- 27 Sep 2012, 16:21
#2447426
http://www.azramag.ba/kolumne/4731-imat ... elina.html" target="_blank
Imate li vazelina?
I u našoj mahali žive topla braća. A među njima ima i onih koji rado prodaju svoje tijelo. Preciznije: svoju guzu. Za današnji razbludni vakat rekli bi ništa čudno. I među peškirima, kako se taj svijet nekad slatko i posprdno naziv'o, ima kurvi.
Ispilio se on pokraj jedne jalije uz Bosnu, gdje je trč'o, ver'o se po drveću, nabij'o mišiće. Onako, kad se vrati kući da se može svojoj slici divit' pred ogledalom. Da napuše grudni koš, dok mu klavijatura isplivava. Ma, vala, Mocarta možeš komotno zasvirat'! A, onda onaj šop na vrhu čela, pa ona crna kosa, pa velike šućmuraste oči, kakav je inače vas i bio - šućmurast i poželjan.
Takav uvijek nađe žrtvu. Doš'o u Sarajevo da studira i udomio se kod nekog starog bankarskog penzionera koji se nije nikad ženio. Mahala k'o mahala. Svašta su nagađali: da je peder, da je hadum, da je škrtac pa se nije ženio da ne troši na ženu... Svašta, ali on to nije sluš'o. Nije, vala, nikog ni dovodio, bar dežurna s prozora tako tvrdi. E, šta je onda? Bilo mu dosta samoće pa dao oglas da izdaje sobu. Ovaj se javio i penzioneru se omilio. Starohan ga počeo tetošiti, čaj mu kuhati, u sobu donositi, popravljati friz, dekom zagrtati da se ne nahladi dok kobajagi sprema ispit. Ode mali na ispit, ali tropa. Tako vazda. Kune stari profesore idiote što sekiraju djecu džabe! Ne daju iz inata da prođe. Jer je lijep pa mu zavide. I razmazio ga. Pravo.
Pusta starost. Noći hladne, a grijanje rano prestane. Valja kosti ugrijat' i dok gleda njega kako se šepuri pod dekom od mohera, poželi stari da se zgrije. Nije bilo teško žabu u vodu natjerat'. Primi on starog, pa onako zavodnički mu ugura ruku pod glavu i primaknu sebi. Pušu tako jedan u drugoga, starom pravo drago, nije ni Romeu mrsko. Samo ga je jedno upit'o: „Imate li vazelina?" K'o da je citir'o čuvenu repliku Bate Živojinovića iz komedije „Ćao inspektore".
I fasova stari te noći. Da mali plati kiriju. Na svoj način. Čist račun - duga ljubav. Ujutro penzioner čio, horan, veseo. Trči u granap da spremi doručak dok mali spava... I tako danima. Planu ljubav, ali jednostrana. Kad se stari panj upali! Penzioner više nije ništa butum vidio. Kad bi mali otiš'o vani, čistio bi prozore, usisav'o, mirisom prsk'o ljubavno gnijezdo.
Kad bi mali završio s tuširanjem, uvali mu se ovaj u banju k'o fol da doda peškir. Cirkus živi. Bilesi u „Bennetonu" kupio crvenu majicu, uske crne farmerice, da je u fazonu. I naravno, ovaj Julije tovio svog Romea, ispunjav'o mu želje, kupov'o markiranu odjeću, vodio na ekskluzivna ljetovališta, dav'o i u življaka... I sve bi bilo bajno da mali nije svog pitona pojio i na drugim izvorima. Posumnj'o stariša, pa ga pratio. Uvjerio se. Umalo ga srce ne strefi kad ga vidje u nakom klubu kako se drpa s nekim strancem. Kad se vratio kući u gluho doba, doček'o ga na vratima i svašta mu se nagovorio, pa zaplak'o i prokleo ga, a onda zavapio k'o sinja kukavica... Mali mu dodade apaurin, ovaj skiknu i pade mu pod noge, moleći da ga ne ostavi. Romeo skužio situaciju pa okrenuo ploču. Samo da ga smiri, da ne fasuje infarkt. Tek bi onda bio belaj. I završe tamo gdje je sve i počelo. U krevetu. Ubrzo se sve izgladilo, ali sudbina je neumoljiva.
