^
^
Ont:
Ti, tvoji roditelji i tvoj grad... vecni ljubavni trougao.
"Sta ces da budes kad porastes?" Kazes, to i to ces.
Oni ne bi da te koce, ali ipak znaju bolje.
E, onda, procep: nisi ono sto je plan ocev,
a i keva ima svoje, al' ni to nije tvoj hleb.
Oni misle samo najbolje, oni znaju sta rade
Istina, al' se ipak dele na dve kaste:
a) Uspesni su, pa moras i ti i
b) nisu uspesni, pa zato moras ti.
A ti si mali drkos i, gle cuda, imas "hir"
da u umetnickom nemiru sebi trazis mir.
"O, ne! Los sin, kanda nije skroz cist!
Zar u danasnje vreme? Sta ces da jedes, moj ti?"
Umesto podrske, sledi pogled kameni.
Nije opcija da ih razocaras i osramotis.
Ali, hej! Svoje puteve sam biram - to se ne zove inat,
nego ponos - on je pogon u zilama sto cini da plivas sam,
za svoje 'ja', za svoju stvar.
Matori shvate da si car kad im drugi kazu da si car.
To tako biva, i nema ljutnje - vazna je briga....
I, da, bice ponosni na tvoj 'ponositi inat'.
Dotaci sunca zrak, i to sam - znaci stoput opeci dlan.
Cak kad misle sve naj - opet, nisu ja.
Svoju stvar najbolje znam sam.
Posta 35250, s ponosom predstavljam 'Cin:
naci ces me u "Sokaku", cirkam gorivo za skill.
Izborio se za stih, nasao recept svoj:
solo revolt, pod djonove zabio bol!
Ali, som ostaje som - ipak probiju moj gard,
kada kazu da ne pamtim ko sam i odakle sam.
Nisam otporan, te vakcine nikad nece biti:
nista ne stiti od pakosti sto je pletu ljudi sitni.
Ruze sto do juce meni trnjem hrle
sad zale sto ih s ponosom ne zadenem za rever uvek.
Ja dobro znam ko je tu bio i kad,
ja volim grad - ali nikada celi grad,
pa je najlakse srati da coveka menja uspeh.
Ja ne dizem nos, ja samo od takvih dizem ruke.
Kad u apoteci savesti nemas serum protiv pakosti,
jedino u tudjoj propasti sebi radjas radosti,
postoje takvi, zato popizde kada rokas carski
ili se, pak, glupo slavi sto je uspeo "nas mali"
kao da si svaciji - a nisi, naravno, ne.
Eho podsmeha podseca sta je bilo pre.
Al' neka ih, ej: najblize drustvo deset godina
nije promenilo sastav, pa smo sad vec rodbina.
Oni ponosni na mene, ja blistam sto imam njih
uz njih mi je ponos sit, i ostajem ponosit.
Ljudi cesto grese oko toga sta je podrska,
misleci da je to aplauz kad se slavi pobeda.
Zapravo, sta ce mi bodrenja kada vec steknem ordenja?
Cemu rame za plakanje onda kad je vreme osmeha?
Sve mozes sam tad, ali kad sam sam,
kad krene lose, kad je mrak dna i jak jaz
izmedju mene i volje - onda, i samo onda,
vredi iskren stisak ruke i topla rec
i samo tad si blizak, druze.
Deca tudjh nada, deca malog grada...
cemu ta ljutnja, na sta, u stvari, spada?
Na nas, jer nismo to sto ste hteli od nas,
il' na vas, sto to niste videli ranije?
cuvam se promene - putem promene,
al' u dzepu nosim snove sve... i samo ja znam domete.
za Pink floyd.
