- 27 Okt 2011, 06:20
#2304690
Kao što sam već u jednoj temi rekao - jesam fem, jednostavno da mirno stojim, najstr8erski obučen, videlo bi se da "nešto nije uredu", ali je do skora to sve nekako prolazilo i bivalo simpatično jer je izgledalo detinjasto i slatko. U poslednjih godinu dana, nije baš tako, primećujem po pogledima ljudi na ulici, reakcijama. Ali svejedno, nikada do sada, a ima dovoljno godina, nije mi se dogodio nikakav incident povodom toga kakav sam. Do sada.
EXT: Autobuska stanica i uobičajena gomila ljudi koji se vraćaju sa posla popunjava travnjak iza stanice. Ja, u patikama, farkama, jesenjoj jakni, sa torbom preko ramena, razgovaram sa drugaricom preko telefona i šetkam tamo-amo, pričamo o veselim temama, očigledno je, jer se smejem dok razgovaram. Dva momka u ranim dvadesetim, ošišani na opasno, u trešama, sede nešto dalje, i pogledom me povremeno prate.
Dolazi bus, ja ulazim, ne prekidajući razgovor, i odlazim napred, stajem na stepenice kod prvih vrata koja ne rade, naslonim se na njih gledajuci u vozača i nastavljam svoj razgovor, gledajući ispred sebe. Namerno stao tu, jer nema gužve (pošto vrata ne rade) a i idem nekoliko stanica, pa da se ne gužvam tamo kod drugih vrata.
Posle par minuta, ona dvojica što me kao nezainteresovano posmatraše, prilaze meni, stoje na 20cm tu ispred, iznad mene, čekaju da bus stane na sledećoj stanici i prvi mi se obrati.
Bully: E, ajde izađi!
Ja odmaknem fon od glave pogledam ga, pa pogledam u vozača.
Vozač: Ta vrata ne rade.. vidiš da se ne otvaraju..
Bully: Ma ajde lepo izađi!!!
Ja: Ali ovo nije moja stanica, neću da izađem..
Bully: Ma izađi kad ti kažem, bolje da izađeš! Ajde!
Ja se samo okrenem, izvinim se drugarici, prekinem vezu i nastavim da kuliram.
Bully: Alo!!! Čuješ li? Izlazi napolje pederu!!!
Neki Čovek sa polovine autobusa: Šta ti je bre, šta hoćeš od njega??
Bully: Šta šta hoću?! Vidiš da je peder!!! Neka izađe pa nek ide nekako drugačije!!!
Hvata me za nadlakticu i pokušava da izvuče iz tog prostora ispred vrata.Ja: Ma pusti me, šta hoćeš? Nemam ništa sa tobom, tako da ću izaći kada mi odgovara.
Otrgnem mu se iz ruke.
Bully: Ma izlazi bre iz autobusa!! Čuješ!! Ajde, nećemo ti ništa, samo izađi.. (okrene se prema vozaču) Ajde mu molim te samo otvori vrata..
Vozač: Pa stvarno ne rade, evo pogledaj gore, polomljeno je, ne mogu da otvorim..
Ja u međuvremenu otvaram mobilni i tražim određeni broj.
Bully: Šta, da nećeš da zoveš muriju??? A, koga zoveš?
Ja: Ne za vas nije murija, zvaću ortake iz 62. bloka, oni se bolje snalaze sa takvima nego murija..
I pošto je sledeća bila "moja" stanica, produram se pored njega prema drugim vratima koja rade, ali zaustavi me jedan stariji gospodin čija se ruka u tom trenutku našla na mojim grudima.
Čovek: Vrati se nazad... Gde ćeš sad?
Ja: Ali sad će moja stanica.. idem na posao...
Čovek: Ma vrati se tamo kod vozača, ajde, stoj tamo..
Posle 5 sekundi razmišljanja, ja se grubo opet proguram nazad pored "nasrtljivca" i vratim se.
Čovek: Ajde mali, pusti ga na miru, idi svojim putem, šta je bilo?!?
Bully: Ma šta šta je bilo, vidi se kakav je! Nek izađe! Je l me čuješ??
Čovek: Ma ajde beži, idi sedi tamo dole, pusti ga na miru! Ajde, ajde!...
I momci se povukoše, u drugi deo autobusa. Vozio sam se još 5 stanica. Izašao iz autobusa gledajući oko sebe, ali izgleda da su bili izašli na nekoj od prethodnih stanica. Zapalio cigaretu, i prepešačio 7 stanica, plakajući i jecajući.
Zbog straha, Zbog toga što sam se osetio tako sam, Zbog toga što sam tako laka meta, Zbog toga što sam nezaštićen, Zbog toga što svako ima pravo da uradi šta mu padne na pamet samo zato što me vidi na ulici, i na kraju,
Zbog toga što sam proklet da budem takav kakav sam.