Jedne nedjelje ujutro, dok mu je stari pravio prženice za doručak, začu se zvonce na vratima. Kad je mali otvorio, umalo se nije srušio. Na vratima je staj'o babo, udarnik što spava u maloj sobici metar sa metar nakon napornog dana, onako, bez čarapa, u papučama. Brada mu podrhtavala a same ruke letjele put njegovog vrata. Pukla priča da mu je sin derpe i da ga viđaju s bogatim sarajevskim biznismenima koji ga vodaju k'o svoju kurvu.
Babo načisto pošizio. Počeo ga davit', u srdžbi se dernjo: „Pseto prokleto! Treba te okačit' za muda i pretući usranom motkom!"
Mali se guši, ne vjeruje očima. Babo sazn'o! Prob'o da umakne, ali ga babo opet zdrpi svojim snažnim rukama. Onim armiračkim. I prisloni uza zid... Zamahnu, ali gazda uskoči između njih, ne da Romea. Pobogu, zar da ga izgubi! Nasta gungula, šake sijevaju, babo puca šamare i jednom i drugom. Zadade „kurvinom sinu", kako ga je počastio, odlučujući čep odozdo, u nos. Ovaj pade, babo otvori vrata i nestade niz stubište.
Brzo se Romeo uspravio i oporavio. Stari ga tetošio, pazio, tepao... Međutim, uzalud. Jedne večeri, mali krišom izađe sa svojom pederušom dok je stari debelo hrk'o. Danima ga je tražio, ali bez uspjeha. Pao u očaj. Holesterol, pritisak, hercika... Ni benetonka mu više nije ništa značila, a htio mu prepisati stan i ono malo ofucanog namještaja što je imao. Jok! Ne htjede, pašće nezahvalno!
Penzioner je sada tamo gdje i većina njegove raje, sjedi u parku, igra šaha i hrani golubove.
A Romeo od Zenice naš'o odmah novu žrtvu. Oženjenog 35-godišnjaka, državnog službenika, s kojim zajedno harči državni budžet.
Baš se „volu". I sve to preko leđa poreskih obveznika.
jebote, ovu kretenušu netko PLAĆA da piše.
Imate li vazelina?
I u našoj mahali žive topla braća. A među njima ima i onih koji rado prodaju svoje tijelo. Preciznije: svoju guzu. Za današnji razbludni vakat rekli bi ništa čudno. I među peškirima, kako se taj svijet nekad slatko i posprdno naziv'o, ima kurvi.
Ispilio se on pokraj jedne jalije uz Bosnu, gdje je trč'o, ver'o se po drveću, nabij'o mišiće. Onako, kad se vrati kući da se može svojoj slici divit' pred ogledalom. Da napuše grudni koš, dok mu klavijatura isplivava. Ma, vala, Mocarta možeš komotno zasvirat'! A, onda onaj šop na vrhu čela, pa ona crna kosa, pa velike šućmuraste oči, kakav je inače vas i bio - šućmurast i poželjan.
Takav uvijek nađe žrtvu. Doš'o u Sarajevo da studira i udomio se kod nekog starog bankarskog penzionera koji se nije nikad ženio. Mahala k'o mahala. Svašta su nagađali: da je peder, da je hadum, da je škrtac pa se nije ženio da ne troši na ženu... Svašta, ali on to nije sluš'o. Nije, vala, nikog ni dovodio, bar dežurna s prozora tako tvrdi. E, šta je onda? Bilo mu dosta samoće pa dao oglas da izdaje sobu. Ovaj se javio i penzioneru se omilio. Starohan ga počeo tetošiti, čaj mu kuhati, u sobu donositi, popravljati friz, dekom zagrtati da se ne nahladi dok kobajagi sprema ispit. Ode mali na ispit, ali tropa. Tako vazda. Kune stari profesore idiote što sekiraju djecu džabe! Ne daju iz inata da prođe. Jer je lijep pa mu zavide. I razmazio ga. Pravo.
