Bootstrap Framework 3.3.6

[Insomnia]

ponekad
samoca prija

[Hans]

Tokom dana mi je potrebno izvesno vreme kada sam sam. Samoća generalno mi ne prija. Volim tišinu i retko kad slušam muziku kod kuće. To je možda zato jer čujem mnogo gluposti napolju čim zatvorim vrata za sobom.

[Pauceti]

Prija mi i pokusavam sve vise da se izolujem od buke svakodnevice.
Voleo bih jedan duzi period da provedem sam, na remote ostrvu gde me nece uznemiravati. Ukoliko se covek izvadi iz svog kulturnog i socijalnog zivota svakodnevice, pusti u potpuno nepoznato okruzenje (gde ne postoji puno stvari sa kojima se moze identifikovati), sledi okretanje sebi, preispitivanje odluka i suocavanje sa samim sobom na najintimnijem nivou. To bih voleo da iskusim a ne ovaj davez od trivijalne buke koja se svakim danom podkrada u svaku poru.

[Srklet]

sebe se ne plašim. što se samoće tiče, postoje ljudi koje uvijek mogu nazvati.

[Orlando the Lady]

ne, ali odlepljujem od neizlazenja i odsustva interakcije.

[Glasnik]

Ne plašim se sebe. Možda nekad i jesam, al danas svakako ne.

Što se tiče samoće, moram da imam određen deo vremena u toku dana kada ću biti sam sa sobom. Da li će biti tišina ili ću pustiti muziku, manje mi je važno. To u zavisnosti od toga kako se osećam...

Al dešavalo mi se da odem na neku npr. ekskurziju kada si od jutra do mraka okružen nekim ljudima i stalno se nešto dešava i primetim odmah tenziju kod sebe jer nisam u mogućnosti da se osamim malo. Ništa kritično, tipa da kriziram, al jednostavno, prija mi da ćutim sam sa sobom s vremena na vreme...

[Galateja]

Ne plašim se da budem sama sa sobom, ali se plašim samoće u masi, nerazumevanja i zlih ljudi. Ponekad je dovoljna samo jedna reč i jedna osoba da se osetim socijalno ostvareno. Da li me plaši izostanak te preko potrebne reči? Da. Volim taj osećaj da neko misli na mene, da sam voljena i da nisam suvišna.

[bern]

ne, ali odlepljujem od neizlazenja i odsustva interakcije.

Something like this... :/

[Heartkiller]

Plašite li se sebe?

- Plašim se sebe samog, onog momenta kad neki strah krene da vlada mnome...


Samoće?

- Hm...
Potrebu sa samoćom imam onog momenta kada osetim da u moru obaveza, moru ljudi koji prolaze kroz moj život, gubim sebe...gubim vlastiti mir...neke vlastite unutrašnje putokaze koji me vode...meni!

[Misfit]

Volim samoću kada znam da će se u jednom trenutku prekinuti.

[Laerem]

Veliki prasak je precizan momenat kada bice dosegne moguci vrhunac evolucije, u kojemu se u potpunosti iskristalizira njegova fundamentalna samoca. U tom trenutku teorija postaje savrsena preslika materije, sto je fizicki i filozofski neodrzivo. Drugim rijecima, svemir se ne moze suociti s neporecivom, materijaliziranom spoznajom da je u konacnici sam i tada se njegova sinapticka struktura pocinje urusavati sama u sebe, dok ne implodira u singularnost, stanje maksimalnog metafizickog ocaja, i rasprsi natrag u svemir zaborava, gdje citav proces pocinje ispocetka.

Zakon o ocuvanju energije nam govori da nikako ne mozemo pobjeci od sebe; repetitivan zaborav je jedini logicni nacin na koji stvarnost moze funkcionirati.

Ja sam trenutacno ziv samo zato sto genetski jos nisam osposobljen da u potpunosti prihvatim vlastitu uzaludnost. I zato mi je drago sto nisam rodjen u dalekoj buducnosti, kada individualni organizmi doesegnu taj nivo inteligencije da iscrpe svaki oblik samozavaravanja i uruse se sami u sebe, rezultirajuci novim kozmosom. Jednostavno ne zelim biti faktor u multiplikaciji patnje.

I nije stvar u tome da izmedju ljudi postoji neka nepremostiva barijera koja nas sprijecava da si pridjemo blize, da razvijemo intimu, da se volimo. Problem je sto je u centru svakog individualnog bica rupa; obicna rotacija nagona koja nas sili na razgovor, dodir, kopulaciju i posljedicnu mistifikaciju. Ono sto trazimo - ne postoji. Jedino sto postoji je zelja da to nadjemo, a ta zelja je duh u svakom stroju. Konacna spoznaja je ta da smo svi potpuno isti, sto znaci da smo jedno, sto znaci da smo sami. Da sam sam.

