Bootstrap Framework 3.3.6

[Misfit]

Potaknut onim topikom sa filmovima za plakanje, reših da otvorim temu o naslovima koji vas bacaju u ono košmarno stanje svesti. Ostvarenja u kojima je sve ono što je moglo da pođe po zlu - pošlo po zlu. Filmovi krcati nihilizmom, beznađem, mizantropijom, očajem, puni atmosfere koja bi najbolje mogla da se sumira sa onim: "Where is your God now?"

Dakle, filmovi kao što su: Se7en, Requiem for a Dream, Eraserhead, Angel Heart, Amores Perros... Da navedem neke poznatije naslove.

[host]

L albero degli zoccoli

ili ti Drvo za klompe od Olmia

http://www.imdb.com/title/tt0077138/

Ok, film upada definitivno i u kategoriju filmova za plakanje, al količina tuge, očaja i beznađa koja izvire iz tog filma ubaci me u košmarna razmišljanja samo kad ga se sjetim.

Eto, hvala ti

Gledati ga opet ne pada mi napamet

[Laerem]

Bitter Moon
"We were too greedy, baby", kaze Peter Coyote prije nego sto upuca Emanuelle Seigner u utrobu.

Grifters, scena kada ocajna, uplakana Anjelica Huston kupi lovu umrljanu krvlju njenog sina, kome je momenat prije u natezanju s kovcegom slucajno prerezala vrat.

Das Boot
Jer ih u potezu maestralne ironije sve pokolju jednom kad se napokon iskrcaju na kopno.

Lost Highway
Mizogino cudoviste poludi nakon sto ubije svoju zenu i pocinje fantazirati da je nevini mladic kojeg je zavela neka femme fatale, da bi ga na kraju sustigla realnost te izgori na elektricnoj stolici.

Chinatown
Odurni John Huston koji sa svojim prljavim rukama izvlaci iz auta svoju unuku/kcerku pokraj trupla njene majke. Potpuno izgubljeni Jack Nicholson. "Forget it Jake, it's Chinatown". Sapienti sat.

i

Barry Lyndon, moj najdrazi film svih vremena. Osjecas se kao zrno prasine u kozmosu kad ga pogledas. Freeze frame na Barryevu odrezanu nogu i narator koji ti objasnjava kako mu se gubi trag je groteskan meta-narativni cinizam. I na kraju Lady Lyndon, ciji je sin preuzeo ulogu muza, te ona samo ispunjava cekove i racune, kao i uvijek. I ta estetska sabotaza, gdje ti ljepota izaziva samo osjecaj mucne praznine.

[Srklet]

hm, imao sam košmar od 'mamma mia!'. seriously.

inace, jedan od takvih košmarnih filmova koji me je baš protresao je 'sloboda je raj' (što je, usput budi rečeno, genijalan naslov). ruski film o dječaku koji živi u sirotištu, gdje ga svi iskorištavaju i siluju, a on stalno bježi i pokušava naći oca kojeg, čini mi se, nikad ni nije vidio.
http://www.imdb.com/title/tt0098240/

nazalost, gledao sam ga samo jednom, nekad sredinom devedesetih, slucajno na TV-u. volio bih opet.

[host]

Bio je na HRT- u prije godinu dana najviše.

A što se tiče Kubrika i košmara, ništa me ne može ubacit u toliki bad ko Naranča. Gledam u taj film ko hipnotiziran, a osjećam da nešto iskonski ne valja, i ne mogu si pomoći. Mrzim taj film, a među najboljima mi je, iskonsko zlo.

[Misfit]

Trenutno me mrzi da se javljam sa nekom opsežnom listom, ali da nejmdropujem:

Todd Solondz. Pogotovo njegov Happiness.
http://www.imdb.com/title/tt0147612/

Takođe, iako je delom komedija, kao i Happiness, vučem košmarna sećanja iz mlađih dana na Freeway sa Kifla Saterlendom.
http://www.imdb.com/title/tt0116361/

[Laerem]

Todd Solondz je previse povrsan i cinican da bi me nesto specijalno pogodila sudbina njegovih likova.

[Ulix]

La terra trema, Luchino Visconti
Kao i knjiga kroz koju sam se jedva probio zbog jezika kojim je pisana i zbog neopisive bede o kojoj govori, posle ovog filma mogu samo da sednem i da razmišljam o načinima da se ubijem. I što je najgore, gledao sam ga nekoliko puta i svaki put je moja reakcija bila intenzivnija. Ne znam koji me mazohizam navodi da mu se vraćam. Kaže onaj jedan deda u filmu... "chissu è 'u mari ca nni resi diu e cu chissu n'àmu a cuntintari." Pa ako je tako, odma' da se ubiješ i prekratiš sebi muke.


