Bootstrap Framework 3.3.6

[Galateja]

^
Još da neko okači original.

[Markiza]

"Ne mogu da dišem
od tebe.
U nosu mi duša,
nesrećo.

Ja žvaćem tvoju kosu.
Ti žvaćes moju krv.
Ja žvaćem tvoje ruke.
Ti žvaćes moje srce."

[alexandermagic]

[/url]^

Radjard Kipling

AKO

Ako možeš ostati miran kada na tvome putu
svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe;
Ako sačuvaš povjerenje kada svi ostali sumnjaju;
Ako možeš čekati a da se ne umoriš čekajući;
Ako ne lažeš kada čuješ laž,
Ako ne mrziš kada tebe mrze,
I ako se ne praviš suviše dobar,
niti govoriš suviše mudro;

Ako snivaš, ali ti snovi nisu sve;
Ako misliš, i misli ti ostaju uvijek čiste;
Ako znaš prihvatiti, i pobjedu i poraz;
Ako možeš podnijeti da tvoju istinu
varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale;
Ako vidiš kako u djeliće razbijaju tvoj cilj,
I miran se sagneš da pokupiš ostatke;

Ako možeš sakupiti sva svoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,
I izgubiti, i početi ponovo ispočetka;
Ako možeš prisliti svoje srce, živce
i svoje mišiće da služe tvojim ciljevima,
i kada su malaksali,
I ako ustraješ kada sve zastane,
Osim Volje koja ti govori: "Drži se dobro";

Ako možeš hodati s kraljevima i ne izgubiti ljudskost;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu povrijediti;
Ako svaki čovjek znači nešto za tebe,
ali ni jedan suviše;
Ako znaš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
I svakog trenutka ideš pravim putem;
Tvoja će biti zemlja i svo njeno blago,
Jer

Biti ćeš Čovjek, sine moj!

[Markiza]

Pablo Neruda - Ništa mi dala nisi

Ništa mi dala nisi i zbog tebe ruže
Mog života gube listove beznađa,
Jer vidiš iste stvari koje gledam,
Zemlju, i nebo što se nad nama rađa,

Jer mreža tvojih nerava i vena
Što održava tebe i lepotu tvoju
Sigurno zadrhti od poljupca čistog,
Sunčevog što pada i na usnu moju.

Ženo, ništa mi dala nisi, pa ipak
Kroz tvoje biće osećam zemaljske stvari;
Radostan sam što mogu da gledam zemlju
Gde srce tvoje odmara i tuku mu damari.

Zalud mi moja osećanja brane
- cvetovi nežni što se vetru smeše-
Jer naslućujem pticu u letu
što cežnju tvoju plavetnilom posu.

Pa ipak, ništa mi nisi dala,
Tvoja mladost ne cveta za mene,
S osmeha tvog bakarnog vodopada
Neće se napojiti moja žedna stada.

Nafora koju ne okusiše tvoje usne,
Poklonik ljubljenog koji će te zvati
Izaći ću na put s ljubavlju mojom u ruci
Kao sa čašom meda za onog koga ćeš zavoleti.

Već vidiš, noć zvezdana, pesma i pehar
Iz kojeg ispijaš vodu koju pijem,
Živim u tvom životu i ti u mome živiš,
Ništa mi nisi dala a, ipak, sve ti dugujem....

[Azdaja]

copy/paste


meni je ova tema bzvze... veoma bzvze, ako polovinu vasih copy/paste stihova, barEm polovinu ne znate napamet.



moZem puštit' poeziju thai umetnika uz prevod?

[Orlando the Lady]

BODINOVA BALADA

Kroz ogledalo otiče orahova dvorana kao reka.
I sve pesme pesnika
Kroz dušu moju otiču u polja daleka.
U polja, gde ogledajući se jezerom brda silaze u ponor,
Sa njima prastari hrastovi i bela krda i sveo bor
Pod kim se skuplja slovenska gospoda na dogovor;
Bor, divni zeleni bor,
Dedova mojih zeleni bor.

Nad jezerom se oglednu lovac iz srednjega veka,
Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže;
Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć iz daleka,
Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže.

Dok rascvetane kosti belinom sijaju snega.
Izmeđ ogledajućih šuma,
Čini se kao da streli sa zelenoga brega
U hitrog jelena podignuta s lega.
I priroda sva diše opojnim mirisom truljenja:
Nadimlju zato brda, nadimlju gore stenja,
Pod koje pođe kadifena gospoda na dogovor;
Bor, divni zeleni bor,dedova mojih zeleni bor.