Pusta starost. Noći hladne, a grijanje rano prestane. Valja kosti ugrijat' i dok gleda njega kako se šepuri pod dekom od mohera, poželi stari da se zgrije. Nije bilo teško žabu u vodu natjerat'. Primi on starog, pa onako zavodnički mu ugura ruku pod glavu i primaknu sebi. Pušu tako jedan u drugoga, starom pravo drago, nije ni Romeu mrsko. Samo ga je jedno upit'o: „Imate li vazelina?" K'o da je citir'o čuvenu repliku Bate Živojinovića iz komedije „Ćao inspektore".
I fasova stari te noći. Da mali plati kiriju. Na svoj način. Čist račun - duga ljubav. Ujutro penzioner čio, horan, veseo. Trči u granap da spremi doručak dok mali spava... I tako danima. Planu ljubav, ali jednostrana. Kad se stari panj upali! Penzioner više nije ništa butum vidio. Kad bi mali otiš'o vani, čistio bi prozore, usisav'o, mirisom prsk'o ljubavno gnijezdo.
Kad bi mali završio s tuširanjem, uvali mu se ovaj u banju k'o fol da doda peškir. Cirkus živi. Bilesi u „Bennetonu" kupio crvenu majicu, uske crne farmerice, da je u fazonu. I naravno, ovaj Julije tovio svog Romea, ispunjav'o mu želje, kupov'o markiranu odjeću, vodio na ekskluzivna ljetovališta, dav'o i u življaka... I sve bi bilo bajno da mali nije svog pitona pojio i na drugim izvorima. Posumnj'o stariša, pa ga pratio. Uvjerio se. Umalo ga srce ne strefi kad ga vidje u nakom klubu kako se drpa s nekim strancem. Kad se vratio kući u gluho doba, doček'o ga na vratima i svašta mu se nagovorio, pa zaplak'o i prokleo ga, a onda zavapio k'o sinja kukavica... Mali mu dodade apaurin, ovaj skiknu i pade mu pod noge, moleći da ga ne ostavi. Romeo skužio situaciju pa okrenuo ploču. Samo da ga smiri, da ne fasuje infarkt. Tek bi onda bio belaj. I završe tamo gdje je sve i počelo. U krevetu. Ubrzo se sve izgladilo, ali sudbina je neumoljiva.
Jedne nedjelje ujutro, dok mu je stari pravio prženice za doručak, začu se zvonce na vratima. Kad je mali otvorio, umalo se nije srušio. Na vratima je staj'o babo, udarnik što spava u maloj sobici metar sa metar nakon napornog dana, onako, bez čarapa, u papučama. Brada mu podrhtavala a same ruke letjele put njegovog vrata. Pukla priča da mu je sin derpe i da ga viđaju s bogatim sarajevskim biznismenima koji ga vodaju k'o svoju kurvu.
Babo načisto pošizio. Počeo ga davit', u srdžbi se dernjo: „Pseto prokleto! Treba te okačit' za muda i pretući usranom motkom!"
Mali se guši, ne vjeruje očima. Babo sazn'o! Prob'o da umakne, ali ga babo opet zdrpi svojim snažnim rukama. Onim armiračkim. I prisloni uza zid... Zamahnu, ali gazda uskoči između njih, ne da Romea. Pobogu, zar da ga izgubi! Nasta gungula, šake sijevaju, babo puca šamare i jednom i drugom. Zadade „kurvinom sinu", kako ga je počastio, odlučujući čep odozdo, u nos. Ovaj pade, babo otvori vrata i nestade niz stubište.
Brzo se Romeo uspravio i oporavio. Stari ga tetošio, pazio, tepao... Međutim, uzalud. Jedne večeri, mali krišom izađe sa svojom pederušom dok je stari debelo hrk'o. Danima ga je tražio, ali bez uspjeha. Pao u očaj. Holesterol, pritisak, hercika... Ni benetonka mu više nije ništa značila, a htio mu prepisati stan i ono malo ofucanog namještaja što je imao. Jok! Ne htjede, pašće nezahvalno!
Penzioner je sada tamo gdje i većina njegove raje, sjedi u parku, igra šaha i hrani golubove.
A Romeo od Zenice naš'o odmah novu žrtvu. Oženjenog 35-godišnjaka, državnog službenika, s kojim zajedno harči državni budžet.
Baš se „volu". I sve to preko leđa poreskih obveznika.
jebote, ovu kretenušu netko PLAĆA da piše.
