Bootstrap Framework 3.3.6

[Vel boy]

[/url]

[/url]

[/url]tzv. sns - puchisti izgleda uspeli.

a,ne,ne prebacivati ovo na druge,a skidati odgovornost sa DS-a (žao mi je što nema smajli koji pokazuje kurac-ono,kad se lakat savije preko druge ruke... )

potpuno si u pravu - krivica je iskljucivo na DSu i Tadicu, mislim cime su
to oni zasluzili status kandidata? Jel su se mozda izborili protiv korupcije
i kriminala? Jel su mozda ozbiljno i iskreno krenuli u normalizovanje odnosa
sa Kosovom? Jel su nesto ozbiljno uradili na pitanju ljudskih prava u Srbiji,
u nasem slucaju ljudskih prava gay populacije? Pitanja ima jos a odgovor je
uvek isti - nisu uradili nista u navedenim slucajevima i Srbija ovakva kakva je
ne zasluzuje status kandidata! A citava prica DSa tipa "ako nam ne date
status kandidata, to bude ojacalo nacionalisticke i konzervativne snage...
bla bla bla..." - pa ne pada Evropa vise na to, posebno ne na njihove ucene
toga tipa...

sve to stoji, ALI onda tim vishe- zashto i cdu-administracija u Nemachkoj ne navede sve te razloge kao razloge njenog negativnog stava (to bih i ja s hvatio i podrzao od Nemachke!) umesto samo i jedino Kosovo, treba titrati nezavisnom Kosovu.... jebalo ih Kosovo vishe. ako je cdu administraciji tako titranje nezavisnom Kosovu najpreshnije na svetu, nek ga si nabiju sebi!
kamo srece da cdu administracija u Nemachkoj iznosi kao nedostatke koje Srbija josh uvek ima u polju poshtovanja svih ljudskih prava (uklj. gej ljudskih prava), slaba borba protiv korupcije i kriminala....., ali jok, od cdu administracije samo i jedino chujemo njihovu "brigu" o nedostatku titranja nezavisnom Kosovu, jebalo ih ono.

a ja nisam vesla sisao da ne vidim da su cdu-ovci ljuti i besni zbog debakla im miljenika hdz-a u Hrvatskoj te evidentnog i cdu-ovog debakla koji ce biti na izborima u samoj Nemachkoj kad budu, pa iskaljuju tu frustriranost kako iskazuju.

[Srklet]

[/url]

a ja nisam vesla sisao da ne vidim da su cdu-ovci ljuti i besni zbog debakla im miljenika hdz-a u Hrvatskoj te evidentnog i cdu-ovog debakla koji ce biti na izborima u samoj Nemachkoj kad budu, pa iskaljuju tu frustriranost kako iskazuju.

nisi u pravu u vezi oboje.
CDU nece dozivjeti debakl na sljedecim izborima u njemackoj. CDU boli kurac za poraz HDZ-a u hrvatskoj.
vanjska politika se vodi interesima, a ne emocijama, tako da se njemacka uopce ne iskaljuje na srbiji. nego je zaustavlja iz INTERESA.

[svejedno]

[/url]To ja zovem - perverzija.

"sa velikim zaljenjem moramo da obavestimo EU da nismo u mogucnosti da odobrimo njeno uvecanje. Razlog tome je losa situacija na kosovu"

......taj neki zon.

[crni90]

http://i44.tinypic.com/11r3no2.jpg
http://oi44.tinypic.com/n35hkl.jpg

[Sheytan]

[/url]

[/url]

a ja nisam vesla sisao da ne vidim da su cdu-ovci ljuti i besni zbog debakla im miljenika hdz-a u Hrvatskoj te evidentnog i cdu-ovog debakla koji ce biti na izborima u samoj Nemachkoj kad budu, pa iskaljuju tu frustriranost kako iskazuju.

nisi u pravu u vezi oboje.
CDU nece dozivjeti debakl na sljedecim izborima u njemackoj. CDU boli kurac za poraz HDZ-a u hrvatskoj.
vanjska politika se vodi interesima, a ne emocijama, tako da se njemacka uopce ne iskaljuje na srbiji. nego je zaustavlja iz INTERESA.

Nemački politički i ekonomski interesi u Srbiji

Unovčeni porazi i prokockane pobede

Nemački današnji interes u Srbiji nikako ne bismo smeli da posmatramo kroz naočare sentimentalnog idealizma, već samo kroz surovo leće interesnog imperijalizma. Nemačka nije investirala skoro milijardu evra u neprofitne sektore da bi sutra bez otpora digla ruke od ovog tržišta i prepustila ga nekom drugom

Da li se sećate kada je nekadašnji nemački kancelar Vili Brant klekao u Aušvicu, klanjajući se senima miliona nevino nastradalih u ovom logoru smrti? Da li se sećate da je ijedan nemački zvaničnik, makar to bio i vozač zaposlen u ambasadi, klekao u Šumaricama u znak pokajanja za nevino streljanu srpsku mladost? I pored svih ovih mojih godina, a imam ih dosta, ja se jednog takvog gesta ne sećam.

Kada govorimo o nemačkoj politici na Balkanu, ili prema Balkanu, moramo stalno da polazimo od pitanja: šta je u nemačkom interesu?

