- 16 Sep 2011, 18:08
#2285223
taj zvuk koji čuješ dolazi odozdo,
taj zvuk što uznemirava povazdan,
ne zatvaraj vodu, ona dolazi otud
taj pritajeni bruj to je nečiji poziv,
to sam ja - dunav, potok neumoljiv.
to smrt sebi uzdignula tron;
na zapadu maglovitom,
u samgradu jezovitom.
ushit, nadu pregrmeo on:
u pokoju vekovitom,
u otklonu, u skrovitom.
kraj pokojeg broda što, tu se ukotviv
čeka na poziv neopoziv.
taj splet oko tebe stvorio je lopov,
ja donosim vodu a odnosi je zlotvor.
vidiš li zid, u njemu je otvor
ne zatvaraj vodu.
daleko se čula jeka
pesme ubave.
slušao je izdaleka
zloban dunave.
voda ima poriv, a čovek ima zločin.
u njemu je korov, u njemu je otrov
taj bljuv što se širi sva čula ti smoriv,
ne zatvaraj vodu jer voda ima motiv
voda ima motiv neukrotiv.
to glup srbin izdignuo kran,
pod opkladom osobitom,
pod rakijom glasovitom.
usut mazut razgrnuo val,
sada teče nad koritom,
poda maglom gasovitom.
ne zatvaraj vodu, neće ti ni uspeti,
kod tebe to posao neizvodljiv.
voda ima poriv, a čovek nema obzir
čovek ima mozak, u njemu je benzin.
otvor u zidu nameštaj ti motri
rusi nemaju nameštaja
to što čuješ to sam ja, dunav;
u beču plav, u budimu sumnjiv,
kraj vukovara krvav, ovde već tunjav
na ušću prljav, rumunjav, rominjav
(česi nemaju dunav).
Nista ja ne moram da ti vracam. 
Kakav si ti to drug 
ali mnoooogoooo