Nad jezerom se oglednu lovac iz srednjeg veka,
Na dnu ugleda nepomičnog strelca da luk zateže;
Trulu mu kožu spiraju talasi pristižuć' iz daleka,
Kao meka dlaka il' runo, alga po njemu leže;

Sa dna jezera lovcu dižu se isparenja:
Otrovan njima lovac malaksava, usamljen, bez leka;
Kroz dušu otiču mi pesme u polja predaleka,
Kroz dušu, kroz mlaka ogledala uglačanih reka,
Sve do čudnih jezera kojima nebesa silaze u ponor,
Silazeći maticom svojom ko šibljiku odnese i zeleni
Bor

Kome je žurio negda gospode zbor na dogovor;
Taj bor, taj divni zeleni bor,
Dedova mojih zeleni bor.

(Rastko Petrović)

[Galateja]

Sanjam - Darko Rundek

Sjedim sam u zagrljaju sile
a krila su mi spremna za let
Sa druge strane nikada i nigdje
jedno svetlo doziva me.
A zemlja je ispod nogu tako nezna
gleda me i ceka da se predam.

Sto mi to ne da, sto mi to ne da
ne da mi da krenem na put
Sto mi to ne da, sto mi to ne da
tjera me da ostanem tu.
I opet sanjam, sanjam
I opet sanjam, sanjam

Hajde sjeti se djecaka koji maglu pije
da se skrije od sebe jer nema sa kim
ne zna kako da gleda u ponor i vatru
i kako da slusa taj ogromni zvuk sto se valja
i nada sve je manja
I opet sanjam, sanjam
I opet sanjam, sanjam
ne da mi da krenem na put
tera me da ostanem tu

[Orlando the Lady]

3.

Onaj ko voli ili je opsednut
ne može da pobedi

ili može

ako je onaj ko ne voli i nije opsednut
dovoljno umoran i/ili neoprezan

u međuvremenu

mašta o nesentimentalnim gradovima
i bavi se nebitnim stvarima ali vrhunski

organizovano

vrhunski efikasno

to je čini opasnom:



predomislila se i otišla lupivši potpeticom o pod!

predomislila se, okrenula i rekla:

Hoću!

Videćeš!

Stežući parče papira u džepu kaputa.

ionako ne može SADA da razmišlja o tom
malenom otkriću
(skliznulo niz grlo kao žele bonbona)

[bas bleu]

delilah

teach me, he said –
we were lying in bed –
how to care,
i nibbled the purse of his ear,
what do you mean? tell me more.
he sat up and reached for his beer.

i can rip out a roar
from the throat of a tiger,
or gargle with fire,
or sleep one whole night in the minotaur’s lair,
or flay the bellowing fur
from a bear,
all for a dare.
there’s nothing i fear.
put your hand there –

he guided my fingers over the scar
over his heart,
a four-medal wound from the war –
but i cannot be gentle, or loving, or tender.
i have to be strong.
what is the cure?

he fucked me again
until he was sore,
then we both took a shower.
then he lay his head on my lap
for a darkening hour;
his voice, for a change, a soft burr
i could just about hear.
and, yes, i was sure
that he wanted to change,
my warrior.

i was there.

so when i felt his soften and sleep,
when he started, as usual, to snore,
i let him slip and slide and sprawl, handsome and huge,
on the floor.
and before i fetched and sharpened my scissors –
snipping first at the black and biblical air –
i fastened the chain to the door.

that’s the how and the why and the where.

then with deliberate, passionate hands
i cut every lock of his hair.

c.a.d.

[Orlando the Lady]

I možda je bolje da se preselim u bolnicu.
Među preživele.
I usnim šetajući crnu knjigu, grcajući
nad pomorandžama.
Nešto se naviklo na moju prisutnost,
nešto što razgovara sa bogaljem:
„Da, ima tih dana“, a onda se seti da nema
cigareta
i otpuhuje dimove
ka šumskom bilju i
tvornici igračaka.




------Bojan Samson.