Nemci su se 10. maja 1945. probudili kao nacija koja je upravo potpisala bezuslovnu kapitulaciju i koja je podeljena u četiri okupacione zone. Pola veka kasnije, isti ti Nemci su se probudili kao svetska ekonomska supersila. Ovo drugo nemačko buđenje mi smo, izgleda, prespavali. Samo tako mogu da objasnim naše jalove diskusije da će se Nemci oko Kosova posvađati sa bilo kim. Ili, da li neko ozbiljno veruje da će Amerikanci kosovsko rudno blago da transportuju preko okeana? Naravno da neće, ono ostaje u Evropi. Šta to znači za naše prilike?

Korisno ili nekorisno

U jednoj nedavnoj analizi je objavljeno da svako peto radno mesto u Francuskoj konjukturno zavisi od Nemačke: ili se nalazi u ćerki neke nemačke firme ili opslužuje, odnosno proizvodi za neko nemačko preduzeće. U koju god, dakle, evropsku zemlju da bude prebačen kosovski ugalj, on će u krajnjoj liniji da posluži nemačkoj privredi ili, bar, nemačkom kapitalu. Zašto bi onda Nemci osporavali pravo Amerikancima da na Kosmetu drže svoje vojnike?

U poslednjih devet godina Nemačka je u Srbiju direktno investirala više od 2,1 milijarde evra. Takođe, kroz pomoć EU, ta zemlja je Srbiji dotirala dodatnih 440 miliona evra. Sektori u koje je najviše uloženo su infrastruktura, kako energetska, tako i komunalna, kao i podrška lokalnoj samoupravi, za šta je izdvojeno ukupno 632 miliona evra. U privredni razvoj je uloženo 160 miliona evra, dok su sa 80 miliona evra finansirani pojedinačni projekti u ostalim sektorima. Onaj ko ulaže u infrastrukturu ima dugoročne planove, tvrde geostratezi.

Razmena dveju zemljalja u 2008. godini iznosila je 3,8 milijardi dolara. Za Srbiju Nemačka zauzima drugo mesto po vrednosti izvoza, dok je na prvom mestu među zemljama iz kojih Srbija uvozi.

Nemce, očigledno, ne uzbuđuje najava pojačanog ruskog prisustva u regionu. Nema ni potrebe jer i njih Nemci posmatraju kroz prizmu "korisno ili nekorisno", tako da će i ubuduće pokušavati da sa Rusijom održe što je moguće srdačnije odnose. Naravno, u onolikoj meri u kojoj im to neće naškoditi na ogromnom američkom tržištu.

Kada im je 2003. Sartid bukvalno ispred nosa izmakao i bio poklonjen Amerikancima, Nemci se nisu bunili - Košice je korisno i za nemačku privredu. Osim toga, Nemci u Smederevu imaju i rezervni plan, a to je obeštećenje za predratne vlasnike stare železare, koje će uskoro morati da se nađe na dnevnom redu srpske vlade. Već pogađate: predratni vlasnici su Nemci!

Godinama unazad naš vrsni poznavalac problematike Folksdojčera na Balkanu, Slobodan Maričić, upozorava kako nemačke vlasti diskretno, ali uvek politički pravovremeno potežu pitanje odštete za nakon Drugog svetskog rata iz Vojvodine proteranu nemačku manjinu. Skeptici mu odgovaraju da za tako nešto nema zakonske osnove, jer je to pitanje konačno rešeno Tito-Brantovim dogovorom.

Za jednostrano otcepljenje Kosmeta bilo je još manje zakonskih osnova, pa se ono ipak desilo. Cilj opravdava sredstvo, zar ne?

Interes

Nemački današnji interes u Srbiji, zato, nikako ne bismo smeli da posmatramo kroz naočare sentimentalnog idealizma, već samo kroz surovo leće interesnog imperijalizma. Nemačka nije investirala skoro milijardu evra u neprofitne sektore da bi sutra bez otpora digla ruke od ovog tržišta i prepustila ga nekom drugom.

Još jedan detalj za one koji uporno spavaju još od 1945. godine: državni sekretar Ministarstva privrede nemačke pokrajine Baden-Virtemberg, Rihard Drauc, istakao je nedavno da je Vojvodina veoma interesantna regija za nemačke investitore, a posebno za one koji se bave prečišćavanjem otpadnih voda i energetikom. Vojvodina nije poznata kao regija koja ima višak energetskih izvora, a nisam siguran ni da je Drauc nameran da od nas uvozi otpadne vode. Pre će biti da je mudri Nemac planirao da Vojvođanima proda tehnologiju za prečišćavanje otpadnih voda i ekološki prihvatljivu proizvodnju električne energije, u čemu je Nemačka jedna od vodećih zemalja u svetu.

O našem izvozu u Nemačku, Nemci neće da vode više računa od nas samih. Ako se Pajtić slaže da mu Nemci prodaju vetrenjače, a da on njima zauzvrat ne utrapi šećernu repu ili sremsku slaninu, kao što je svojevremeno Tito radio pri kupovini putničkih aviona za JAT, onda to ne deluje kao problem nemačkih privrednika.

I kakve sada sve ovo ima veze sa Šumaricama, pomenutim na početku ovog teksta? Nikakve, osim što će naši predstavnici, zarad dobrih političkih i još boljih ekonomskih odnosa, i dalje izbegavati da u nemačkom prisustvu pomenu i Kragujevac i Šumarice, pa i same nemačke ratne zločine na ovim prostorima. Ne shvataju da nas takvim postupcima još više degradiraju u očima Nemaca.

