Ne znam ko je napisao ovo ali definitivno mu je inspiracija Zacharia Sitchin
Annunaki
Pre četiri i po milijarde zemaljskih godina kroz tek formirani Sunčev sistem prošla je jedna mala zvezda lutalica zamalo promašivši njegovu najveću planetu. Velike količine vode izbačene iz oba sveta stvorile su komete. Formirani Sunčev sistem imao je deset planeta. Na trećoj, četvrtoj i desetoj planeti po udaljenosti od Sunca nikli su prvi, što prostiji, što složeniji, oblici života.
Četiri milijarde godina kasnije, za vreme drugog ledenog doba na severnoj polulopti treće po redu planete i opšteg potopa na četvrtoj, na treću planetu spustilo se nekoliko letelica sa desete po redu planete. Njeni žitelji zvali su se Anunaki. Bila su to visoka, svetloputa i plavooka stvorenja visoke inteligencije, čiji je životni vek iznosio više od šest stotina hiljada zemaljskih godina, tako da su im obdanica i noć na ovoj planeti proticale kao sekunde.
Skeniravši Zemlju iz svemira, spustili su se u dolinu dve velike reke, Tigra i Eufrata, kojima su dali imena po rekama iz svog zavičaja, dok su zemlju nazvali Mesopotamija. Taj su teren odabrali zbog njegovog bogatstva fosilnim gorivima, preostalim od nebrojeno mnogo leševa njegovih izumrlih gigantskih reptila. Njihov je stari svet doživeo velike klimatske poremećaje, zbog ozonskih rupa u atmosferi, koje je trebalo zakrpiti sitnim česticama zlata. Vrhovni suveren planete Nibiru i vladar svih Anunakija - Anu, ostao je na matičnoj planeti, dok su njegovi sinovi, Enlil i Enkaj, nadgledali kolonizaciju. Enlil je bio komandant misije, dok je Enkaj bio operativac. Jedan od njihovih najbližih saradnika, vrhovni sveštenik, zvao se Nacist. Simbol njihove religije bio je kukasti krst, lociran u centru Sunca koje širi svoje zrake na sve strane. Simbol njihove imperije bilo je oko upisano u jednakostraničan trougao.
Enkaj je bio prvorođeni sin, ali njegova majka nije bila Anuova supruga, te stoga on nije bio kraljevske krvi. On je bio inženjer i naučnik. Izgradio je irigacioni sistem u dolini Tigra i Eufrata. Pojačanje u vidu novih stručnjaka i radne snage stiglo je sa njegovim sinom Mardukom. Prvi i ujedno glavni cilj njihove potrage bilo je zlato, preko potrebno za krpljenje gornjih slojeva atmosfere planete Nibiru.
Po uspešnoj kolonizaciji gospodar Anu je posetio koloniju i zadužio Enkaja da vadi zlato u predelima Afrike i Južne Amerike. Sirova ruda je prevožena letelicama do postrojenja u Mesopotamiji i pakovana u obliku peščanika. Da bi smanjio rivalstvo među svojim sinovima, Anu je Enlilu dodelio severnu Afriku, a Enkaju Mesopotamiju.