[Orlando the Lady]

http://jurodiva-knjizara.yolasite.com/r ... rblues.pdf" target="_blank

[Markiza]

"Ako odeš, široko sivo stopalo gradskog neba
zgaziće moju tršavu glavu i razliti pločnicima.
Razbiću čelo o bandere i sva ću pluća izjecati i
izjaukati. Pokidaću košulju i kožu sa grudi noktima,
koji su sada crni i zapušteni kao lišće koje po
ivicama polako počinje da truli."

[Galateja]

Pariz noću - Žak Prever

Tri šibice kresnuh u noći
Prvu da ti vidim lice
Drugu da ti vidim oči
Poslednju da ti vidim usta
Onda pomrčina da se svega sećam
Dok te u naručju svome stežem srećan.

[Galadriel]

[align=centerA Woman Waits For Me


A WOMAN waits for me--she contains all, nothing is lacking,
Yet all were lacking, if sex were lacking, or if the moisture of the
right man were lacking.

Sex contains all,
Bodies, Souls, meanings, proofs, purities, delicacies, results,
promulgations,
Songs, commands, health, pride, the maternal mystery, the seminal
milk;
All hopes, benefactions, bestowals,
All the passions, loves, beauties, delights of the earth,
All the governments, judges, gods, follow'd persons of the earth,
These are contain'd in sex, as parts of itself, and justifications of
itself.

Without shame the man I like knows and avows the deliciousness of his
sex, 10
Without shame the woman I like knows and avows hers.

Now I will dismiss myself from impassive women,
I will go stay with her who waits for me, and with those women that
are warm-blooded and sufficient for me;
I see that they understand me, and do not deny me;
I see that they are worthy of me--I will be the robust husband of
those women.

They are not one jot less than I am,
They are tann'd in the face by shining suns and blowing winds,
Their flesh has the old divine suppleness and strength,
They know how to swim, row, ride, wrestle, shoot, run, strike,
retreat, advance, resist, defend themselves,
They are ultimate in their own right--they are calm, clear, well-
possess'd of themselves. 20

I draw you close to me, you women!
I cannot let you go, I would do you good,
I am for you, and you are for me, not only for our own sake, but for
others' sakes;
Envelop'd in you sleep greater heroes and bards,
They refuse to awake at the touch of any man but me.

It is I, you women--I make my way,
I am stern, acrid, large, undissuadable--but I love you,
I do not hurt you any more than is necessary for you,
I pour the stuff to start sons and daughters fit for These States--I
press with slow rude muscle,
I brace myself effectually--I listen to no entreaties, 30
I dare not withdraw till I deposit what has so long accumulated
within me.

Through you I drain the pent-up rivers of myself,
In you I wrap a thousand onward years,
On you I graft the grafts of the best-beloved of me and America,
The drops I distil upon you shall grow fierce and athletic girls, new
artists, musicians, and singers,
The babes I beget upon you are to beget babes in their turn,
I shall demand perfect men and women out of my love-spendings,
I shall expect them to interpenetrate with others, as I and you
interpenetrate now,
I shall count on the fruits of the gushing showers of them, as I
count on the fruits of the gushing showers I give now,
I shall look for loving crops from the birth, life, death,
immortality, I plant so lovingly now. 40][/align]

[AngraMaina]

I have bowed down since time began to passion's Shah, my dear.
Love's legendary sultanate obeys our law, my dear.

The grief-scorched heart lies red and black: a poppy in the wasteland.
Rain like a bounteous cloud and slake the parched heart's shaw, my dear.

Fate saw the jewel in me, and pawed the heart apart to have it,
Leaving a bleeding body mined of love and raw, my dear.

Do not let turbid sadness taint the waters of your fountain.
All faces gleam for us, the Ottoman world's awe, my dear.

Bâkî's turned verse goes round the world: a wine-bowl among friends.
Time turns to us to fill its cup. What wines we draw, my dear!


-- Bâkî (1526–1600)


(Translated by A.Z. Foreman)

[Speculum Columbae]

HABEN SIE AUCH NICHT VERGESSEN?

Haben sie auch nicht vergessen?
deine koffer, deine beutel,
deine gläser, deine schlüssel,
Haben sie auch nicht vergessen?
deine mantel, deine karten,
deine bleistift, deine gleiche,
deine geld, deine buch,
deine paß, deine hut,
deine saft, deine wasser,
deine seife, deine bürste,

deine kabel, deine kleber,
deine schere, deine messer,
deine stock, deine sturzhelm,
deine bombe, deine gift,
deine pläne, deine wissen,
deine strategie,
deine stärke, deine wille,
deine kriegfähigkeit,
deine glaube, deine mut,
deine wort, deine rache,
deine land, deine kirche,
deine gott?
deine freude, deine lieben,
deine glück, deine freundlichkeit,
deine lächeln, deine lächeln...

