Galateja napisao:
Evo mog primera... Ranije je u meni homoseksualnost bila prisutna u latentnom obliku, ali kad sam imala 19 godina zaljubila sam se u koleginicu sa faxa pa se nešto u meni razbilo u vidu pale lubenice. Istina mi nije teško pala, više sam patila što je dotična koleginica strejt.
Pa sad... I nije baš tako.
Sad sam se setila svojih prvih homoerotskih fascinacija koje su bile u vezi sa nekom reklamom za levis farmerke, nešto tipa skroz pocepane na ženskom telu. Koliko me moje seksualno pamćenje služi znam da sam često razmišljala o tome i da mi je bilo uzbuđujuće. Zamišljala sam kako dodirujem te poderotine. Imala sam oko sedam godina.
U periodu od šeste do osme godine sam bila strasno zaljubljena u jednu devojčicu. Viđala sam je na raspustima i živela sam za trenutke koje ću provoditi sa njom. Tada sam i iskusila prve depresije zato što je ona u drugom gradu, učestale reminiscencije na temu zašto je toliko volim i ljubomoru na bilo koje drugo dete koje joj se približi.
Sa sedam godina sam prvi put na televiziji gledala scene lezbejskog seksa u seriji Pomorandže nisu jedino voće i tad su mi objasnili da to nije normalno. Da takve devojke idu na lečenje da bi bile zdrave.
Sa latentnim zaljubljivanjem u devojke sam nastavila, ali sam bila prvak u potiskivanju i permutaciji, voleći ih vezanih očiju i ruku, sve do devetnaeste godine kada su se sva ranija potiskivanja i čežnje koncentrisale u jednu koleginicu. Zaljubila sam se u nju i zaljubljenost sam priznala kao takvu. Veoma teško mi je pala spoznaja da mi se dopada žena i da ta žena koju ja volim ne voli žene.
Tada sam se autovala roditeljima i oni isprva nikako nisu prihvatali moju homoseksualnost. Ignorisali su me, naročito mama za koju sam bila jako vezana. Autovala sam se i drugaricama, ali i one su me ignorisale. A onda sam imala psihičku krizu, nenamerno smršala dvadeset kila, samo su se nizali problemi.
Bila sam tada autohomofobična i reč lezbejka mi se činila tako ružna pa mi je bilo prihvatljivije da kažem za sebe da sam bi(=manje
nastrana). Toliko mi je reč lezbejka bila odbojna da nisam mogla da je izgovorim, imala sam leksički tabu. A i ono što zamislim uz tu reč je bila neka imaginarna, nakaradna, muškobanjasta devojka koje sam se grozila. Jako volim lepo pa sam mešala estetsku i erotsku privlačnost, uvek mi je duhovnost bila bitna i imala sam naklon prema pametnim muškarcima, gledajući pornografiju na sve sam se uzbuđivala, zapravo, hvatala sam se za slamku samo da u svojoj glavi budem bi, a ne lez. Jer ako već moram da budem nenormalna, bolje da budem polunormalna. To rezonovanje je bilo strašno mučno!
Tata me je pred smrt blagoslovio i rekao da njemu ne smeta ni sa devojkom da budem, samo da je dobra prema meni. U dvadeset i drugoj sam ostvarila prvu lezbejsku vezu u kojoj ću ostati pet godina. Kako sam ušla u tu vezu i mama je počela da se senzibiliše i sad sam jako ponosna na nju. Toliko je ona danas prihvatila moj identitet da sam joj pričala o forumu i da zna da sam ovde Galateja pa se nekada šali sa mnom i oslovljava me sa 'O, Galatejo'.
U toj dvadest i drugoj sam počela da se oslobađam raznih tabua i razgraničila sam da to što volim lepotu, duhovnost i što se palim na pornografiju nema nikakve veze sa biseksualnošću i prihvatila sam to da sam lezbejka. Koliko muka da bih istrajala u osnovnom ljudskom pravu, pravu na sebe, da ja budem ja. A koliko bi sve bilo lakše da je okolina bila blagonaklona i da mi je tada neko pomogao.
Svakidašnja jadikovka
Kako je teško biti slab,
kako je teško biti sam,
i biti star, a biti mlad !
I biti slab, i nemoćan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i očajan.
I gaziti po cestama,
i biti gažen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.
Bez sjaja zvijezde udesa
sto sijaše nad kolijevkom
sa dugama i varkama.
--O Bože, Bože, sjeti se
svih obećanja blistavih
što si ih meni zadao.
O Bože, Bože, sjeti se
i ljubavi, i pobjede
i lovora i darova.
I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju i po kamenju,
od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.
I kosti su mu umorne,
i duša mu je žalosna,
i on je sam i zapušten.
I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.
I nema nigdje nikoga
do igle drača u srcu
i plamena na rukama.
I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamračenom pučinom,
i komu da se potuži?
Ta njega nitko ne sluša,
ni braća koja lutaju.
O Bože, žeže tvoja riječ
i tijesno joj je u grlu,
i željna je da zavapi.
Ta besjeda je lomača
i dužan sam je viknuti,
ili ću glavnjom planuti.
Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova !
O Bože, tek da dovrši
pečalno ovo lutanje
pod svodom koji ne čuje.
Jer meni treba moćna riječ,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.
Gorak je vijenac pelina,
mračan je kalež otrova,
ja vapim žarki ilinštak.
Jer mi je mučno biti slab,
jer mi je mučno biti sam
(kada bih mogao biti jak,
kada bih mogao biti drag),
no mučno je, najmučnije
biti već star, a tako mlad!
Tin Ujević
takodje sa 18 sam imao i prvi kiss i sex sa likom 
/
Mislim da sam prvi put posumnjao (I can't believe I'm saying this) kada mi se svideo lik iz igrice Bldur's Gate 
(kad sam imao 18 'dina). E onda sam se tek sa 19 zaljubio u lika i tad je veo sumnje skroz pao i sve mi je bilo kristalno jasno odjednom 
Neeeeemam pojma.
Imao sam samo jednu curu, zato što sam osećao krivicu što imam toliko godina, a nikada ja to nisam imao (16 - mo'š mislit'). Jedva sam se naterao da je poljubim i bilo mi je tooooooooliko neprirodno i odvratno. Valjda je pederska strana prejaka.