Vili Brant je napustio Treći rajh i pridružio se nemačkom pokretu otpora u inostranstvu. Iako dokazani antifašista, njemu nije smetalo da klekne i moli za oproštaj u logoru koji su stvorili i vodili oni protiv kojih se borio. Ne bi to isto smetalo ni Angeli Merkel koja se u vreme kragujevačkog pokolja dece još nije ni rodila. Vilija Branta je moćni jevrejski lobi "inspirisao" na ovakav gest, dok Angeli Merkel nema ko da sugeriše poklonjenje u Šumaricama.

Pri svemu ovome, oni koji danas vode našu zbunjenu ekonomsku diplomatiju zanemaruju očiglednu činjenicu da nas Nemci preziru baš zato što su oni sve svoje poraze unovčili, dok smo mi sve naše pobede prokockali.

Bez emocija

Nemci u žrtve nacističkog režima ubrajaju samo Jevreje i Ruse. Ostalih se sete tek u prigodnim momentima. Srba se ne sete ni tada. Jevreji su u Trećem rajhu sistematski istrebljivani, to stoji, ali su isto tako sistematski istrebljivani i Srbi. Zašto se, onda, niko ne seti nas i naših žrtava?

Odgovor je jednostavan: Nemci nisu sentimentalan narod. Za sve ove moje godine života među njima i sa njima, otkrio sam da nas oni ništa više ne mrze nego što vole svoje saveznike. Saveznici im trebaju, a mi smo im suvišni - to je sva mudrost.

Da su Jevreji razjedinjeni kao i Srbi, ili da Rusi imaju tenkova koliko i Romi, ne bi se Nemci ni njih sećali. Zvuči surovo, ali je istinito.

Nemci se, verovatno bolje od nas Srba, sećaju da je Kraljevina Srbija stvorena na Berlinskom kongresu Bizmarkovom voljom, a na uštrb sanstefanske Bugarske koju su prethodno stvorili Rusi. Verovatno se sećaju i da smo u doba dinastije Obrenovića bili nemački i austrijski saveznici. Samo, njima to sećanje ništa ne znači jer su nas već deceniju po odlasku Obrenovića napali i okupirali. Kod Nemaca, kao što smo videli, emocije ne igraju nikakvu ulogu.

[Vel boy]

[/url]

[/url]

a ja nisam vesla sisao da ne vidim da su cdu-ovci ljuti i besni zbog debakla im miljenika hdz-a u Hrvatskoj te evidentnog i cdu-ovog debakla koji ce biti na izborima u samoj Nemachkoj kad budu, pa iskaljuju tu frustriranost kako iskazuju.

CDU nece dozivjeti debakl na sljedecim izborima u njemackoj.

die Quelle? deiner Kopf oder.....?

[/url]
CDU boli kurac za poraz HDZ-a u hrvatskoj.

tako bi trebalo da je, no, konzerve nikad ne priznaju javno ono shto im je u glavama.

[/url]
vanjska politika se vodi interesima, a ne emocijama, tako da se njemacka uopce ne iskaljuje na srbiji. nego je zaustavlja iz INTERESA.

a, interes je sprijechiti daljnje shirenje EU pod isprikom "necemo drugi Cipar", ni ne objashnjavajuci kako je to Cipar (ne mijeshati s Grchkom) tako uvrijedio specijalno Njemachku (bolje reci, cdu administraciju) da bi ova spezifisch imala takav negativitet prema Cipru? dakle, objasni interes u tomu, popaje, ako hocesh i znash!

[Srklet]

[/url]

[/url]

CDU nece dozivjeti debakl na sljedecim izborima u njemackoj.

die Quelle? deiner Kopf oder.....?

http://www.spiegel.de/politik/deutschla ... -2,00.html

Die Zustimmungskurven für den Krisenkurs Angela Merkels zeigen in den Umfragen nach oben. Im Deutschlandtrend von Infratest dimap knackte die Kanzlerin wieder die 50-Prozent-Marke - jeder Zweite glaubt demnach, Merkel habe "in der Euro-Krise richtig und entschlossen gehandelt". Im ZDF-Politbarometer bewerteten jüngst sogar fast zwei Drittel Merkels Krisenmanagement positiv.

"Es gibt wieder ein positiveres Merkel-Grundgefühl", sagt Manfred Güllner, Chef des Meinungsforschungsinstituts Forsa. "Die Menschen haben das Gefühl, dass sie sich in der Euro-Krise abrackert." Ihnen gefalle, dass sich die Kanzlerin nicht unterbuttern lasse.

i sve ankete pokazuju vec mjesecima da je CDU prvi, s vise od 30 posto glasova.

tako bi trebalo da je, no, konzerve nikad ne priznaju javno ono shto im je u glavama.

pa kako ti onda to znas? paranoja much?

a, interes je sprijechiti daljnje shirenje EU pod isprikom "necemo drugi Cipar", ni ne objashnjavajuci kako je to Cipar (ne mijeshati s Grchkom) tako uvrijedio specijalno Njemachku (bolje reci, cdu administraciju) da bi ova spezifisch imala takav negativitet prema Cipru? dakle, objasni interes u tomu, popaje, ako hocesh i znash!

njemacka ima povijesno iskustvo pomirenja s visestoljetnim neprijateljem francuskom, te zato trazi od srbije da sredi svoje odnose s kosovom koa prvim susjedom. njemacki interes je izlijeciti srbiju od nacionalizma.