Dancer in the Dark, Lars von Trier
Prosto mučno i strašno. Dobar film, ali ne želim nikada više da ga gledam.

Antichrist, L. von Trier
Toliko loše da je mučno. Mislim da je to jedan od najgorih filmova koje sam u životu gledao.

Taxi zum Klo - Popeye ga je pomenuo u onoj temi o queer filmovima; mislim da je to bila retka situacija kada sam jedva čekao da film prođe kako bih ga što pre zauvek obrisao sa kompjutera da mi ne zagađuje hard disk.

Inače, moja mama bi u ovoj temi navela film The Hours. Sećam se da smo ga gledali zajedno jednom (ona prvi put, ja možda treći ili četvrti) i da je ona posle tog filma bukvalno bila pred nervnim slomom. Sećam se da nisam mogao da se odlučim da li joj je muka ili joj se plače, rekla je samo da je film strašan; godinu dana kasnije smo pričali ona, moj dečko i ja i mama ga je iz čista mira pomenula kao remek-delo koje ne želi nikad više da gleda. Kanda se mama isprojektovala na Julianne Moore.

L albero degli zoccoli

ili ti Drvo za klompe od Olmia

http://www.imdb.com/title/tt0077138/

Jao to je stvarno težak film.

@Misfit: Angel Heart je meni super film, baš mi je prijatan, uopšte me ne baca u nekakvo košmarno stanje. Zapravo, sad ću da ga nađem i pogledam ponovo.

[Sunce]

Ogledalo od Tarkovskog.

Mene su te slike, glasovi i stihovi doveli do blagog poremecaja.

[Galateja]

Kad gledam Bergmanov film Krici i šaputanja nije mi dobro koliko me ubedači. Ja se i bukvalno setim samo kričanja, šaputanja i one mučne tišine kada pomislim na njega. Da, kao košmar je.

[Sunce]

Kad gledam Bergmanov film Krici i šaputanja nije mi dobro koliko me ubedači. Ja se i bukvalno setim samo kričanja, šaputanja i one mučne tišine kada pomislim na njega. Da, kao košmar je.

Istina je. I ja ga dodajem u listu kosmarnih ostvarenja. Zena koja vristi u bolu u krevetu. Crveni zidovi. Sat. Sluskinja. Sestre. Smrt.

[Misfit]

@Misfit: Angel Heart je meni super film, baš mi je prijatan, uopšte me ne baca u nekakvo košmarno stanje. Zapravo, sad ću da ga nađem i pogledam ponovo.

Angel Heart jeste super film. Možda da sam ga prvi put gledao sada, ovako mator i izanđao, ne bi ostavio preteran utisak na mene u ovom, košmarnom smislu, ali sećam se da mi je njegova atmosfera onda (ima tu dosta godina) bila veoma delotvorna. Svakako ga vredi reprizirati.

[Ulix]

@Misfit: Angel Heart je meni super film, baš mi je prijatan, uopšte me ne baca u nekakvo košmarno stanje. Zapravo, sad ću da ga nađem i pogledam ponovo.

Angel Heart jeste super film. Možda da sam ga prvi put gledao sada, ovako mator i izanđao, ne bi ostavio preteran utisak na mene u ovom, košmarnom smislu, ali sećam se da mi je njegova atmosfera onda (ima tu dosta godina) bila veoma delotvorna. Svakako ga vredi reprizirati.

Kad smo već kod tih filmova iz detinjstva... sećam se jednog horora o momku koji je umro pa su mu drugovi ugradili čip iz nekoga robota i oživeli ga, te je on krenuo da se sveti okolo, nekoj odvratnoj komšinici je glavu razneo košarkaškom loptom i sl. Ne sećam se ni kad sam ga gledao, ni kako se zvao, pod milim bogom ničega, osim da sam bio klinac (tipa 5-7 godina) i da me je isprepadao na smrt, sanjao sam scene iz tog filma danima posle.

I tada sam bio relativno rezistentan na horore, ali me je ovaj iz nekog razloga potpuno prestravio. Prosto mi je žao što ne mogu da se setim kako se zvao taj film, osećam da je neki živi treš, baš bih voleo ponovo da ga pogledam.

[erkondisn]

mislim da sam gledao nesto slicno, jel to to? spominje se i kosarkaska lopta

http://www.imdb.com/title/tt0090917/

Wes Craven jelte

[Ulix]

To je to, klima uređaju!