Desilo se nekom? Nešto slično? Kako bilo? Šta radite, šta bi ste.. kad tako.. ?
Izvinjavam se ako već ima tema, ne umem da koristim ovaj Search...
EXT: Autobuska stanica i uobičajena gomila ljudi koji se vraćaju sa posla popunjava travnjak iza stanice. Ja, u patikama, farkama, jesenjoj jakni, sa torbom preko ramena, razgovaram sa drugaricom preko telefona i šetkam tamo-amo, pričamo o veselim temama, očigledno je, jer se smejem dok razgovaram. Dva momka u ranim dvadesetim, ošišani na opasno, u trešama, sede nešto dalje, i pogledom me povremeno prate.
Dolazi bus, ja ulazim, ne prekidajući razgovor, i odlazim napred, stajem na stepenice kod prvih vrata koja ne rade, naslonim se na njih gledajuci u vozača i nastavljam svoj razgovor, gledajući ispred sebe. Namerno stao tu, jer nema gužve (pošto vrata ne rade) a i idem nekoliko stanica, pa da se ne gužvam tamo kod drugih vrata.
Posle par minuta, ona dvojica što me kao nezainteresovano posmatraše, prilaze meni, stoje na 20cm tu ispred, iznad mene, čekaju da bus stane na sledećoj stanici i prvi mi se obrati.
Bully: E, ajde izađi!
Ja odmaknem fon od glave pogledam ga, pa pogledam u vozača.
Vozač: Ta vrata ne rade.. vidiš da se ne otvaraju..
Bully: Ma ajde lepo izađi!!!
Ja: Ali ovo nije moja stanica, neću da izađem..
Bully: Ma izađi kad ti kažem, bolje da izađeš! Ajde!
Ja se samo okrenem, izvinim se drugarici, prekinem vezu i nastavim da kuliram.
Bully: Alo!!! Čuješ li? Izlazi napolje pederu!!!
Neki Čovek sa polovine autobusa: Šta ti je bre, šta hoćeš od njega??
Bully: Šta šta hoću?! Vidiš da je peder!!! Neka izađe pa nek ide nekako drugačije!!!
Hvata me za nadlakticu i pokušava da izvuče iz tog prostora ispred vrata.Ja: Ma pusti me, šta hoćeš? Nemam ništa sa tobom, tako da ću izaći kada mi odgovara.
Otrgnem mu se iz ruke.
Bully: Ma izlazi bre iz autobusa!! Čuješ!! Ajde, nećemo ti ništa, samo izađi.. (okrene se prema vozaču) Ajde mu molim te samo otvori vrata..
Vozač: Pa stvarno ne rade, evo pogledaj gore, polomljeno je, ne mogu da otvorim..
Ja u međuvremenu otvaram mobilni i tražim određeni broj.
Bully: Šta, da nećeš da zoveš muriju??? A, koga zoveš?
Ja: Ne za vas nije murija, zvaću ortake iz 62. bloka, oni se bolje snalaze sa takvima nego murija..
I pošto je sledeća bila "moja" stanica, produram se pored njega prema drugim vratima koja rade, ali zaustavi me jedan stariji gospodin čija se ruka u tom trenutku našla na mojim grudima.
Čovek: Vrati se nazad... Gde ćeš sad?
Ja: Ali sad će moja stanica.. idem na posao...
Čovek: Ma vrati se tamo kod vozača, ajde, stoj tamo..
Posle 5 sekundi razmišljanja, ja se grubo opet proguram nazad pored "nasrtljivca" i vratim se.
Čovek: Ajde mali, pusti ga na miru, idi svojim putem, šta je bilo?!?
Bully: Ma šta šta je bilo, vidi se kakav je! Nek izađe! Je l me čuješ??
Čovek: Ma ajde beži, idi sedi tamo dole, pusti ga na miru! Ajde, ajde!...
I momci se povukoše, u drugi deo autobusa. Vozio sam se još 5 stanica. Izašao iz autobusa gledajući oko sebe, ali izgleda da su bili izašli na nekoj od prethodnih stanica. Zapalio cigaretu, i prepešačio 7 stanica, plakajući i jecajući.
Zbog straha, Zbog toga što sam se osetio tako sam, Zbog toga što sam tako laka meta, Zbog toga što sam nezaštićen, Zbog toga što svako ima pravo da uradi šta mu padne na pamet samo zato što me vidi na ulici, i na kraju,
Zbog toga što sam proklet da budem takav kakav sam.
Desilo se nekom? Nešto slično? Kako bilo? Šta radite, šta bi ste.. kad tako.. ?
Izvinjavam se ako već ima tema, ne umem da koristim ovaj Search...