[Vel boy]

- ne znam, ono shto znam je da su cdu-ovci poprilichno ispushili na nedavnim lokalnim izborima

- educated guesses based on the experience

- ali, trebalo bi da skonta specifichnost srpsko-kos.albanskog spora kao i ciparskog pitanja te da ne preslikava u svemu nuzno samo svoju prichu s vishestoljetnnim sporom s Francuskom. to razumiju manje-vishe chak i sve druge zemlje EU-a, chak i Amerika, chak i vecina drugih njemachkih relevantnih partija, samo cdu neshto puno seruca misleci da je premudar. hocu reci, svakako da je poboljshanje odnosa Njemachke i Francuske obostrano lijep primjer za svakog na svijetu, ali tehnike, principi i nachini dolazenja do istog pomirenja u nekim drugim dijelovima Europe i svijeta ce se mozda razlikovati, zbog specifichnosti svakog problema.

konachno, ja sam se samo obratio Denni85-om rekavshi da bi bilo sasvim razumljivo pa i pozeljno da je administracija u Njemachkoj kritichna prema Srbiji ako ne vishe a ono bar jednako iz razloga neposhtovanja ljudskih prava uklj. gej prava u Srbiji, slabe borbe protiv korupcije i kriminala u Srbiji, a ne samo i jedino zbog odnosa prema "nezavisnom" ili nezavisnom Kosovu.

[Stripi]

@ Sheytan
Netočno je da se Njemci ne sjećaju svih žrtava.
U centru Berlina, čini mi se na Unter der Linden, postoji spomenik žrtvama nacističkog režima, u kojima se poimence spominju svi, spominju se i homoseksualne žrtve.
Koji je naš lokalni vlastodržac spomenuo homoseksualne žrtve režima tokom četrdesetih? Čini mi se da nisu ni upisane a kamoli spomenute.
Njemačka je pošteno otplatila sve žrtve njemačkog terora četrdesetih godina.
Prije par godina uputili su poziv svim preživjelima da traže odštetu od njemačke države.
Moja susjeda je dobila nekoliko tisuća eura koje je iskamčila njena unuka, zbog prisilnog rada u njemačkoj tvornici oružja tokom rata.
Najžešća mi je scena bila kad unuka nije mogla dobiti ništa negativno o tom babinom prisilnom radu, pa ju je na kraju pitala šta je najgore čega se sjeća oz logora.
"A šta ću ti reć sinko" - reće susjeda -"najgore mi je bilo kad su stigli Rusi da nas oslobode."
I da, točna je tvrdnja o njemačkom imperijalnom kolonijalizmu.
Ali to ne treba nužno biti njihov grijeh. Istina je da su se Njemci 10.05.1945 probudili kao poraženi. Ali je i istina da su se 11.05.1045. probudili potpuno orni da obnove svoju zemlju.
A mi?
E pa mi smo od 1945-1990. budili svako jutro da ispredamo priče o ustašama, partizanima i četnicima. Znali bi se u neka jutra buditi sa idejom da snimimo i filsmke epopeje o istom kurcu.
I tako četrespet godina.
A onda su ustaše, partizani i četnici devesprve ustali sa idejom da naprave fajnal kauntdaun.
Pa su ratovali do neke devesšeste.
Pa od devesšeste do danas i dalje pričaju o ustašama, partizanima i četnicima.
Njemci nisu stali sa poslom od 45e.
I sad bi ih trebalo jebat zbog njihovih uspjeha.
E, pa sve da je i Balkan, mnogo je.

[Srklet]

[/url]- ne znam, ono shto znam je da su cdu-ovci poprilichno ispushili na nedavnim lokalnim izborima

pa to i kazem, ti ne znas - ja znam.

[Vel boy]

a znash li ovo shto rekoh da ja znam?

[smaug]

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=565299

[Srklet]

dačić is da shit fakat treba imati đon-obraz za ovakve izjave:
On je optužio međunarodnu zajednicu da je izneverila očekivanja građana i ocenio da je 2000. od njih samo traženo da se sa vlasti skloni Slobodan Milošević i da tada niko nije pominjao nezavisnost Kosova.

"Tada niko nije spominjao pitanje nezavisnosti Kosova, a 11 godina kasnije mi ne možemo da dobijemo ni kandidaturu. Koga sada treba da
smenimo ili da pošaljemo u Hag", rekao je Dačić i dodao da nije fer da Srbija ne dobije kandidaturu i pored svega što je uradila.

On je podsetio da je Srbija smenila Slobodana Miloševića, završila saradnju s Haškim tribunalom, usvojila Rezoluciju o Srebrenici, Statut Vojvodine i uputila izvinjenje svim narodima u okruženju, te da nije realno da posle svega toga ne može da dobije čak ni status kanidata za EU.

nevjerojatno, stvari su se promijenile između 2000. i 2011.! ma tko bi rekao?!

[smaug]

Ma taman posla. Pa lepo im je receno i napismeno dato sta i za kad.

Ali, 'Da se ne lazemo'..

[Misfit]

shit for brains, Dačiću, shit for brains.

[Srklet]

zasto boris tadic govori kao mu je ocito bolje da suti?

http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=565480

a kad jest?
Nije trenutak za ličnu odgovornost

smrt trgovačkog putnika
Ne postoji zemlja koju nismo obišli. Ja ne znam da li smo imali višu frekvenciju međunarodni sastanaka na ovu temu. Znate, bile su godine kada sam imao po 50 međunarodnih susreta, jednom nedeljno put u svet", rekao je Tadić

da imamo bolje riješenje, bili bismo pametniji
"Ogromna energija je izlivena. Nije nam žao i nećemo da odustanemo. Mi jasno znamo da je to put. Srbija mora da uđe u EU zato što nemamo bolje rešenje. Kada bismo ga imali rado bismo zaokrenuli u ovim okolnostima jer se i Evropa suočavaju sa problemima, a s druge strane Srbija ne može da odustane od elementarnih interesa", rekao je Tadić.

