Prvo, od GSA nisi sigurno dobio nikakvu pozivnicu za žurku jer se GSA organizovanjem dočeka i raznoraznih party dešavanja ne bavi.
Drugo, pošto sam upoznat s slučajem znam da su ljudi koji su bili organizovani oko pomoći i podrške njemu predano radili na tome i tražili najrazličitije opcije kako mu se može pomoći.
Treće, nemaš u vidu da je on sad tek drugi put bio u Beogradu i da se osećao usamljeno. Koliko god da smo mu mi pravili društvo (čak je i prisustvovao jednom našem redovnom sastanku) opet mu je nedostajalo njegovo društvo, a trenutno su praznici u toku i verovatno i postoji delimično želja da ih provede ipak s ljudima koje zna i koje voli.
Četvrto, niko nije ''odmahnuo rukama''. Piše ti i u saopštenju lepo da se nastoji da se kontaktiraju nadležni u Kuršumliji i učini sve što može iz pozicije u kojoj se GSA nalazi.
Peto, o tome šta je dovoljno i koliko je dovoljno možemo diskutovati celo veče.
Zaista mi se čini da preemotivno reaguješ na ovo. Nije sjajna slika i njemu sigurno još predstoji borbi u životu, ali on je punoletan. Ti punoletnom licu ne možeš da kažeš šta on MORA da uradi već mu nudiš opcije, pa on izabere. A mi smo tu da budemo solidarni. Opet, u granicama naše mogućnosti. Mkay?