I ja sam svojevremeno sa belijem imao mini-raspravu na nekoj temi, doduše sasvim nehisteričnu i konstruktivnu. Prilično se ne slažem sa njim u nekim stvarima, ali mi je čak prijalo razmeniti stavove bez sujete i besnila
Šta znam, meni je u toj priči ključan subjektivni momenat. I ono što se meni sviđa meni je amin. I baš me briga šta su muzikolozi rekli, i baš me briga šta su muzički kritičari rekli, i baš me briga šta će muzičar veteran da kaže, za bilo koji žanr ili izvođača.
I kad kažem subjektivni momenat, tu mislim i na onoga ko pravi i izvodi tu neku muziku. Zašto bi se on opterećivao koliko mu je rad kvalitetan i šta će stručni ljudi da kažu? Za mene je lični izraz, koji ima sposobnost da komunicira sa ljudima i ima nekog efekta na njih, kakav god da je, neprikosnoven i daleko bitniji od kotiranja tog izraza na skali kvaliteta.
I banalno je ponavljati da će različite stvari da privuku različite ljude, i da ne treba ljudi da se kolju oko toga. Ajde sad da se nerviram zašto neko sluša to što sluša jer je to meni krš, i zašto je neko s manjim kvalitetima od mene više kul i primećeniji od mene...
Originally posted by Mage
...umetnost je nešto što može imati vrednost samo u očima/ušima osobe koja gleda/sluša. Ja recimo kad vidim onu sliku supe iz konzerve ili šta je već, pomislim: "Bože šta ljudi vide u ovom? Pa moja baba bi bolje nacrtala..." A eto slika poznata i smatrana umetničkim delom. Neko bi isto rekao i za mene: da mi je ukus sranje i da nemam pojma. Ko je u pravu?
Umetnost nije egzaktna nauka: nema bolje ili lošije. Ima samo bolje/lošije za mene/tebe. Deal with it.
here goes: estetika.