[svejedno]

e da, zaboravih da kazem - pogresio sam.

dakle - pogresio sam. (let it be noted da sam to rekao, ovako nesto se zaista retko desava po forumima ,)

...

nego sto se tice izjava...predizborna kampanja ce biti jedna od najludjih do sada.

drugim recima - ja se iskjucujem iz pracenja vesti. ne merem.

[Sheytan]

"SAD pritiskaju Berlin zbog Srbije"

Beograd - Zaustavljanje Srbije na putu ka EU, pogotovo na duže vreme, nije dobro ni za Srbiju ni za region i EU, smatra Martin Slecinger, stručnjak Centra "Vudro Vilson".

"Mislim da to sada uviđaju i najveći protivnici vaše kandidature u EU, ali i u Vašingtonu", ističe on u intervjuu za "Večernje novosti".

Slecinger napominje da tenzije na severu Kosova uoči donošenja odluke vrha EU, kao i ekonomska kriza u Evropi, svakako nisu pogodovale Srbiji.

"Međutim, sve to je zapravo bilo traženje alibija za zaustavljanje Srbije na evropskom putu. Dugo su to bili Holandija i uslov saradnje sa Haškim tribunalom, a sada je tu rampu spustila Nemačka, postavljajući zahteve oko Kosova, jer ne želi u evropskoj porodici još jednu zemlju sa problemima", objašnjava on.

Na pitanje novinara da li Amerika pritiska Nemačku da drži tvrdu liniju kada je reč o statusu kandidata za Srbiju, kako bi Beograd bio kooperativniji u rešavanju kosovskog pitanja, kaže:

"Nije tajna da je Vašington blisko sarađivao sa Berlinom tokom devedesetih i dešavanja u bivšoj Jugoslaviji. SAD i Nemačka su bile dve ključne zemlje u tom procesu. Nemačka je imala loše odnose sa Srbijom od početka raspada SFRJ i oni do danas nisu normalizovani u punom obimu. Berlin je, uostalom, prvi priznao nezavisnu Hrvatsku i Sloveniju, što je, po meni, bila greška. Nemačka, a sa njom i Austrija, sada ima presudni uticaj u EU. Mislim da Vašington polako uviđa sve mane takvog odnosa snaga i da bi radije da se i Francuska, Velika Britanija, ali i skandinavske zemlje malo više pitaju pri donošenju odluka".

U vrhu američke administracije, prema njegovim rečima, i dalje ima ljudi koji smatraju da Srbija nije dovoljno kažnjena za sve što se u prošlosti dešavalo na Balkanu.

"Ali, iznad svega, SAD na Balkanu zanimaju mir i stabilnost, jer su joj Irak i Avganistan dovoljna briga, i ne žele još jedno žarište. Takođe, Ameriku brine i jačanje antievropskih snaga u Srbiji, kojima ide naruku odluka da vam se ne dodeli kandidatura. Zato Amerika sada pokušava da pritisne Berlin da popusti", ističe Slecinger.

On smatra da će to biti dovoljno da martovska odluka Evropskog saveta bude u korist Srbije.

"I Berlin polako uviđa da zeleno svetlo za kandidaturu Evropi donosi više koristi nego štete, jer će proći još mnogo godina dok Srbija ne stekne uslove da postane punopravni član", naglašava stručnjak vašingtonskog Centra "Vudro Vilson".

Slecinger smatra da je "priznavanje nezavisnosti (Kosova) definitivno bila greška" SAD.

"Trebalo je voditi potpuno drugačiju politiku. Ali nije kasno da se stvari donekle isprave. Ako smo već aminovali menjanje granica Srbije, morali smo tu opciju da ostavimo i za samo Kosovo, jer bi to moglo da bude dobro rešenje. To ne mora da bude klasična podela teritorije, već neka vrsta prilagođavanja granica na KiM. O tome bi moglo da se razgovara u okviru dijaloga Beograda i Prištine, da se Srbima, pogotovo na severu, da široka autonomija, a da Albanci zauzvrat dobiju nešto drugo", objašnjava on.

Organizovanje međunarodne konferencije, neke vrste „Dejtona“ za Kosovo, koje traži Beograd, za Slecingera je "dobra ideja, koja nikome ne mora da šteti - ni Srbiji, ni Albancima, ni međunarodnoj zajednici".

[Srklet]

austrija nema presudan utjecaj u EU, to su pizdarije.

[Vel boy]

Sletzinger dobro govori, bez obzira ko ga ovde iznosi i bez obzira na par manje bitnih stvari!

[Sheytan]

Martin Šulc: Srbiju za EU tretirati kao Hrvatsku

Nemački poslanik Martin Šulc izabran je danas za novog predsednika Evropskog parlamenta, jedne od tri najvažnije evropske institucije. Na toj funkciji naslediće Jiržija Buzeka, odlučeno je glasanjem u ovom telu u Strazburu.

Šulc, član Evropskog parlamenta od 1994. godine, dobio je podršku 387 poslanika od 670 važećih glasova. Njegovi protivkandidati bili su konzervativac Nirdž Deva i liberal Dijana Volis.

