Za Bizetu bi najbolje bilo da je i dalje aktuelno ono komunističko, totalitarno vreme, pa da karijeru na miru gradi sa državnim subvencijama. Državna umetnica ne mora da bude omiljena, ni tiražna, ni isplativa, dovoljno je da bude režimska, pa da obezbedi sebi redovno mesto u udarnim emisijama, kontinuitet u izdavanju ploča i koncerte u Sava centru, na koje samoinicijativno ( ali i pod obavezujućom preporukom ) hitaju samoupravni radnici iz raznih OOUR-a i kombinata i deca iz vrtića i nižih razreda osnovnih škola, predvođena vaspitačicama i učiteljicama.
Tada nije bilo interneta, pa ni istinski puls naroda nije bio opipljiv, svoju ozlojeđenost spram umetnice i njenog rada narod je mogao da izrazi jedino kroz pisma čitalaca u različitim revijama, ali ni ta pisma nisu objavljivana, zbog cenzure.
Tako da je umetnica mogla nesmetano umetnički da se razvija, neopterećena činjenicom da narod ne želi da je gleda i sluša. Ploče su joj se štampale, nisu se prodavale, ali to nije bilo ni bitno, jer je ceo tiraž unapred bio otkupljen i pokriven državnom subvencijom.
Na Bizetinu žalost, ta vremena su prošla, iako postoje preživeli relikti i omaži tim vremenima, koji se doživljavaju kao muzejski eksponati i gledaju kao atrakcije. Mislim na emisiju Žike Šarenice, Bizetinu omiljenu destinaciju za promociju.
Dakle, emisija je snimljena, tako da nema šanse da zbog nekih vanrednih okolnosti bude otkazana, stvar je svršena i sa radošću ćemo da je posmatramo. 
