[url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2442067#p2442067]Popeye napisao:[/url][url=http://www.gay-serbia.com/forum/viewtopic.php?p=2442064#p2442064]Guion Nerville napisao:[/url]
Rak rana sprskog gej aktivizma
si ti i svi inteligentni, emancipirani LGBT ljudi poput tebe, koji već godinama aktivizam prepuštaju oportunistima, karijeristima i idiotima raznih vrsta.
tko je ono rekao, mislim einstein, da je glupost ponavljati istu stvar a očekivati različit rezultat. ja sam ovdje na forumu prisutan nekoliko godina i ima hrpa ljudi koji pišu pametne, analitičke postove poput tebe, koji su savršeno svjesni situacije te što je potrebno da se ona promijeni na bolje, ali svi kao da očekujete da oni isti aktivisti koji više od desetljeća rade pizdarije odjednom progledaju, shvate i postanu dobri. e pa ne ide to tako. možeš ti i sljedeće godine pred prajd opet napisati jednu pametnu analizu kao ove i prošle godine, valjda opet s idejom kako će odjednom donijeti željeni rezultat - ali neće.
promjena će se dogoditi samo ako je donesu novi ljudi, s novim metodama i/ili boljom realizacijom starih, s novom ideologijom i praksom. aktivisti ne mogu biti gori od LGBT zajednice; mogu biti ili bolji ili isti kao ona. gori ne mogu biti jer bi LGBT zajednica iznjedrila bolje od tih gorih da je to u stanju.
možda je bezobrazno, ali nije licemjerno. najviše od svega - realno je. osnova svake politike je kadrovska politika. govorim iz iskustva, hrvatska je 2006. imala aktiviste otprilike kakve srbija ima danas. 2005. je zagrebačka povorka ponosa otkazana. 2006. je na njoj bilo jedva dvjestotinjak ljudi. onda je došla skroz nova generacija aktivista, i to tek nekih desetak ljudi. rezultati postignuti u proteklih pet godina su odlični. povorka ponosa u zagrebu danas ima 4000 ljudi, policije je manje za pola, a nasilja nije bilo.
ništa od toga se ne bi desilo da su se ljudi držali tvojeg mimoza-stava, 'nije fer' kenjkanja, i 'baš si bezobrazan' lamentiranja. fuck that.
"Osnova svake politike je kadrovska politika." reče Staljin, a Popaj je to potvrdio u svojoj praksi. Pa kako bismo onda tu političku praksu mogli okarakterisati ako ne staljinističkom, a onu smenu aktivista kao "čistkom"? Još samo fali instalacija nekog gulaga, i Staljin se može nasmejati zadovoljno jer su njegove ideje, za razliku od njega, preživele...
Ovo što dalje Popaj priča delom je apstrakcija, delom je faktički netačno, a najmanjim delom jeste istina, ali ono što bi Hegel zvao 'ubogom istinom' tj, kao što sam već napisao, otkrivanjem rupe na saksciji.
Apstraktno je zato što ne neudi nikakva konkretna rešenja s obzirom na konkretnu situaciju, nego predlaže opšte mesto smene aktivističkih generacija -- ali kako do toga doći u Srbiji danas? Faktički je netačno, jer su dolazili novi ljudi na scenu, a neki stari odlazili, tako da imamo danas i nove organizacije i nove aktiviste, kao što su SPY ili grupa koju u NS vodi Adorjan Kurucz, pa ni Queerija, uostalom, nije baš previše matora (kao aktivistička organizacija, ne kao radna grupa SDU). Goran Miletić se takođe uključio aktivno od prošle godine, u Labris je došla nova ekipa žena itd. I scena je narastala i situacija uopšte niej tako loša kao pre 5, 10 ili 15 godina. Ko tako misli, neka prebroji gej kafiće i klubove, na primer, po Beogradu, tada i sada.
E sad zašto oni nisu po volji Popaju, a ni GSA koja jeste organizovala Prajd, to je već druga stvar: reč je o Prajdu kako ga je on zamislio po modelu Hrvatske, ali je već u tome početna konceptualna greška -- situaciju u Srbiji i Hrvatskoj nisu iste, pa teško da može da se ta razlika ne reflektuje i na Prajd. Svakako da je onaj hrvatski nesumnjivo uspešniji (za poetak jer ga ima), mislim da to niko ne spori, i nesumnjivo da je plod vrlo dobre organizacije -- sa kojom ne moram politički da se slažem da bih to primetio koja očigledno ovde nedostaje. Tu se slažemo. Kao ida je GSA prajd bio previše državni i neoliberalni (mislim da je ZG prajd to manje, ali nije ni on antidržabni ili klasno-kritički, daleko je od Gay Shame-a), ali je makar otvorio put da se on desi i eventualno reorganizuje -- što je 2010. ponovo stavljeno ad acta.
Konačno, Popaj je u jednom u pravu -- od divnih analitika na ovom forumu nema ništa u praktičnom smislu realizacije Prajda. Da, svakako da novi ljudi treba da se uključe, smene nesposobne organizatore ovog aktuelnog i naprave jedan dobar Gay Shame. Ja sam to pokušao zajednosa ekipom iz 2009, za koju i Poapj prizanej da je bila najbolja, ali ta vrsta ideološkog skretanja nije bila moguća tada (prosto, većina uopšte nije razmatrala širenje fronta Prajda na druge socijalne grupe niti ih je zanimala nikakva leva politika), a ponajmanje sada, kada je Prajd do te mere instrumentalizovan od strane NVO poptpuno zaglibljenih u sitnoburžujski neoliberalizam i državno-pravničko floskularenje. Zato sam se ja i povukao (meni je dovoljan jedan neuspeo Prajd, makar bio i savtenik, a ne organizator, da imam dovoljno morala da 'podnesem ostavku') kao i iz aktivizma (bavim se teorijom), dajući prostor da dođu novi i urade nešto bolje -- pa izvolite, rukavica je bačena.
A sad moram da pišem polemiku sa NSPM oko onog nazovi konspirološkog pisma o promeni strategije gej organizacija, tog "Protokola LGBT mudraca". Jer, kako Popaj opet negde opravdano reče, nema ozbiljnih analitičkih odgovora na homofobiju u medijima. Pa evo, jedan se upravo priprema...
Anyway, neke stvari treba da budu rečene, pa bile one uzete u obzir kasnije ili ne.