Nemački socijalista, poznat po svojoj žustroj retorici, izabran je za 14. po redu predsednika Evropskog parlamenta.

Šulc se danas u Strazburu obratio parlamentu, po prvi put u ulozi predsedavajućeg, prenosi "Dojče vele".

"Neću biti popustljiv predsednik. Biću predsednik koji insistira na poštovanju Parlamenta, biću odgovoran pred evropskim građanima kada su njihovi interesi ugroženi. Biću predsednik koji će učiniti sve što može kako bi povratio poverenje javnosti u proces evropskih integracija i povratio evroentuzijazam javnosti“, rekao je on.

Nije tajna da se Martin Šulc protivi francusko-nemačkoj dominaciji u evropskom odlučivanju.

U godini za nama Šulc je u Beogradu učestvovao na prvom Forumu Srbija–EU.

Za "Dojče vele" on je izneo i kritiku na "nekonstruktivan“ stav nemačke kancelarke Angele Merkel, kad je u pitanju napredak Srbije u procesu evrointegracija.

"Mislim da bi Srbija trebalo da ima istu perspektivu kao i Hrvatska. Ne u tako kratkom roku, ali ipak u dogledno vreme, trebalo bi da dobije isti pristup Evropskoj uniji koji već ima Hrvatska. Put je dug i pun prepreka, ali za stabilnost regiona potrebna nam je Srbija, u najmanju ruku sa perspektivom za skoro otvaranje pristupnih pregovora“,naveo je.

Martin Šulc (56), od svoje 18 godine je član nemačkih socijaldemokrata levog centra. Poslanik Evropskog parlamenta postaje 1994. godine, a od 2004. je i predsedavajući trenutno druge po jačini grupe Evropskog parlamenta, grupe socijaldemokrata.

Nekadašnji bibliotekar, poznat po svom vatrenom temperamentu i oštrim diskusijama slovi za borca sa jakim stavom, a u žižu javnosti dospeo je 2003. godine kada ga je, za vreme skupštinske debate, bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni, "predložio“ za ulogu "čuvara u nacističkom koncentracionom logoru.

Ipak, kao "pravog Evropljanina“, Šulca na mestu predsednika Evropskog parlamenta, podržava najveći broj evropskih parlamentaraca.

Među najvećim kritičarima novog predsednika Evropskog parlamenta ubrajaju se uglavnom evroskeptici i predstavnici krajnje desnice.

Oni za Martina Šulca tvrde da je "netolerantan i nekontrolisan“, i predviđaju Evropskom parlamentu naredne dve i po godine "političkog fanatizma“.

Sa druge strane među evropskim parlamentarcima postoje i oni koji se zalažu za reforme u izbornom sistemu predsedavajućeg Parlamentu.

Naime, prema dogovoru dva najbrojnija poslanička kluba, Evropske narodne partije umerenih desničara i socijaldemokrata, šefovi te dve grupe naizmenično preuzimaju predsedavanje Evropskim parlamentom svake dve godine.

Smatra se, takođe, da novi predsednik Evropskog parlamenta priželjkuje, u budućnosti, i mesto predsednika Evropske komisije, piše "Dojče vele".

[Stripi]

Iju Šeki, pa zar ti neće bit neugodno da Srbiju tretiraju kao što su tretirali i Hrvatsku?
Ispade onda da Srbija imade isti takvih problema kao i Hrvatska ako se prema objema treba postupati jednako.
Znači li ti da dijele i problem fašizma na koji ti ukazuješ?

[Sheytan]

[/url]Iju Šeki, pa zar ti neće bit neugodno da Srbiju tretiraju kao što su tretirali i Hrvatsku?
Ispade onda da Srbija imade isti takvih problema kao i Hrvatska ako se prema objema treba postupati jednako.
Znači li ti da dijele i problem fašizma na koji ti ukazuješ?

Bože sveti, kada su to vama Nemci zamerali na fašizmu!?

Oni četerdesetih su sa vama osnovali ustašku Nezavisnu Državu Hrvatsku u kojoj ste u Jasenovcu ubili stotine hiljada Srba, Jevreja, Cigana i drugih antifašista, a ovi devedesetih su vam prvi priznali secesiju od SFRJ i potpalili gradjanski rat na tlu ex-yu, te do sada svesrdno mentorisali i izgurali vam prijem u EU iako vam je premijerka javno veličala "heroje otadžbinskog rata" Gotovinu i Markača, učesnike i izvršioce udruženog zločinačkog poduhvata prema Srbima u Hrvatskoj, kako je ocenio i Haški tribunal.

Nama pak svašta zamerate i dodajete, ali Šulc - kao što i sam znaš - nije uopšte govorio o tome!

[Stripi]

ali eto, Njemac podržava da se Srbiju tretira isto kao i Hrvatsku?
Dakle, ima neka tajna veza?

[Sheytan]

Ratne vesti RTS-a i HTV-a bile identične

Kratak video klip iz dokumentarnog filma "Težina lanaca" o raspadu Jugoslavije prikazuje voditelje RTS-a i HTV-a kako u jesen 1991. čitaju doslovce istu vest o stanju u Vukovaru, koja se jedino razlikuje u subjektima, odnosno Srbima i Hrvatima.



Poluminutni montirani isečak iz dokumentarnog filma kanadskog Srbina, Borisa Malagurskog, "Težina lanaca" ("Weight of Chains") govori o razlozima i okolnostima koji su doveli do raspada bivše Jugoslavije i ratova na ovim prostorima.

