Bootstrap Framework 3.3.6

[Markiza]

Kad učinim ili kažem nešto o čemu tek kasnije razmislim kako treba i shvatim da tako nije trebalo -onda osećam.

[alexandermagic]

Uradio sam par gadnih stvari iniciran sujetom i dokazivanjem prevlasti, prvenstveno. Možda bih to sad uradio na neki drugi, manje destruktivan način.

[*deni*]

Ne sekiraj se, kosmička pravda će to sve iznivelisati.
Što si gadno učinio drugima, sigurno će biti priređeno i tebi u nekom obliku.

[Galateja]

[/url]Ne sekiraj se, kosmička pravda će to sve iznivelisati.
Što si gadno učinio drugima, sigurno će biti priređeno i tebi u nekom obliku.

To je tako tačno! Kad god sam bila gorda ili bezobzirna, čak i nehotično, vratilo mi se i ubolo me tamo gde me najviše boli. Uvek.

[Ulix]

Jako retko. Ne verujem u plakanje za prosutim mlekom, pa kad donesem odluku obično nemam za čim da žalim i spreman sam da se suočim sa svim njenim posledicama.

Kad malo bolje razmislim, pre godinu i po - dve sam prvi put osetio nešto što bi se moglo nazvati osećajem krivice u pravom smislu te reči zbog jedne svađe (nazovimo to tako), a za koju sam sebe smatrao odgovornim. Taj osećaj krivice me je naveo da pokušam pre par meseci da vratim prosuto mleko natrag u posudu, ali bezuspešno.
Možda ne baš sasvim bezuspešno, međutim, jer sam tim potezom nekako oslobodio sebe tog osećaja krivice.

[Dirrty]

Uvek prisutan osećaj krivice, što postojim i što sam čovek... ali kako sam godinama navikao na to, ne ometa me previše.

[*deni*]

Ti, Dirrty, kao Merilin Monro, i nju su morili takvi osjećaji ( za filing )..

[Dirrty]

Ceniš da imam određene DIVA kvalitete i da ću okončati teatralno?

[De Vil]

Naravno da ne,samo žalim što neke stvari nisam učinio,i sto neke nisam učinio da više bole nego što su bolele.

[*deni*]

^
^
Pa, da. Samo ne znam da li bi ti više voleo da završiš kao Marilyn, ili kao Jayne Mansfield. Od ove druge niko valjda teatralnije nije završio.

[Dirrty]

Tabletice mi deluju bezbolnije i ostavljaju telo u jednom komadu, ja bih ipak to.

[Tungi]

@deni

Beše odrubljena glava na šoferšajbni, zajedno sa njenom čivavom? Šta je tu teatralno?

[Dirrty]

Valjda zato što retko ko završi baš tako gnusno.

[Speculum Columbae]

da.

[scout_finch]

like i was raised by catholics.

[*deni*]

[/url]@deni

Beše odrubljena glava na šoferšajbni, zajedno sa njenom čivavom? Šta je tu teatralno?

Zapravo, nije tačno da joj glava odrubljena u toj saobraćajki, to je samo urbana legenda.
No, i sama pogibija jedne znamenite zvezde u saobraćajki ( sa odrubljenom glavom, ili bez nje ) je teatralna stvar, ako ništa drugo - zato što je za života nastupala u teatru.

[*deni*]

Kad smo već kod diva koje su živote izgubile u saobraćajkama, znate li koji se vic šapatom prepričavao u onoj konzervativnoj Jugoslaviji, posle pogibije Silvane Armenulić ?

'' Poslednje reči vozača pred nesreću su bile : '' Što je ovaj menjač tako dlakav ? ''

Silvana je sedela na mestu suvozača.

[Mage]

Osećam se kriv zbog mnogo stvari... za neke od tih nisam zapravo kriv, dok za druge jesam Voleo bi da mogu da ih ispravim, ali znam da je to nemoguće, te se trudim da sada radim kako "treba". Bio sam dete i bio sam glup... tako to ide.

Inače nisam neki propovednik ideje krivice. Mišljenja sam da ona zapravo ni ne postoji, već je jedan socijalni konstrukt. Nismo mi izolovana ostrva u okeanu pa da ne utičemo jedni na druge, niti smo birali svoju genetiku i okolinu.

Stoga gledam na osećaj krivice kao na neki unutrašnji stimulans da poboljšamo društvo. Mislim da je taj osećaj veoma značajan, iako nije utemeljen u logici. Ljudi koji ne osećaju krivicu ni zbog čega po mom iskustvu i nisu nešto čovečni i uglavnom su arogantni i sebični.

[Ulix]

[/url]

Stoga gledam na osećaj krivice kao na neki unutrašnji stimulans da poboljšamo društvo. Mislim da je taj osećaj veoma značajan, iako nije utemeljen u logici. Ljudi koji ne osećaju krivicu ni zbog čega po mom iskustvu i nisu nešto čovečni i uglavnom su arogantni i sebični.

