- 27 Maj 2012, 08:49
#2384436
Isus je umro u petak, 3. aprila 33. godine, pokazalo je istraživanje naučnika koji su proučavali hronologiju zemljotresa.
Istraga koju je pokernuo Međunarodni geološki savez pratio je tektonske pokrete u okolini Mrtvog mora, na oko 20 km od Jerusalima.
Jevanđelje po Mateju u 27. poglavlju navodi da je to područje pogodio zemljotres dok je Hristos umirao na krstu, zbog čega su se otvorili grobovi, a nebo potamnelo.
Geolog Džeferson Vilijams iz firme „Supersonic Geophysical“ i njegove kolege iz nemačkog Centra za geološka ispitivanja proučili su uzorke zemljišta sa plaže Ein Gedi Spa uz Mrtvo more.
Ispostavilo se da je u dubljim slojevima zemljišta bilo dokaza o dva zemljotresa – jednom koji se dogodio 31. godine pre Hrista i drugom koji se desio između 26. i 36. godine Nove ere.
Vilijams je rekao da se drugi zemljotres verovatno dogodio u godinama „kada je Pontije Pilat bio namesnik Rimskog carstva u Judeji“.
On je rekao da je dan i datum raspeća prilično tačan, ali je godina sporna.
Ipak, sastavljajući deliće zagonetke, Vilijams je došao do sledećih tragova:
Sva četiri Jevanđelja i Tacitovi „Anali“ potvrđuju da se raspeće dogodilo za vreme Pilatovog namesništva u Judeji između 26. i 36. godine.
Sva četiri Jevanđelja navode da se raspeće dogodilo u petak.
Sva četiri Jevanđelja potvrđuju da je Isus umro nekoliko sati pre početka jevrejskog Sabata, što znači, u noći između petka i subote.
Jevanđelja po Mateju, Marku i Luki ukazuju da je Isus umro u noći 14. dana Nisana, dakle pre početka Pashe.
Jovanovo Jevanđelje je drugačije i sugeriše da je Isus umro pre noći 15. dana Nisana.
Istraživači kažu da ovi tragovi u kombinaciji sa jevrejskim kalendarom i astronomijom pokazuju da je reč o 3. aprilu 33. godine kao najverovatnijem datumu Hristovog raspeća.
Jedan drugi trag u Jevanđeljima takođe podržava ovu teoriju – tri od četiri kanonizovana Jevanđelja opisuju tamu od podneva do 15 sati posle raspeća.
Vilijams je rekao da je ta pojava verovatno uzrokovana peščanom olujom i da će ispitati uzorke zemlje kako bi i o tome pronašao eventualni dokaz.
link
Istraga koju je pokernuo Međunarodni geološki savez pratio je tektonske pokrete u okolini Mrtvog mora, na oko 20 km od Jerusalima.
Jevanđelje po Mateju u 27. poglavlju navodi da je to područje pogodio zemljotres dok je Hristos umirao na krstu, zbog čega su se otvorili grobovi, a nebo potamnelo.
Geolog Džeferson Vilijams iz firme „Supersonic Geophysical“ i njegove kolege iz nemačkog Centra za geološka ispitivanja proučili su uzorke zemljišta sa plaže Ein Gedi Spa uz Mrtvo more.
Ispostavilo se da je u dubljim slojevima zemljišta bilo dokaza o dva zemljotresa – jednom koji se dogodio 31. godine pre Hrista i drugom koji se desio između 26. i 36. godine Nove ere.
Vilijams je rekao da se drugi zemljotres verovatno dogodio u godinama „kada je Pontije Pilat bio namesnik Rimskog carstva u Judeji“.
On je rekao da je dan i datum raspeća prilično tačan, ali je godina sporna.
Ipak, sastavljajući deliće zagonetke, Vilijams je došao do sledećih tragova:
Sva četiri Jevanđelja i Tacitovi „Anali“ potvrđuju da se raspeće dogodilo za vreme Pilatovog namesništva u Judeji između 26. i 36. godine.
Sva četiri Jevanđelja navode da se raspeće dogodilo u petak.
Sva četiri Jevanđelja potvrđuju da je Isus umro nekoliko sati pre početka jevrejskog Sabata, što znači, u noći između petka i subote.
Jevanđelja po Mateju, Marku i Luki ukazuju da je Isus umro u noći 14. dana Nisana, dakle pre početka Pashe.
Jovanovo Jevanđelje je drugačije i sugeriše da je Isus umro pre noći 15. dana Nisana.
Istraživači kažu da ovi tragovi u kombinaciji sa jevrejskim kalendarom i astronomijom pokazuju da je reč o 3. aprilu 33. godine kao najverovatnijem datumu Hristovog raspeća.
Jedan drugi trag u Jevanđeljima takođe podržava ovu teoriju – tri od četiri kanonizovana Jevanđelja opisuju tamu od podneva do 15 sati posle raspeća.
Vilijams je rekao da je ta pojava verovatno uzrokovana peščanom olujom i da će ispitati uzorke zemlje kako bi i o tome pronašao eventualni dokaz.
link