[Markiza]

21 gram,Magnolia...možda nisu apsolutno pesimisticni ali su mucni dok se gledaju.

[Blady]

Requiem for a Dream

[Hans]

'Never let me go'. Nije mi bilo dobro tri dana.

[Hys.]

Trenutno me mrzi da se javljam sa nekom opsežnom listom, ali da nejmdropujem:

Todd Solondz. Pogotovo njegov Happiness.
http://www.imdb.com/title/tt0147612/

Pitanje:

sta mislis/te o momentu kada :spolier ahead:

klinac kaze caletu /parafraziram/ dad, did u ever want to fuck me?


Mislim, to je morao klinac, glumac da izgovori i da pojmi sa svojih koliko godina da neke tata vole da stave kurac u svoje sinove i pojebu ih.

Ono, kako to reditelj, tata i mama tog deteta glumca, glumac sa kojim vodi dijalog to objasne klincu, u fazonu, "e vish, sad ima nekih tata koje vole da tucaju svoje sinove, i ono znas, to nije lepo, al eto sad ti to kazes sa tim izrazom lica i sednes ovako okrenut prema tvom filmskom tati dok ga pitas dal je teo da te jebucka.."

Thoughts?

[Laerem]

Dakle sokantna je ideja da redatelj mladom glumcu objasni pedofilsku scenu ali nije sokantno sto taj mali doma igra videoigricu u kojoj kolje vise nego Ratko Mladic u Srebrenici?

Djeca mogu shvatiti i prihvatiti sve na ovom svijetu jer ne postoji nista u biologiji mladog ljudskog bica sto se opire procesuiranju bilo kojeg scenarija. I to rade mnogo lakse nego njihovi roditelji, ciji mozgovi su vec okamenjeni u histeriji i cudoredju generacije koja je dosla prije njih. Eticke pretpostavke i inherentno gadjenje naspram onome sto percipiramo kao neprivatljivo dodje tek kasnije, ali ljudi u sve vecem nedostatku religije se pokusavaju uhvatiti neceg fiksnoga, i misle da je moral nesto poput gravitacije. Ali nije. Moral je samo bajka za veliku djecu koja popunjava spiritualni vakum u modernom ljudskom stanju.

[antibiotic]

Prvi film koji mi je ostavio traumaticne posledice je "Frances" 1982 sa Jessicom Lange u glavnoj ulozi.

Film je radjen po istinitoj prici buntovne holivudske glumice iz Sietla -Frances Farmer, ateistkinje i levicarke, koja je u vise navrata 1940ih (kazu bas zbog toga) bila nasilno hospitalizovana u dusevnoj bolnici, prvo zbog manicne depresije, potom zbog zbog paranoidne sizofrenije. Farmer, sve do svoje smrti 1970e, nikad nije priznala da je bila mentalno bolesna.

Iskoristio bih momenenat za mali omage

Frances sa svojom sestrom 1923 u ulozi decaka


Njen "holivudski portret" iz 30ih.


Pocetkom 40ih, par godina pre hospitalizacije


Od zivota Frances Farmer je stvoren mit:

The standard version of the Frances Farmer story goes like this: An idealistic young actress challenges the hypocrisy of her world and becomes the victim of a spiteful mother, a vengeful Hollywood, and a cabal of callous and arrogant psychiatrists. Together they force her into a state mental hospital, where she is brutalized by electric shock and other barbaric treatments; raped by orderlies, fellow inmates, and soldiers from a nearby Army base; and eventually lobotomized. Her rebellious spirit finally shattered, she leaves the institution an atomized half-woman, only a shadow of the vibrant artist she had once been.

Grupa Nirvana su za album In Utero snimili pesmu "frances farmer will have her revenge on seattle".

[Tungi]

Heavenly Creatures



Još uvek mi je obespokojavajuć i jeziv.

[Misfit]

Hys, pretpostavljam da je glumac bio nešto stariji od klinca kojeg je glumeo.

ontopik:

Seul contre tous

[Srklet]

oni klinci iz 'mysterious skin' bome ne izgledaju kao da su stariji od likova koje glume. a koliko se sjecam, bude tu i fistanja s trenerom-pedofilom.

[Hys.]

Dakle sokantna je ideja da redatelj mladom glumcu objasni pedofilsku scenu ali nije sokantno sto taj mali doma igra videoigricu u kojoj kolje vise nego Ratko Mladic u Srebrenici?