Iskopavanje sirove rude trajalo je oko sto pedeset hiljada zemaljskih godina. Taj nezahvalan posao obavljali su rudari, obični Anunaki, najmljenici iz najnižih društvenih slojeva sa planete Nibiru. Kako je vreme odmicalo, njihov je posao postajao sve teži i nepodnošljiviji. Daleko od svog sveta, u anusu Sunčevog sistema, oni su se pobunili protiv Enlila. Pobuna je trajala veoma kratko i surovo je ugušena. Svi pobunjenici bili su ubijeni. To je stvorilo dodatni problem, budući da su i pre toga iz redova sopstvenog naroda jedva vrbovali najsiromašnije pripadnike za rudarske poslove. Skupština Anunakija, na nagovor Enkaja, odlučuje da stvori Adamua, primitivnog radnika, i to genetskom manipulacijom sopstvene vrste i evoluciono najnaprednijih sisara sa planete na koju su se iskrcali. Glavni doktor, najbolji Anunaki genetičar, bila je žena po imenu Ninarsag. Ona je uzela jajnu ćeliju od primitivne afričke ženke, pripadnice najrazvijenije majmunske vrste, i oplodila je Enkajevom spermom. Oplođeno jaje ubačeno je u njegovu suprugu Ninki. Ona je u njegovoj genetičkoj laboratoriji, u Anunaki naseobini Eden, pokraj jezera Van, u maloj Aziji, rodila Adamua, prvo biće koje je bilo predviđeno da bude najrazumniji žitelj Zemlje, čiju su vrstu nazvali čovek. Eksperiment je u potpunosti uspeo. Klonirano je mnoštvo ženskih i muških adamua, odnosno ljudi, kojima je stavljeno do znanja da ne smeju da poseduju znanja koja poseduju Anunaki, da ne bi bili kao oni, zapravo kao bogovi, kako su im se predstavili. Ponašali su se prema njima kao prema domaćim životinjama, u najmanju ruku kao prema kućnim ljubimcima. Bilo je, istina u malom broju, i neuspelih klonova, bikova i lavova sa ljudskim glavama, krilatih monstruma, humanoida sa nogama i glavom jarca, koji su puštani u prirodu. Svrha njihovog postojanja, odnosno razlog zbog koga nisu bili istrebljeni, bila je da izazove strah kod ljudskih bića, kojima je objašnjavano kako su oni nosioci zla. Tako su držali ljude na uzdama. Njihov životni vek iznosio je jedva oko hiljadu zemaljskih godina. Njihovi potomci su se rađali i umirali, generacije su odlazile i dolazile, a Anunaki, Enlil i Enkaj uvek su bili tu, kao bogovi, za koje su nesrećni ljudi kopali zlato i ostale rude, diveći se i njima i njihovim gvozdenim pticama, i dobijajući od njih obećanja o spasenju i srećnijem zagrobnom životu. Sve je to potrajalo oko dve stotine hiljada zemaljskih godina.
Pre oko šezdeset hiljada godina Anunaki, Enlilovi oficiri i vojnici, članovi njegove posade, počeli su da se mešaju sa ljudskim ženama. Posledica njihovih seksualnih odnosa bili su nefilimi, čiji je životni vek, kao i životni vek njihovih potomaka, počeo naglo da opada, da bi stigao do jedva par hiljada godina. Neki od nefilima postali su vladari ljudskog stada, posrednici između Anunakija i ljudi. Enlila je sve više i više ljutilo i užasavalo saznanje da se rase mešaju, čemu su doprinosili i odvratni krici parenja sinova neba i kćeri zemlje koje je imao prilike da čuje na svakom koraku kad god bi izašao iz svoje nebeske luke. Zbog toga je odlučio da po okončanju svoje misije na Zemlji, koja se odužila i postala njegova životna misija, duga koliko i njegov radni vek, uništi i ljudski rod i nefilime. Izazivajući atomske eksplozije u nenaseljenim područjima planete zagrevao je atmosferu i otapao polove.
Četrdeset hiljada godina kasnije posao je bio završen. Enlil ubeđuje Anunakije da se vrate na Nibiru, gde on treba da nasledi oca, što većina njih i čini. Na Zemlji ostaju jedino malobrojni Enkajevi sledbenici. Dolazi do naglih klimatskih promena, do urušavanja ledenih ploča na Severnom i Južnom polu i do njihovog naglog topljenja. Promenivši Enlilovu odluku, Enkaj otkriva tajnu o potopu Utnapištimu, među ljudima poznatog pod imenom Noje, najumnijem nefilimu, inače svom unuku, plodu ljubavi njegovog sina Marduka i jedne zemaljske ženke. Noju je naloženo da sagradi arku na koju će ukrcati svoju porodicu, kao i uzorke DNK svih kopnenih živih bića, koja će klonirati posle potopa, što je ovaj i učinio. Opšti potop trajao je nekoliko godina, zanemarljivo malo za Anunakije koji su to vreme proveli u svojim nebeskim lađama, no jako dugo za ljude, nefilime i degenerike koji su bili istrebljeni. Naime, toliko je vremena bilo potrebno Anunakima da promene podvodni reljef i značajno povuku vodu sa kopna. Po završetku potopa, Severni i Južni pol su promenili svoja mesta. Preživelo je svega pet ljudi i tri nefilima. Oni su uz pomoć “svojih bogova” klonirali sav kopneni živi svet.