[sapa09]

Miroslav Antić - Samoća

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da izdržiš samoću.

Džinovske zvezde samuju
Na ivicama svemira.
Sitne i zbunjene
Sabijaju se u galaksije.

Seme sekvoje bira čistine
Sa mnogo sunca, uragana i vazduha.
Seme paprati zavlači se u prašume.

Orao nikad nije imao potrebu
Da se upozna sa nekim drugim orlom.
Mravi su izmislili narode.

Svoju snagu prepoznaćeš po tome
Koliko si u stanju
Da prebrodiš trenutak,
Jer trenutak je teži
I strašniji i duži
Od vremena i večnosti.

[Galateja]

^
Kako ja tu pesmu volim, ali baš-baš.

[sapa09]

^
I ja je volim.. Besmrtna pesma i ta pesma mi daju energiju da mogu normalno da funkcionisem..

Ont:

Vladislav Petković Dis - Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao:
Da je čujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke, nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg vise, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one,
Što me čudno po životu vode i gone:
U snu dođu, da me vide, šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, sto mi kaže, da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći ce posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

[str00ja]

Ја ћу да устанем,
Згажен, згромљен, тлачен,
На челичне војске
Са дрвеним мачем!

Деци која цвиле,
Мајкама што плачу,
Донећу слободу
На дрвеном мачу!

Освојићу Енглеску,
Пољску и Бургоњу,
Са дрвеним мачем,
На дрвеном коњу!

Показаћу свету
Црн гвоздени пањ:
Дрвеним мачем
Пресечен наковањ!

Кроз мрачне земље,
Што са ланца лају,
С дрвеним ћу мачем
Поћи на аждају!

Кренућу у облак,
Усијан ко сач,
Да набодем змаја
На дрвени мач!

Донећу из облака,
У сенку и пену,
Девојку дрвеним
Мачем освојену!

Ношен јауцима,
Кукњавом и плачем,
У пожаре летим
Са дрвеним мачем!

- Љ. Симовић

[Galadriel]

Manpower (a song for Valerie Jean Solanas)

I was walking down the street the other day minding my own business
when I saw a sign “Manpower”. Now I’m not into complaining about pseudo
sexist terms or history or menstruation but I do have a problem with Manpower.
Yes I do have a problem with Manpower.
Valerie this world is not real to me
Oh Valerie this world is not real to me
This world is not real to me
And I was walking down the street the other day minding my own business
When I saw a man with superpowers. Now I’m not into loosing my cool but
I have to admit that I did it…
I shot a man with superpowers.
Yes I shot a man with superpowers.


Milkymee

[Blady]

ПЕСМА ЖЕНИ

Ти си мој тренутак, и мој сен, и сјајна
моја реч у шуму; мој корак и блудња;
само си лепота колико си тајна
и само истина колико си жудња.

Остај недостижна, нема и далека
јер је сан о срећи више него срећа.
Буди бесповратна, као младост, нека
твоја сен и ехо буду све што сећа.

Срце има повест у сузи што лева,
у великом болу љубав своју мету.
Истина је само што душа проснева.
Пољубац је сусрет најлепши на свету.

Од мог привиђења ти си цела ткана,
твој плашт сунчани од мог сна испреден.
Ти беше мисао моја очарана,
симбол свих таштина, поразан и леден.

А ти не постојиш, нит си постојала.
Рођена у мојој тишини и чами,
на Сунцу мог срца ти си само сјала
јер све што љубимо - створили смо сами.