U navedenom snimku, kojim se očito želelo pokazati kako su i srpska i hrvatska ratna propaganda ličile jedna drugoj kao jaje jajetu, stvar je uzdignuta do apsurda, prenosi portal Javno.hr.

Reč je o kratkom isečku iz vesti koje su emitovale Radiotelevizija Srbije (RTS) i Hrvatska televizija (HTV).

Ne zna se jedino jesu li ga emitovale istoga dana i koja je to učinila pre. Name, spiker RTS-a i HTV-a doslovce su pročitali istu vest u kojoj se jedino razlikuju subjekti i objekti.

"A tamo je i razrušeni Vukovar u kojem neprijatelj iskazuje i dalje genocid masakrirajući vukovarske..." s tim da RTS-ov kaže "Srbe", a HTV-ov "Hrvate".

I iduća rečenica je istovetna u svemu osim u objektu.

"Slike iz Vukovara sve govore i u potpunosti negiraju sve tvrdnje zagrebačke propagande o ubijenim Hrvatima", pročitao je voditelj RTS-ovih vesti.

"Slike iz Vukovara sve govore i u potpunosti negiraju sve tlapnje beogradske propagande o ubijenim Srbima", pročitao je voditelj vesti HTVa.

Iz današnje perspektive, naročito onima koji su 1991. bili deca ili čak nisu ni bili rođeni, ovaj snimak može se činiti nadrealnim, ali on ide u prilog tezi da su rat, a s njim i ratna propaganda, bili osmišljeni na istom mestu.

Drugo je objašnjenje da je upravo radi zagovaranja podjednake krivice za rat, taj prilog tako monitran, ali, ostaje činjenica da obojica voditelja čitaju iste rečenice koje je pisala ista osoba.

Budući da ratna propaganda uglavnom barata ograničenim brojem fraza i jezičnih konstrukcija, treće objašnjenje može biti puka podudarnost u kojoj su oba voditelja čitala iste rečenice.

Međutim, to objašnjenje ujedno zvuči najneverovatnije, prenosi portal.

[Stripi]

Veliki brat!

[antibiotic]

[/url]austrija nema presudan utjecaj u EU, to su pizdarije.

ima u smislu da je i dalje 'prva zapadna zemlja' istoku i filter za razne istocnjacke protuve, tako da ih se itekkako tice koja ce im sledeca balkanska zemlja postati 'ravna'.

[deran]

akcenat je na presudan...

[Sheytan]

Stefanović: Ubeđuju nas da je Rezolucija 1244 prevaziđena

Šef srpskog pregovaračkog tima o regionalnom predstavljanju Prištine, pritiscima, referendumu: "Nećemo zarad kandidature odustati od državnih interesa"

Tačno je da nam se zahtevi da odustanemo od Rezolucije 1244 ne ispostavljaju više tako brutalno kao u Miloševićevo vreme, već mnogo suptilnije, ali uporno i svakodnevno. Od tog dokumenta SB UN Srbija odustati neće.

Tako Borko Stefanović, šef srpskog pregovaračkog tima, komentariše, za ”Novosti”, izjavu Filipa Rikera, zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD, da ”niko ne traži od Srbije da odustane od Rezolucije 1244”.

Kakvi su to onda suptilni pritisci na našu državu?

"Stižu nam, primera radi, predlozi da se u regionalnom predstavljanju Prištine konstatuje da se poštuje pravo Srbije da ostane privržena Rezoluciji 1244. Kao da je to nekakav naš interni dokument, a ne dokument SB UN koji važi za sve. To je potpuno neprihvatljivo. To je ponuda u stilu - ”niko vama ne brani da volite Rezoluciju koliko god hoćete, ali ona ne obavezuje više nikoga drugog”. Ili nam kažu da je Rezolucija 1244 ”prevaziđena”, kao da je u pitanju kaput iz prošle sezone..."

Predsednik Tadić je poručio da dogovor oko regionalnog predstavljanja može da se postigne za 24 časa ako nema pritisaka da se odustane od Rezolucije 1244...

"Tako je. Evo, posrednik EU za pregovore sa Prištinom Robert Kuper doći će u sredu u Beograd. Istog trena možemo da postignemo dogovor ako na pločici za regionalno predstavljanje u fusnoti bude označeno da je po Rezoluciji 1244."

Prolazi i januar, a nastavka dijaloga nema...

"Treba biti strpljiv. Bez međunarodne zajednice Priština će teško promeniti tvrd stav. Oni su protiv bilo kakve upotrebe Rezolucije 1244. Naša strana daje svakodnevno različite ideje, modele i predloge. Priština ništa ne predlaže, već samo odbija svaku mogućnost dogovora i ”kosovizuje” svaku našu ponudu. Oni su hrabreni da odbijaju Rezoluciju 1244, jer ih ona simbolički i suštinski podseća da nisu nezavisni."

Zar ne može da se nađe neki drugi način za različito predstavljanje Prištine i bez Rezolucije 1244?

"Ne može jer je Rezolucija ta koja daje sadržinu toj asimetriji. Ne možemo mi da pristanemo na ”asimetriju” da Priština ima plavu pločicu, a ostale države crvenu. Na osnovu Rezolucije, Priština može da bude predstavljena u međunarodnim organizacijama bez prejudiciranja statusa. Ukoliko bismo odustali od tog dokumenta dali bismo signal međunarodnoj zajednici da odustajemo od Kosova."