Djeca mogu shvatiti i prihvatiti sve na ovom svijetu jer ne postoji nista u biologiji mladog ljudskog bica sto se opire procesuiranju bilo kojeg scenarija. I to rade mnogo lakse nego njihovi roditelji, ciji mozgovi su vec okamenjeni u histeriji i cudoredju generacije koja je dosla prije njih. Eticke pretpostavke i inherentno gadjenje naspram onome sto percipiramo kao neprivatljivo dodje tek kasnije, ali ljudi u sve vecem nedostatku religije se pokusavaju uhvatiti neceg fiksnoga, i misle da je moral nesto poput gravitacije. Ali nije. Moral je samo bajka za veliku djecu koja popunjava spiritualni vakum u modernom ljudskom stanju.

Jel stvarno mislis da sam ja neko kome ove premise nisu poznate, sve sa "inherentnim gadjenjem" i drkedrkedjonom o moralu ? Mada, ne poznajes me, te sto bi znao.

No dobro, valjda imas potrebu da istu stvar ponavaljas svima, razumem ja to.

Ali pogresio si target audience kao i odgovor na pitanje a da nije predavanje koje nisam cula u vidu parafraziranih nekoliko premisa razlicitih/slicnih struja. Nema uzivljavanja u diskurs at hand i specificnu situaciju sto mi je krivo, bilo bi jos zanimljivije.


Ako nemas nis protiv, posto vidim da volis da pricas o tome, jel mozes da mi odgovoris na ovu temu, vec dva puta pitah, a doista me zanima na sta si tacno mislio, posto vidim iz kog ugla i kako volis da pricas o "inherentnom gadjenju".

Osobno, meni je zao sto za to nemam prilike (citaj: novaca, socijalnih uvjeta i odredjen nivo stabilnosti u zivotu), jer cini mi se da je ljubav izmedju roditelja i djeteta jedinstvena, neponoviljiva, ponekad stravicna, sa jednim specificnim erotskim nabojem.

Jel bi mogao ovo malo sire da objasnis? Kapiram da ima veze sa frojdom, ali da ne bih pricala napamet...

Lm, dosta oftopika...i da, mistirijus skin, vala ne deluju starije.


Btw, jel mislite da roditelji ovih klinca su upoznati sa teorijama dekonstrukcije pa su ima zato dali da glume ?

[Blady]

Jako mi je lepa.
Pogledacu film

[Misfit]

wow, ovo se polako pretvara u pedofilski topik! da, u Mysterious Skin koliko se sećam - kada su flešbekovi u pitanju - nema sumnje da su deca u pitanju. samo je bitno naglasiti da dete fistuje čoveka, and not the other way around, a sve je dato u nagoveštajima. što se tiče glavnine filma, Godron-Levitt zaista deluje veoma mladoliko, iako je mator ko konj. kad ste već pokrenuli temu, ovde treba obavezno pomenuti i Viljarongin 'Tras el cristal': http://www.imdb.com/title/tt0090197/

nego! da se vratim na beznađe. setih se još dva filma:

Hundstage
http://www.imdb.com/title/tt0290661/

Angst
http://www.imdb.com/title/tt0165623/

[Hans]

Dakle sokantna je ideja da redatelj mladom glumcu objasni pedofilsku scenu ali nije sokantno sto taj mali doma igra videoigricu u kojoj kolje vise nego Ratko Mladic u Srebrenici?

Ili kolje više nego ustaše u Jasenovcu.
Da, slažem se, jeste šokantno.

[Guion Nerville]

...nekoj odvratnoj komšinici je glavu razneo košarkaškom loptom i sl. Ne sećam se ni kad sam ga gledao, ni kako se zvao, pod milim bogom ničega, osim da sam bio klinac (tipa 5-7 godina) i da me je isprepadao na smrt, sanjao sam scene iz tog filma danima posle

Ti si bar prosao bez dubljih posledica-

imao sam i panicni strah od basketara. gledao sam davno horor u kome neki lik gadja jednu baku u glavu basketarom, i ona se rasprsne (glava). sta ako se desi da mi neko dodaje loptu a ja je ne uhvatim.

zanimljivo je da se nisam toliko plasio odbojkaskih lopti, cak sam voleo odbojku. mozda je do njihove teksture

http://gay-serbia.com/forum/gay-stvari- ... 0s210.html

Sad sam konacno i saznao naziv i potvrdio njegovu egzistenciju, jer je vec toliko proteklo i ja bejah mali, da sam poceo da verujem da je bio kosmar za koji sam umislio da je film.

[Sunce]

Kosmaran mi je Stanar od Polanskog. Takodje, i Bertolucijevi filmovi: Konformista i Poslednji tango u Parizu.

Blaze kosmaran je Don't Look Now. Posle tog filma uvek Veneciju zamisljam sa patuljkom - nakazom.