sanjala sam da mi keva trazi da se odreknem svog prezimena. pa ja necu, pa svadja, pa ona baci predlog da se udam za nekog iz Paracina (
) posto tamo nikoga ne poznajem (
) . tata krece da se dere na nju da je to njegovo prezime i da ne moge kome se kako cefne da ga se odrekne i tu se trgnem i probudim.
opet se uspavam i opet sanjam
pa onda sanjam kako sa devojkom izlazimo na neki splav, i na ulazu naletimo na moju bivsu i moju bivsu drugaricu, koje su par. i ja se tu sa njima na ulazu nesto svadjam, bivsa se onesvesti i ja je na rukama nosim negde, a kisa lije.
ona se oporavi i ode, a dodje da me tesi neka devojka.. krene da me poljubi, a ja joj kazem "ne mogu, zaljubljena sam". i ona mi kaze: "ona ti stvarno nije trebala"
znaci, pametnija sam kad ne sanjam