Midž, osećaj krivice je savršeno logičan ako poznaješ tu logiku kojom se krivica rukovodi.

[Tungi]

No, i sama pogibija jedne znamenite zvezde u saobraćajki ( sa odrubljenom glavom, ili bez nje ) je teatralna stvar, ako ništa drugo - zato što je za života nastupala u teatru.

[Mage]

^Naravno, jasno mi je da postoji razlog zašto krivica postoji, kao i mehanizmi da se ona stvara i kontroliše. Hteo sam samo da kažem da je pomalo apsurdna jer podrazumeva slobodu izbora i ideju da smo nekako "izolovani" od drugih ljudi (da smo samo svoji da tako kažem). Pošto ne verujem u slobodu izbora, kao ni u individualnost donekle, krivica kao pojam mi je pomalo paradoksalna. Na to sam mislio pod "nelogična".

[Ulix]

[/url]^Naravno, jasno mi je da postoji razlog zašto krivica postoji, kao i mehanizmi da se ona stvara i kontroliše. Hteo sam samo da kažem da je pomalo apsurdna jer podrazumeva slobodu izbora i ideju da smo nekako "izolovani" od drugih ljudi (da smo samo svoji da tako kažem). Pošto ne verujem u slobodu izbora, kao ni u individualnost donekle, krivica kao pojam mi je pomalo paradoksalna. Na to sam mislio pod "nelogična".

Ja to vidim ovako: ti biraš da ne veruješ u slobodu izbora. Meni se pak čini da je jako korisno poći od pretpostavke da mi ipak jesmo odgovorni za većinu stvari u svom životu.

[Mage]

^hehe možda jeste korisno, ali da li je zaista tako? I gde onda povlačiš granicu šta je tvoj izbor, a šta okolnosti i uticaj drugih? Meni se čini da je svaka takva granica proizvoljna. No, sada već idemo u filozofiranje

[Ulix]

[/url]^hehe možda jeste korisno, ali da li je zaista tako? I gde onda povlačiš granicu šta je tvoj izbor, a šta okolnosti i uticaj drugih? Meni se čini da je svaka takva granica proizvoljna. No, sada već idemo u filozofiranje

Mi ovde govorimo o međuljudskim odnosima i o nekim odlukama za koje smo zaista sami odgovorni. Osim ako nisi psihotičan, sasvim je izvesno da se krivica tiče tvojih dela, ja još nisam upoznao (normalnu) osobu koja ima osećaj krivice zato što joj je jetra na desnoj strani.
Ne mogu da osećam krivicu zato što sam visok, lep i plav.
Sa druge strane, ako sam se prema nekom poneo kao skot, a važno mi je da vidim sebe kao nekog ko se uvek lepo ophodi prema drugima, verovatno da ću imati osećaj krivice. Zato što to ponašanje apsolutno jeste bio moj izbor, bez obzira na ponašanje te druge hipotetičke osobe. Svojim izborom sam odstupio od jedne važne osobine koju sebi pridajem, dakle imam osećaj krivice.

[emo_haos_]

[/url]^Naravno, jasno mi je da postoji razlog zašto krivica postoji, kao i mehanizmi da se ona stvara i kontroliše. Hteo sam samo da kažem da je pomalo apsurdna jer podrazumeva slobodu izbora i ideju da smo nekako "izolovani" od drugih ljudi (da smo samo svoji da tako kažem). Pošto ne verujem u slobodu izbora, kao ni u individualnost donekle, krivica kao pojam mi je pomalo paradoksalna. Na to sam mislio pod "nelogična".

meni je zanimljivo ovo što si rekao u vezi sa slobodom izbora. jel to znači da ti veruješ da je sve već predodređeno?

[RuznaGlupaZla]

Kako kad.

[Mage]

[/url]

[/url]^hehe možda jeste korisno, ali da li je zaista tako? I gde onda povlačiš granicu šta je tvoj izbor, a šta okolnosti i uticaj drugih? Meni se čini da je svaka takva granica proizvoljna. No, sada već idemo u filozofiranje

Mi ovde govorimo o međuljudskim odnosima i o nekim odlukama za koje smo zaista sami odgovorni. Osim ako nisi psihotičan, sasvim je izvesno da se krivica tiče tvojih dela, ja još nisam upoznao (normalnu) osobu koja ima osećaj krivice zato što joj je jetra na desnoj strani.
Ne mogu da osećam krivicu zato što sam visok, lep i plav.
Sa druge strane, ako sam se prema nekom poneo kao skot, a važno mi je da vidim sebe kao nekog ko se uvek lepo ophodi prema drugima, verovatno da ću imati osećaj krivice. Zato što to ponašanje apsolutno jeste bio moj izbor, bez obzira na ponašanje te druge hipotetičke osobe. Svojim izborom sam odstupio od jedne važne osobine koju sebi pridajem, dakle imam osećaj krivice.