[Galadriel]

[/url]three words

...and yet, and yet, someone loved me,
incredible, incredible.
further, to deepen incredulity,
she was beautiful, beautiful
and she told me not by letter, not by phone
but face to face
in a restaurant in peter’s lane.
three words, i love you.
i quit the place
and walked for miles and miles
till i was lost, then hopped a bus,
returned to bedsit, unrefreshed, dumb.
i love you. i have my own madness,
don’t need another’s. whatever love is
it’s what i fly from.
my heart will never house an unexploded bomb.

brendan kennelly

[Galadriel]

TO THE EVENING STAR

THOU fair-hair'd angel of the evening,
Now, whilst the sun rests on the mountains, light
Thy bright torch of love; thy radiant crown
Put on, and smile upon our evening bed!
Smile on our loves, and while thou drawest the
Blue curtains of the sky, scatter thy silver dew
On every flower that shuts its sweet eyes
In timely sleep. Let thy west wind sleep on
The lake; speak silence with thy glimmering eyes,
And wash the dusk with silver. Soon, full soon,
Dost thou withdraw; then the wolf rages wide,
And then the lion glares through the dun forest:
The fleeces of our flocks are cover'd with
Thy sacred dew: protect them with thine influence!

by: William Blake

[alexandermagic]

I love your lips when they're wet with wine
And red with a wild desire;
I love your eyes when the lovelight lies
Lit with a passionate fire.
I love your arms when the warm white flesh
Touches mine in a fond embrace;
I love your hair when the strands enmesh
Your kisses against my face.

Not for me the cold calm kiss
Of a virgin's bloodless love;
Not for me the saint's white bliss,
Nor the heart of a spotless dove.
But give me the love that so freely gives
And laughs at the whole world's blame,
With your body so young and warm in my arms,
It sets my poor heart aflame.

So kiss me sweet with your warm wet mouth,
Still fragrant with ruby wine,
And say with a fervor born of the South
That your body and soul are mine.
Clasp me close in your warm young arms,
While the pale stars shine above,
And we'll live our whole young lives away
In the joys of a living love.

Ella Wheeler Wilcox

[Galadriel]

Emily Dickinson

LXXV

IT was not death, for I stood up,
And all the dead lie down;
It was not night, for all the bells
Put out their tongues, for noon.

It was not frost, for on my flesh
I felt siroccos crawl,—
Nor fire, for just my marble feet
Could keep a chancel cool.

And yet it tasted like them all;
The figures I have seen
Set orderly, for burial,
Reminded me of mine,

As if my life were shaven
And fitted to a frame,
And could not breathe without a key;
And ’t was like midnight, some,

When everything that ticked has stopped,
And space stares, all around,
Or grisly frosts, first autumn morns,
Repeal the beating ground.

But most like chaos,—stopless, cool,—
Without a chance or spar,
Or even a report of land
To justify despair.

[Markiza]

"Sto vekova ću ostati ukopan korenjem
u bele peskovite bregove
tvog užarenog tla.

Sto vekova ću ovako da te volim,
užasno da te volim,
sav od paperja i sav od zla."

[Garbo]

"POLJUPCI ZATVORENIH OCIJU"
Endre Adi

Da uvek zajedno poljupce sanjamo,
to znam, i to kad u plac brizne.
Da li je ona na koju mislim?
Uvek osecam
kad joj nocu pokrivac sklizne.

Mi se mozda nikada necemo sresti,
tuzni putnici, nas dvoje.
Al sam kraj nje kad kod zazeli
i Ona uvek dodje
kroz ljubav tudjinke ma koje.
Mozda joj je bujna i crna kosa,
takvu kosu zelim.
Jaoj, njenu tesku, crnu kosu
koliko puta su donele
plave devojcice u nocima zrelim.

Jos jednom cu tako zatvoriti oci
pod poljupcem druge zene,
Kad i ona tako nekog bude ljubila
zatvorenih ociju
kad jos vise nece moci cekati na mene.

[Garbo]

"PRELAZECI RIJEKU"
Zvonimir Golob

Potreba da volim učinila je da te volim,
nalazim te u knjigama koje sam zatvorio
prije toliko godina, na starim ikonama
visoko iznad portala, na rubu kaleža
obojenog rumenilom. Uzimam te kao zlatnik
sa dna fontane, sa mog zvonika
javlja se tvoje zvono.
Izgubit ću se visokoj travi
jedne večeri bez tebe, izgorjet ću,
prelazeći rijeku, zapleten u šašje,
saznam li da sam imao i izgubio
to što me napušta, oslijepit ću
već bez očiju koje te ne vide, umrijet ću,
odbacit ću svoje srce među ostalo kamenje
i živjet ću samo budeš li me voljela
ljubavi moja...

[Garbo]

"CEKAJ ME"
Konstantin Simonov


Čekaj me, i ja ću doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vrijeme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek povjeruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek šiju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sjesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek rekne tko me čekao nije:
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ćemo kako
preživjeh vatru kletu-
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svijetu.