Od tog dogovora nam zavisi i martovska kandidatura za članstvo u EU?

"Zavisi u dobroj meri, što je rečeno i u zaključcima Evropske komisije. Učinićemo sve što je do nas. Ali mi ne možemo da odustanemo od suštinskih državnih interesa. Nećemo zarad kandidature pogaziti Ustav i Rezoluciju 1244."

Praktično, Priština sada može namerno da odbija svaki naš predlog dok nas i Brisel ne odbije za kandidaturu u martu?

"To je, nažalost, tačno. Ali, verujem da međunarodna zajednica neće dozvoliti nikakve kalkulacije na ovu temu. Svima je u interesu da se region stabilizuje i da mi imamo regulisane odnose sa Prištinom, koji ne znače priznavanje Kosova. Nećemo odustati ni od EU ni od Kosova. Odustajanjem od jednog, izgubili bismo oboje.

U kojoj meri je Amerika ušla u igru? Spekuliše se da pritiskaju Nemačku da smekša stav, ali i da utiču na nastavak pregovora Beograda i Prištine?

"Uticaj SAD nikad nije usmeren prema konkretnom rezultatu pregovora. Oni uvek daju podršku pregovorima, ali i našim evropskim integracijama. Nesumnjiv je i njihov jak uticaj na Prištinu. Ne smeta nam taj uticaj jer je i aktivnost SAD usmerena na to da se što pre pronađe rešenje."

Kako sagovornici iz međunarodne zajednice reaguju na plan od četiri tačke za KiM iza koga stoji predsednik Tadić?

"Prihvataju pozitivno inicijativu. To nije razrađen gotov predlog već konstruktivna inicijativa za postizanje kompromisa oko važne četiri tačke. Predsednik Tadić je i rekao da je moguć čitav dijapazon rešenja od dvojnog suvereniteta, Južnog Tirola, dve Nemačke, dve Irske... Predlog je koristan i potekao je u pravo vreme."

Kakvu diplomatsku štetu državi može da nanese referendum na severu KiM koji je zakazan za 14. i 15. februar?

"Ta politička akcija koju organizuju partijske centrale opozicionih stranaka u Beogradu, izuzetno je štetna po naše državne i nacionalne interese. Referendum je nezakonit, a njegovo pitanje je potpuno nepotrebno jer svi znamo odgovor. Podižu se političke tenzije, a svetu i Prištini se šalje poruka da Srbi sa KiM ne slušaju državu Srbiju. Ta poruka priziva nestabilnost."

Da, ali šta će se, praktično, desiti 16. februara, kad se završi referendum?

"U tome i jeste problem, neće se desiti ništa. Srbija i naš narod ne priznaju prištinske institucije, ni pre besmislenog glasanja, pa neće ni posle. Samo će Tači da trlja ruke jer političari sa severa KiM ne slušaju Beograd. To je opasna stvar. Referendum je politički avanturizam. Neki čelnici opština izlažu naše sunarodnike na opasnoj ledini. Umesto toga, neka objasne šta bilo ko dobija od tog referenduma."

[Sheytan]

Merkelovoj nismo dobri, a OEBS-u i te kako jesmo!

Srbija 2015. na čelu OEBS-a

Beč - Srbija će 2015. godine predsedavati OEBS-om, odlučeno je u podne u Beču. Srbija će tom organizaciojom predsedavati po prvi put u istoriji. Ujedno je i prva zemlja bivše Jugoslavije koja će biti na čelu OEBS-a.

Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić izjavio je ranije da je Srbija spremna da preuzme veliku odgovornost i čast predsedavanja OEBS. Prema njegovim rečima, predsedavanje bi bilo vrhunac diplomatskog priznanja jednoj zemlji.

"Posebno zemlji kao što je Srbija, imajući u vidu koliko je veliki prostor OEBS i koje su zemlje članice te organizacije", rekao je Jeremić.

Danas se ujedno odlučuje i o kandidaturi Švajcarske za predsedavanje OEBS 2014. godine, koja je zajednički sa srpskom podneta na ministarskom sastanku te organiacije u Vilnjusu 7.decembra.

Sukcesivno predsedavanje je novi model za OEBS, a Švajcarska i Srbija su izrazile spremnost da sačine zajednički dvogodišnji plan rada. Dve zemlje su formulisale načela saradnje u dokumentu nazvanom "Principi saradnje".

Urednik naučnog časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović ocenio je da predsedavanje OEBS znači veliko priznanje za državu, a posebno njenu diplomatiju.

"Činjenica da je Srbija dobila mogućnost da u paketu sa Švajcarskom predsedava OEBS-om govori da naša zemlja ima značajan ugled i poverenje većine država sveta", rekao je Jovanović precizirajući da dobijanje kandidature znači da je svih 56 država koje su članice OEBS-a podržavaju Srbiju, što pre godinu dana nije bio slučaj.

"To govori da je u poslednjih godinu dana načinjen ogroman napredak. Ovo je definitivan signal da je Srbija akter na međunarodnoj sceni kome se veruje i kome se mogu proslediti najosetljiviji i najteži zadaci vezani za međunarodnu politiku", ocenio je Jovanović i dodao da je to, ujedno, i dobar signal i za ostale kandidature koje očekuju Srbiju u neposrednoj budućnosti.


Prema saznanjima Bete, Srbija će predsedavati OEBS-om jer je o tome postignut konsenzus u organizaciji, pošto nijedna od članica OEBS-a nije se usprotivila toj odluci.