Da, ali ako se zapitaš zašto si se prema nekom poneo kao skot? Zašto se ponašamo kako se ponašamo? Ponašanje je proizvod tvoje genetike i uticaja sredine, baš kao i tvoje odluke, kao i činjenica da si visok, lep i plav Dakle, ništa od toga nije tvoj izbor.

Postoji mnogo debelih ljudi koji se osećaju krivi zbog svoje težine, kao i mnogo autohomofobnih pedera koji se osećaju krivi što su to što jesu. Krivica i osećaj odgovornosti je nešto nametnuto od strane društva, i ono naravno ima svoju funkciju, ali je bazirano na fiktivnoj ideji nekakvog "slobodnog ja" koje po mom mišljenju ne postoji.

@emo: ne nužno Vrlo je moguće da ništa nije predodređeno. Ali, da, smatram da slobodna volja ne postoji. Možda jednog dana promenim mišljenje, ali mi se sve više i više čini da sam u pravu u vezi ovoga.

[Ulix]

[/url]

Da, ali ako se zapitaš zašto si se prema nekom poneo kao skot? Zašto se ponašamo kako se ponašamo? Ponašanje je proizvod tvoje genetike i uticaja sredine, baš kao i tvoje odluke, kao i činjenica da si visok, lep i plav Dakle, ništa od toga nije tvoj izbor.

Postoji mnogo debelih ljudi koji se osećaju krivi zbog svoje težine, kao i mnogo autohomofobnih pedera koji se osećaju krivi što su to što jesu. Krivica i osećaj odgovornosti je nešto nametnuto od strane društva, i ono naravno ima svoju funkciju, ali je bazirano na fiktivnoj ideji nekakvog "slobodnog ja" koje po mom mišljenju ne postoji.

Zašto sam se prema nekom poneo kao skot? Zato što sam tako odlučio u datom trenutku, na osnovu okolnosti u kojima sam se nalazio i mog prethodnog iskustva. Nema ozbiljnog naučnika koji će to povezivati tako direktno sa genima kao što ti sada radiš. Mogu da se složim da svaki izbor nije svestan, ali ne mogu da se složim da nije tvoj.

Odmah da to raščistimo: debeli ljudi jesu krivi zato što su debeli, sa malim brojem izuzetaka onih koji imaju nekakvu somatsku bolest. Koliko god uticaja da na gojaznost ima genetika, geni nisu ti koju unosi kilograme hrane nekom u usta, već je to odluka da se jede.

Nažalost, ne bih se složio da je priča o odgovornosti i osećaju krivice nešto što nameće društvo. Ovo potonje još i nekako zato što je to super alat za disciplinovanje masa, ali odgovornost u Srbiji niko nikome ne nameće niti se ko na nju poziva. Ali bi bilo jako lepo i mislim da bi ličnu odgovornost trebalo promovisati kao apsolutno neophodnu vrednost. To je naravno jako teško jer znači da za gomilu gluposti u svom životu nemaš koga da kriviš do samog sebe, ali sa druge strane veoma je korisno jer te ne lišava osobnosti i ne daje "vlast" nad tobom državnim institucijama, poslodavcima, predsedniku, vanzemaljcima, bogu, kome god.

[emo_haos_]

a odnos kajanja i krivice?

ako se osećaj krivice može dovesti u vezu sa spoljašnjim uticajima (društveno nametnute norme, i sl.), onda se kajanje može posmatrati kao nešto što dolazi iznutra, od nas samih.

dakle, da li krivica nužno povlači sa sobom i kajanje?
i da li se, za one koji ne veruju u krivicu, uopšte može govoriti o kajanju?

[Mage]

Zašto sam se prema nekom poneo kao skot? Zato što sam tako odlučio u datom trenutku, na osnovu okolnosti u kojima sam se nalazio i mog prethodnog iskustva.

Upravo. Ali šta je odluka do deterministički proces borbe između depolarizacije i hiperpolarizacije neurona u određenim moždanim strukturama? Tvoje ponašanje je proizvod strukture tvog mozga (koji je formiran uticajem gena, okoline i prethodnog iskustva) i stimulansa iz spoljašnje/unutrašnje sredine.

Dakle, nadražaji iz spoljašnje sredine dolaze do mozga, procesiraju se na određen način (što zavisi od strukture mozga), i potom aktiviraju efektore. Baš kao i refleksi, samo što je ponašanje mnogo složenije.

Ja tu nigde ne vidim izbor: niti smo odabrali svoj mozak, niti smo odabrali okolinu.

Nema ozbiljnog naučnika koji će to povezivati tako direktno sa genima kao što ti sada radiš. Mogu da se složim da svaki izbor nije svestan, ali ne mogu da se složim da nije tvoj.

Pa nisam ja ni rekao da su geni glavni činioci ponašanja. I ja smatram da je struktura mozga najvećim delom određena spoljašnjim/unutrašnjim uticajima. Ali ništa od toga i dalje nije naš izbor. Činjenica da smo svesni svojih postupaka ne znači nužno da imamo kontrolu nad njima.