- 11 Maj 2012, 16:02
#2379613
NOVOSADSKA LEZBEJSKA ORGANIZACIJA – NLO u saradnji sa CRNOM KUĆOM 13
Od ovog meseca redovni program:
POZDRAV SA SUNČANE MARGINE
- javni čas društvene akcije -
17. MAJ (19h) DRUGAČIJI POGLEDI NA MOĆ
Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovića 13
Uskoro ćemo najaviti učesnike/ce skupa, koji nikada pre nisu i nikada kasnije neće posetiti CK13!
Ova država je godinama sistematski radila na razbijanju društvenih akcija.
Da li je u tome uspela?
Gde su društvene akcije danas, šta su to društvene akcije uopšte?
Kakve su akcije jos uvek moguce, i na koje načine?
Da li ima smisla i da li je ikada moguć koncept “nove društvene akcije”?
Koja to vrsta moći pokreće lokalne akcije? Možemo lako primetiti da je to moć prihvatljiva većini u društvu i državi, to je ekonomska moć u borbi za prostor i ekonomsku sigurnost. No, “Gospodarev alat nikada neće srušiti gospodarevu kuću.”
U slučaju aktuelnog trenutka u društvu šta to znači : Dugogodišnji rad na socijalnim pitanjima daje znanje i kredibilitet aktivističkim grupama da rade u određenim oblastima. Ipak, opšti sistem znanje prepoznaje samo u onim oblastima i profesijama o kojima se uči na fakultetima istog ovog sistema. Ironija je naravno, jer ako bi se na fakultetima učilo npr. o pitanjima i pozicijama lgbt ljudi, društvo bi bilo potpuno drugačije. Dok na ovim pitanjima i osnaživanju same zajednice skoro dve decenije u Srbiji rade samo lgbt grupe, kao da su to isključivo naša pitanja, mada se tiču svih ljudi.
Država građane/ke uči nepoštovanju aktivističkih akcija (posebno dugogodišnjeg feminističkog i antimilitarnog rada) i tako već godinama dolazimo u situaciju da aktuelne “društvene inicijative” socijalnim radom proglašavaju npr. “deljenje paketića siromašnima”, bez pitanja : kako je došlo do baš te podele da dele baš oni koji dele i primaju baš oni koji primaju u baš tom momentu, nikada pre i nikada posle. Šta znači jednom, dva puta, nekoliko puta podeliti paketiće, i zašto se to radi, a da očiglednonije jasno da među pitanjima siromaštva u ovoj zemlji postoji niz problema na kojima neistitucionalne grupe godinama rade. Kako je moguće ovom pitanju prići tako pretenciozno i neozbiljno, osim ukoliko se nije poverovalo da društveni rad ne postoji jer upravo se socijalnim pitanjima prišlo sa pozicije države koja jedina postavlja “vrednosti”, i svojim medijima određuje šta se desilo, a šta nije i svojim institucijama određuje, šta se sme, a šta se ne sme.
Najzad, U Novom Sadu je na ovim izborima 5% glasova pripalo klerofašističkoj političkoj partiji Dveri. Pitanje je zašto smo mi društveno aktivne/i uopšte dozvolili da ova grupacija postane politička partija? U njihovom programu i ovo gmomenta ima dovoljno osnova da grupa bude zabranjena. Takodje, u tom programu ima delovi koji izgledaju “smešno” : npr. kao najveći problem obrazovanja u Srbiji, oni navode nedovoljan broj učenika. Ipak, ova ideja kao jedna od ideja na kojoj se zasniva njihov program, apsurdna je pa “smešna” koliko i neke od ideja koje su se krajem 20-ih godina mogle čitati u programu Nacionalsocijalističke partije Nemačke. Dveri u svom programu smatraju da je naivno misliti kako na ovim prostorima više neće biti ratova : “ne pripremanje naših sinova za vojsku ubrzano nam daje kao rezultat narastanje broja gotovo nesposobnih mladih ljudi, ne samo za vojsku već za život uopšte,” piše u programu ovih klerofašista, za koje je glasalo oko 8.000 Novosađana i Novosađanki.
Kao i uvek smatramo da je vreme za preispitivanje svih moći koje posedujemo u svakodnevnici kao osobe, u teoriji i akciji, svih moći koje smo zaboravili, onih nenasilnih i rasterećenih internih razdora i ekonomskih pozicija!