[Mage]

Laerem, mislim da nije sve tako crno iako se velikim delom slažem sa tobom. I dalje mislim da možemo da se promenimo, tj. upravo se menjamo. Toliko stvari koje sam mislio da su nemoguće u životu su se ispostavili itekako mogućim. Ne verujem da smo sami... postoji više u nama od rupe egzistencije o kojoj pričaš. Mi imamo svest, mi možemo da idemo nasuprot entropiji, mi možemo da odaberemo šta ćemo postati... mi možemo da osmislimo sopstvenu evoluciju, da se izdignemo iz patnje i surovosti koja nas je stvorila. Mi možemo da budemo više uz pomoć ljubavi i saosećanja. Empatija je odgovor

Ont: ne plašim se sebe. Ranije sam se plašio jer se nisam poznavao. Sada znam da sam u dobrim rukama A samoće? Verujem da dokle god imamo ljubavi u srcu ne možemo biti sami.

[Srklet]

now you've done it!

[Ckoby]

Ne plasim se ni sebe ni samoce. U toku dana imam period kada moram da buem sam i u tisini, mada nekada znam i da se iskljucim i na 2-3 dana od svih i da uzivam u samom sebi... Mada je meni mnogo veci problem usamljenost, pored tebe horda ljudi, a ti se osecas usamljen

[Leda_]

Nikada!.

[SnakeCharmer]

Sebe ne, a ni samoce.
Pa nisam Ana Nikolic da se plasim samoce i placem pred strancima.

[HalfJack]

Volim sebe i često mi prija samoća.

+1 Iako u zadnje vrijeme sve više se socijaliziram.

[Blady]

Ni sebe, ni samoce vise.

[mOwbid]

ne, sama zivim kad sam u nsu. odgovara mi potpuno iako obozavam biti sa drustvom.

[Madonna]

[/url]

Originally posted by Azdaja

i...


jhfkjskgjdsgdjgkdgjdfkhdkjhkdhkdfsj

Hahahhaha

@Azdaja

ont: kao što rekoh pre tri godine, sebe da a samoće kako kaže sitna. kad kažem sebe mislim svojih nepromišljenih postupaka (u afektu)

[Miss Marple]

sebe ponekad, samoce nikad

[gnossi℮nn℮]

Ne plašim. Samoća mi prija, a sebe ne znam zašto bih se plašila.

[gossip]

[/url]sebe ponekad, samoce nikad

[Srklet]

jedino se sebe plašim više od samoće.

[HalfJack]

OT: Sebe? Like pogledam se u zrcalo i vrisnem? Onda ne. I ne, ne plašim se samoće.

[confused]

ukoliko iko od vas zeli da razgovara sa mnom o bilo cemu u vezi privartnog zivota i slicno mozete mi se uvek obratiti porukama.
Jedan usamljen decko :/

[KorvinOdAmbera]

[/url]ukoliko iko od vas zeli da razgovara sa mnom o bilo cemu u vezi privartnog zivota i slicno mozete mi se uvek obratiti porukama.
Jedan usamljen decko :/

891274178492 puta ti je efektivnije da učestvuješ i odgovaraš po temama, citiraš ljude i uspostavljaš kontakt, i takođe okačiš svoju sliku u mojoj fotki, nego da ideš iz teme u temu i tražiš da pričaju ljudi sa tobom.

[SuperMario]

Plasim se samoce uzasno...

[*deni*]

Većina, velika većina ljudskih egzistencija provede život u jednoj potpunoj običnosti, proseku, poput životinja koje žive, love, razmnožavaju se, pa crknu, samo ipak na nešto višem nivou ( Trči, juri, pribavljaj novac za osnovne egzistencijalne potrebe, razmnoži se, ostari ( ili razboli se ) i crkni ). Tako da su ovakva filozofiranja , po meni, rezultat pogrešnog principa da se ljudskoj vrsti kao takvoj pridaje neka naročita važnost ( '' Nema ništa vrednije od ljudskog života '' i sl. gluposti ). Sve što se dešava se dešava upravo zato što tako treba da se dešava. Čovek je, istina, misaono, inteligentno biće, ali to ne znači da se ogromna većina pripadnika te vrste ne ponaša kao najobičnija marva. I onda ispada da je sposobnost te marve da mnogo razmišlja samo jedno prokletstvo, jer dolazimo do tih '' zapitanosti '' o smislu života, neprekidno uslovljenog sumnjom, zaključaka da smo mogli više, da smo mogli drugačije. Da si mogao više, više bi i uradio. Nisi mogao i šlus.

[angelbelow]

Ne bojim se sebe. Ranije se nisam prihvatala, nisam volela, ali se nikad nisam bojala sebe. Postojali su trenuci kada sam se uplasila samoce. Tacnije da cu izgubiti osobu koju volim i sa kojom sam prihvatila i zavolela sebe. Da li cemo ostati zajedno, neznam. Vreme ce pokazati. Sada ucim da zivim u ovom trenutku, dan za dan. Ide mi sve bolje. Strah sam ostavila iza sebe. Parola mi je misli pozitivno, opusti se, cini drugima ono sto zelis da cine tebi.