nama poznate razloge zbog kojih mi nemamo muza iako nam je vreme za takvo nesto. Dakle tako su se ponasali dok nas dve nismo pocele ziveti zajedno. Nama je 30 godina. Obema. Svaka veza koju smo imale pre nase morala je da bude tajna jer smo obe imale gotovo identicna iskustva da nam se zivot pretvori u nezamislivi pakao po saznanju da smo u gay vezi. To je pogotovo bilo grozno dok smo zivele sa roditeljima. Iako smo se obe osamostalile vrlo rano (sa nekih dvadesetak godina) ta fizicka razdvojenost im nije mnogo smetala da nam prave haos tu gde zivimo, sto rade i dan danas. Ponavljam pogotovo moji. Ja sam cak odselila u drugi grad, ali oni imaju svoje pipke ama bas svugde. Dok sam zivela sa njima bilo je i fizickih nasrtaja, ma svacega. Sada im je najnoviji hit da ce mi kupiti stan ako ostavim devojku i potpisem ugovor da vise nikada, ali bas nikada, (do kraja mog zivota) necu biti sa nekim u gay vezi niti imati kontakt sa gay ljudima i posebno monstruozan ultimatum da ni slucajno ne rodim dete!!! (na moju opasku da li se to plase da cu roditi pedera i time, po uzoru na njih, doprineti razmnozavanju gejeva, poslali su me u pm i rekli kako sam ja rodjena normalna, a da sam se "zarazila tim zlom" na internetu! Sve to su zamislili da stoji u ugovoru koji je garancija da cu dobiti stan. Prvobitna ideja je bila da stan bude pola na jedno od roditelja pola na mene, a kad on ili ona umre da se sudim sa njihovim sinom za pravo na tu polovinu jer bi posle njih islo i na njega. Na kraju su izneli "kompromis" (tako nazivaju svoj ultimatum) da bi ta polovica stana bila na njihovom sinu. Cisto da mi zivot bude pakao dok JA ne sklopim oci. Naravno da na ovakvo nesto necu niti bih pristala taman da zivim pod mostom. To uopste nije upitno. Od dana kada su izneli taj "predlog" koji kako rekoh nazivaju kompromisom prekinula sam kontakt sa njima (ali oni samnom nisu jer mi je i danas stigla preteca poruka). Doduse nisam ga ni pre nesto narocito imala, ali je bilo nemoguce da ih zaobidjem kada dodjem u svoj grad u posetu prijateljima. Danas mi je to neverovatna glupost sa moje strane jer su ljudi odavno izmislili hotel cemu pribegavam zadnjih dve godine. Kod prijatelja ne zelim da spavam jer su neki imali problema sa njima kada bi ovi saznali da me ti prijatelji podrzavaju. Na jednog su nasrnuli fizicki i zastrasivali ga, a covek je seceras. Grozno mi je sto su moji prijatelji to krili od mene. Nisu hteli da mi se navodno zameraju, a da su mi rekli ja bi im rekla da momentalno idemo u policiju da ih prijave. Meni podstanarstvo otezava mogucnost da ih prijavim sto je jos jedan od problema i ustvari sustina problema. Prvo ne znam na koji nacin da ih prijavim a da to ne zavrsi kao vecina prijava porodicnog nasilja, prvo bez razumevanja i podrske u policiji pa tako redom gde god na koja vrata da pokucas. Ja nekako vise ni u jednu instituciju ne verujem. Dakle potrebna mi je prvenstveno pravna pomoc, ali i saveti onih koji su prosli kroz slicne stvari. Mozda zajedno izbistrimo kako da se resim budala. Sto se tice stanodavaca kako rekoh ne znaju da smo nas dve u vezi. To otezava prijavu jer ko zna sta se moze sve desiti kada ih prijavim. Oni ne prezaju od nicega i sta da uradim ako mi dodje policija ili plava koverta kod gazde. Sledece pitanje je da li da ih prijavim (ako me konacno ne ostave na miru) za porodicno nasilje ili diskriminaciju ili oboje? Ne znam koliko puta sam im rekla usmeno i porukama da ne zelim nista od njih nego samo da me ostave na miru. Ako ih brine, a brine ih "sta ce reci selo" ako saznaju, jer oni lazu da sam odselila da se skolujem i radim, rekla sam im neka kazu sta hoce samo neka me ostave na miru. Neka me se i odreknu, sto bi oni rado ucinili ali im je frka da napisu tj javno kazu sta je razlog. Sada nameravam da im posaljem i pismo sa povratnicom pa da imam i takav dokaz. I vrhunac svega je da sam posle silnih sumnji kako znaju ono sto samo moja devojka i ja znamo, nasla da su mi instalirali spijuna u telefon. Nosila sam ga na vestacenje i ta sumnja je potvrdjena. Povezan je sa njihovim tel. Inace su mi ga uvalili na krajnje kretenski nacin. Skolski fazon. Poklonili mi tel, ustvari popeli mi se na glavu da se menjamo za tel jer oni, kao, svom bas ne kapiraju meni. Bilo mi je cudno da je to tako jer je bas moj tel bio komplikovaniji, ali ja naivcina nisam ni znala za te spijunske softvere. Ne samo da im se prosledjuju poruke i imenik nego im na mail dolazi snimak svih mojih razgovora kao i audio snimak svega sto se moze cuti u prostoriji u kojoj je tel. Jos se tresem kada pomislim na to da mi je ceo stan bio ozvucen pa i radno mesto i svako mesto gde sam se nalazila. Ti fajlovi su izuzetno mali i nije problem da snimak traje dugo. Ima neki fazon da te cimnu i aktiviraju softver. Vala cimali su me, a ja mislila da zele da ih zovem. Bitno je samo da je baterija u tel. Uh bas sam se raspisala. Udavih vas. Izvinjavam se sto je post ovoliko dugacak, ali ovo su tek fragmenti, cega je sve bilo. Bicu vam zahvalna na svakoj vrsti pomoci. Nadam se i da cete imati razumevanja za one neke situacije gde lazemo da smo strejt... Ja bih volela da ne moramo tako. Da smo u svom stanu sigurno ne bismo radile takvo nesto. Inace kada sam kod stana, uporno mi prete da ce mi doci u stan u kojem sam sada "da se svi skupa upoznamo sa gazdama" sto ce reci da me autuju gazdi za kojeg znaju da bi me momentalno najurio jer je javno homofobican. Kao da mi nije dovoljno mucan zivot sto znam da zivim pod krovom takvog coveka. Ne mogu samo tako na ulicu niti mogu da selim svaki mesec. Svi ostali uslovi su nam super pa zato necemo da idemo dok zaista ne nadjemo preko prijatelja nekoga ko je gay friendly stanodavac i naravno da je stan odgovarajuci. Toliko za sada. Pozdrav do, nadam se, skorih diskusija ovde i na nekim lepsim temama. Na forum nisam dolazila. Na chat jesam. Valjda cu se snaci.