Od ovog meseca redovni program:
POZDRAV SA SUNČANE MARGINE
- javni čas društvene akcije -
17. MAJ (19h) DRUGAČIJI POGLEDI NA MOĆ
Omladinski centar CK13, Vojvode Bojovića 13
Uskoro ćemo najaviti učesnike/ce skupa, koji nikada pre nisu i nikada kasnije neće posetiti CK13!
Ova država je godinama sistematski radila na razbijanju društvenih akcija.
Da li je u tome uspela?
Gde su društvene akcije danas, šta su to društvene akcije uopšte?
Kakve su akcije jos uvek moguce, i na koje načine?
Da li ima smisla i da li je ikada moguć koncept “nove društvene akcije”?
Koja to vrsta moći pokreće lokalne akcije? Možemo lako primetiti da je to moć prihvatljiva većini u društvu i državi, to je ekonomska moć u borbi za prostor i ekonomsku sigurnost. No, “Gospodarev alat nikada neće srušiti gospodarevu kuću.”
U slučaju aktuelnog trenutka u društvu šta to znači : Dugogodišnji rad na socijalnim pitanjima daje znanje i kredibilitet aktivističkim grupama da rade u određenim oblastima. Ipak, opšti sistem znanje prepoznaje samo u onim oblastima i profesijama o kojima se uči na fakultetima istog ovog sistema. Ironija je naravno, jer ako bi se na fakultetima učilo npr. o pitanjima i pozicijama lgbt ljudi, društvo bi bilo potpuno drugačije. Dok na ovim pitanjima i osnaživanju same zajednice skoro dve decenije u Srbiji rade samo lgbt grupe, kao da su to isključivo naša pitanja, mada se tiču svih ljudi.
Država građane/ke uči nepoštovanju aktivističkih akcija (posebno dugogodišnjeg feminističkog i antimilitarnog rada) i tako već godinama dolazimo u situaciju da aktuelne “društvene inicijative” socijalnim radom proglašavaju npr. “deljenje paketića siromašnima”, bez pitanja : kako je došlo do baš te podele da dele baš oni koji dele i primaju baš oni koji primaju u baš tom momentu, nikada pre i nikada posle. Šta znači jednom, dva puta, nekoliko puta podeliti paketiće, i zašto se to radi, a da očiglednonije jasno da među pitanjima siromaštva u ovoj zemlji postoji niz problema na kojima neistitucionalne grupe godinama rade. Kako je moguće ovom pitanju prići tako pretenciozno i neozbiljno, osim ukoliko se nije poverovalo da društveni rad ne postoji jer upravo se socijalnim pitanjima prišlo sa pozicije države koja jedina postavlja “vrednosti”, i svojim medijima određuje šta se desilo, a šta nije i svojim institucijama određuje, šta se sme, a šta se ne sme.
Najzad, U Novom Sadu je na ovim izborima 5% glasova pripalo klerofašističkoj političkoj partiji Dveri. Pitanje je zašto smo mi društveno aktivne/i uopšte dozvolili da ova grupacija postane politička partija? U njihovom programu i ovo gmomenta ima dovoljno osnova da grupa bude zabranjena. Takodje, u tom programu ima delovi koji izgledaju “smešno” : npr. kao najveći problem obrazovanja u Srbiji, oni navode nedovoljan broj učenika. Ipak, ova ideja kao jedna od ideja na kojoj se zasniva njihov program, apsurdna je pa “smešna” koliko i neke od ideja koje su se krajem 20-ih godina mogle čitati u programu Nacionalsocijalističke partije Nemačke. Dveri u svom programu smatraju da je naivno misliti kako na ovim prostorima više neće biti ratova : “ne pripremanje naših sinova za vojsku ubrzano nam daje kao rezultat narastanje broja gotovo nesposobnih mladih ljudi, ne samo za vojsku već za život uopšte,” piše u programu ovih klerofašista, za koje je glasalo oko 8.000 Novosađana i Novosađanki.
Kao i uvek smatramo da je vreme za preispitivanje svih moći koje posedujemo u svakodnevnici kao osobe, u teoriji i akciji, svih moći koje smo zaboravili, onih nenasilnih i rasterećenih internih razdora i ekonomskih pozicija!