Pre potopa ljudi su bili rudari i skupljači plodova, rasejani po celoj planeti, da bi posle potopa postali ratari, zanatlije i trgovci, i počeli su da se zbijaju u gradove. Prvim gradovima vladali su Anunaki, Enkaj i njegov sin Marduk. Kasnije su odabranim nefilimima i ljudima dozvolili da vladaju ostalim gradovima. Podelili su Zemlju na tri reona u kojima će živeti ljudi - Mesopotamiju, deltu reke Nil i deltu reke Ind. Za svoj novi svemirski centar, kako su ljudima objasnili hram, ili prebivalište bogova, odabrali su Sinajsko poluostrvo. To su već bila vremena kada su se na Zemlju iz dalekih svemirskih prostranstava doselili i neki drugi sinovi neba, do tada nepoznati Anunakima, sa kojima je postignut sporazum o podeli teritorija. Novopridošlim “sinovima neba” pripalo je ostrvo Atlantida, pod uslovom da se ne mešaju u živote Anunakija i ljudi. Dogovor je ispoštovan sa obe strane.
Mnogo vekova kasnije, Nojev praunuk Nimrod, Enkajev potomak, izgradio je prve velike gradove: Vavilon, Erek, Akad i Ninivu. On je od malih nogu bio podučavan od strane Anunakija. Stekao je izvesna astronomska znanja, koja je iskoristio za pobunu. Bio je prvi čovek koji je ustao protiv “bogova”. Svoja znanja je preneo najpoverljivijim sveštenicima i zajedno s njima prionuo na posao oko izgradnje prvog ljudskog kosmodroma, u Vavilonu. Prostom narodu je objašnjeno da njihov suveren hoće da izgradi kulu do neba, kako bi lakše komunicirao sa bogovima. Nimrod je dobro poznavao Anunakije. Iskoristio je vreme njihovog sna za jednu takvu operaciju. Ljudi su prionuli na posao. Za osnovu vavilonskog kosmodroma korišćeni su kameni blokovi teški oko trista tona, a za samu građevinu opeke od ilovače. Pomenuta građevina je postepeno rasla a da Anunaki nisu ni znali za to. Oni su imali poverenja u Nimroda, dok im je on radio iza leđa. Angažovao je mnoštvo mašina i radnih letelica za jedan takav poduhvat. Istovremeno, u unutrašnjosti kule izrađivao je borbene letelice. Njegov narod je bio zadovoljan.
Pre nego što je izgradnja kosmodroma privedena kraju, iz njega je poletelo na desetine gvozdenih ptica, nalik na one koje su vozili Anunaki. Nimrod je tako uspeo da ubedi ljude da Anunaki nisu bogovi, kao da ni ljudi nisu njihove sluge. Njihove ratne ptice stižu do Enkajeve kosmičke luke na vrhu Sinaja i napadaju je. Koristeći faktor iznenađenja nanose im ozbiljne štete, ali ne odnose pobedu. Borbene letelice Anunakija, dva puta malobrojnije i isto toliko puta bolje opremljene, i pored neočekivanog uzletanja, sukobljavaju se sa Nimrodovim nebeskim jahačima. Borba traje po ljudskom merenju vremena jako kratko, po Anunakima još kraće. Nimrodovi piloti nestadoše u plamenu. Uz minimalne gubitke, Anunaki kreću put Vavilona. U prvom talasu napada ruše vavilonski kosmodrom i veći deo grada, dok se u drugom i trećem talasu iskrcavaju u grad, razaraju ga, zarobljavaju Nimroda i njegove podanike i surovo ih kažnjavaju za pobunu. Nimrodu je ubrizgan serum koji mu je oduzeo razum. Ostalim ljudima, pošto su prethodno bili uspavani, ugrađeni su implantati, posle čijeg dejstva, kad su se probudili, nisu razumeli jedni druge. Svaka grupa ljudi govorila je sopstvenim jezikom i svi su otišli svojim putem odnoseći sa sobom svoja verovanja, običaje i svest o neuspeloj pobuni protiv “bogova”. Nimrod je umro u dubokoj starosti, pasući travu oko ruševina Vavilonske kule, ne znajući ni ko je niti gde se nalazi.
U vremenima koja slede, Enkaj, njegov sin i preostali Anunaki ozbiljno razmišljaju o povratku na Nibiru. I pored toga oni obnavljaju svoju kosmičku luku na Sinaju. Što se tiče ljudi, konjunkcija svih planeta Sunčevog sistema, pre više od četiri i po hiljade godina, uništila je veći deo njihovih naseobina. Taj kosmički fenomen sklonio je sa lica zemlje i Atlantidu, suparnicu Anunakija sa kojima su ovi još od ranije sklopili pakt o nenapadanju. Brojno smanjeni Anunaki ostali su izolovani u svojoj kosmičkoj luci, koju su morali da obnove. Odluku o povratku na Nibiru doneli su tek pet zemaljskih vekova kasnije. Tada su odlučili da pre svog odlaska, kao bogovi, ostave dubok trag u svesti ljudi. Za posrednika između sebe i ljudi odabrali su Nimrodovog potomka Mojsija. Enkaj mu se predstavio kao “Ja sam onaj koji jesam”, što je na jeziku njegovog naroda glasilo Jehova, kao otac ljudskog roda, što je zaista i bio, ali im se i lažno predstavio kao tvorac sveta u kome žive. Dao mu je ploče sa deset božjih zapovesti, univerzalnim moralnim zakonima za sva civilizovana bića u svemiru, i Zavetni kovčeg, kao simbol saveza između boga i ljudi. Ovaj put se Enkaj predstavio kao jedini bog, skrivajući ostale Anunakije. Zavetni kovčeg je zapravo bio složen telekomunikacioni uređaj na bazi visokog napona, koga su koristili jedino Mojsije i njegovi sveštenici. Da bi bog bio bog a ljudi ljudi - Enkaj je od njih tražio da mu prinose žrtve, kako bi ih držao u blatu, što mu je olako pošlo za rukom. Od tada ljudi počinju masovno da jedu meso. Mojsijeve sunarodnike je nazvao svojim narodom i naselio ih u Izrael uništavajući usput sve narode koji su mu se našli na putu. Mojsije je stvorio jaku naciju, koju je držao pod gvozdenom pesnicom i u strahu od “boga” Enkaja, odnosno Jehove, propovedajući im ropska učenja o svetosti krvi, i nemilosrdno uništavajući svakoga ko bi mu se usprotivio. U njegovom narodu i njegovom hramu nije bilo mesta za ljude sa zdravim razumom. On je napisao i prve od nekoliko desetina “svetih knjiga”, koje bi trebalo, po Enkaju, da postanu Sveto pismo za ceo ljudski rod.
Poslednja pobuna protiv Enkaja i Anunakija dogodila se u gradovima Sodomi i Gomori. Razumni ljudi javno su odbacili Mojsijeva robovska učenja. Pobesneli Enkaj nije ih pretvorio u prah i pepeo sve dok Mojsije iz tih gradova nije izveo sve svoje sledbenike. Tek tada ih je zbrisao sa lica zemlje atomskim oružjem. Na mesto gde su se oni nalazili transportovao je vodu iz najbližeg mora i tako stvorio najslanije more na planeti. Enkaj je tada odlučio da više ne boravi na Zemlji, već da iz vazduha nadgleda ljudski rod još par hiljada godina, do povratka kući. Sa svojim sinom Mardukom i ostalim Anunakima seo je u svoj veliki transportni brod u obliku dugačkog valjka, bombardovao svoju svemirsku luku na Sinaju atomskim oružjem i podigao se u orbitu planete, odlučan da se do povoljnog trenutka za povratak kući tek s vremena na vreme umeša u ljudske poslove preko svojih izaslanika, koji će uvek biti prinčevskog, nefilimskog porekla.
A Apokalipsa???? 
