Built to last
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.
Read moreOver a dozen reusable components built to provide iconography, dropdowns, input groups, navigation, alerts, and much more...
Moderatori: Casino, Moderators
Originally posted by hlaefdige
prevod ce biti pokriven i uradjen....vci je problem transkript...bar meni, jer ne cujem bas dobro...ako neko hoce s tim da pomogne, odlicno! ako ne, ja cu poceti od ponedeljka, kad prodje zavrsni ispit
e da, ako neko odluci da radi transkript, neka ostavlja ovde obavestenja o tome da ne bismo radili iste stvari
Voditeljka: Dobro veče poštovani gledaoci, evo nas na početku još jedne sezone emisije signali, i otvaramo je pričom o nama, o našim, recimo, imaginarnim strahovima, i o sposobnosti da prihvatimo drugačije. Srbija ima zakon o zabrani diskriminacije, ali da li je ovo država u kojoj svako može da živi slobodno, izražavajuci izmedju ostalog i svoj seksualni identitet. Parada Ponosa se još nije desila ali je to tema o kojoj se već nedeljama priča, i izaziva razne kontraverze u javnosti, pa čak i pretnje nasiljem. Dakle, ovom temom otvaramo novi serijal.
Voditeljka: Dobro veče gospodo, i vama (želim) dobrodošlicu u signalima. Sad bi se neko pitao imamo li mi pametnijih stvari za priču u ovoj Srbiji, važnijih, životnih. Ali šta biste vi recimo odgovorili. Slušamo vas poslednjih dana, i razne stručnjake ali i političare. Je li to izašlo sad već iz ove društvene stvarnosti u onu političku, i postala je i ova tema moneta za potkusurivanje.
Marić: Evo ja ću odmah da kažem, ja sam danas na konferenciji za štampu Nove Srbije, ja sam potpredsednik Nove Srbije, rekao da sam pročitao u novinama, danas, upravo, da je neki tamo iz Evropske komisije rekao da je uslov, maltene jedan od uslova da Srbija pokaže da je demokratska zemlja, ako parada ponosa, a mi smo to iz NS nazvali parodija ponosa, prodje bez incidenata. A ja sam onda rekao, čekajte, pa zar ne bude, zar nije bolje da bude uslov za EU da imamo mleka. Što nam to nisu postavili kao uslov za ulazak u EU. Imajte normalno mleka, zaboga, u jednoj poljoprivrednoj Srbiji.
Voditeljka: Ali vaša stranka profesore Mariću, recimo da od svih partija bila najekstremnija u osudama upravo parade ponosa. Dakle vi se zalažete isto za Evropske vrednosti, i vaši budući koalicioni partneri se zalažu, srpska napredna stranka, za te evropske vrednosti, a sa druge strane pozivate vaše članstvo da ostane tog 10 oktobra kod kuće.
Marić: Jeste. Zato što smo mi domaćinska, pravoslavno svetosavska, šumadijska ako hoćete, stranka sa tradicionalnim srpskim vrednostima na kojima počiva ideologija naše stranke, a kad je Patrijarh Irinej, kad su ga pitali hoce li primiti te KGB - kako ih ja zovem i BTRS, ili ne znam ni ja šta već, organizacije, Patrijarh je rekao “Ni u ludilu”. A u Srbiji se, u Srbiji se posle Patrijarha ne govori.
Biro: Kad se ovako postavi stvar, onda ispada da je Evropa nešto zlo, navijačko za homoseksualnost, a mi se borimo protiv homoseksualnosti po tradicionalnim vrednostima. U suštini taj zahtev Evrope nema veze sa homoseksualcima. On ima generalno veze sa tolerancijom prema drugima, ima generalno veze sa civilizacijskim nivoom koji treba da postignemo da bismo stigli u tu Evropu, koja ima taj civilizacijski nivo, koji podrazumeva toleranciju i prihvatanje drugih i drugačijih, bez obzira kakvi su oni drugačiji, ako su oni drugačiji jer ne mogu da budu drugačiji a ne zato što hoće da budu drugačiji. Dakle, to je suština priče. Jer biti homoseksualac nije pitanje izbora, kao što nije pitanje izbora da li sam ja crnac ili belac. To mi je neka biologija namestila tu situaciju. Kad ja ne mogu da se promenim zbog toga što me je biologija takvog namestila. Onda drugi moraju da me tolerišu, prihvataju, neguju. Pogotovo kad je manjina u pitanju, očekuje se da većina ima negujući, pozitivno diskriminišući stav, a ne negativno diskriminišući stav.
Voditeljka: Ali, zar mi nismo trebali da stavljamo kao društvo tačku na tu temu kada smo usvojili onaj zakon o zabrani diskriminacije?
Biro: Pa kod nas, znate kako, zakoni su jedna stvar a kad se organizuje prajd parada onda oni siroti dobiju batina. Mislim, to je sad druga priča.
Marić: Sad, otvara se prostor za diskusiju koji, kolega, nešto da kažem naravno. Suština je u sledećem, po našem shvatanju, naravno, i po mom ličnom u krajnjoj liniji, a to je, naravno, niko ne može da bude za diskriminaciju marginalnih grupa. To su marginalne grupe kao što znate, od narkomana, povratnika iz zatvora, i tako dalje, i tako dalje. I potpuno se slažem da je stepen demokratičnosti jednoga društva se ocenjuje po tome kako pristupamo marginalnim grupama. Da li ih tolerisemo, da li smo hendikepiranim ili osobama sa posebnim potrebama napravili stepenice i ono sve tamo, asvalt da mogu da voze kolica, itd, itd. Ali ne treba parada, ali suština je, pazite, suština je ne u egzibicionizmu. Parada nije način da oni se bore za svoja prava. Znate koji je način? Da vidimo u čemu su diskriminisani. Jesu na radnom mestu, jel imaju mobing, jel ne mogu da se zaposle. Kaznite tog direktora koji neće da ga zaposli. Mislim, i razni drugi načini. To je način po našem shvatanju, i mom ličnom zaista, da dokažemo da nisu diskriminisani. Šta sad, treba da im dozvolimo da se ljube u parku dva muskarca na ulici i da drugi gledaju. Posle ćemo mi to objasniti.
Dragišić: Ovo pominjanje Evrope u kontekstu homoseksualizma samo govori da prajd od, i od prosle godine do ove godine praktično te diskusije se nisu smirile, govori da je to zapravo davno izaslo na politički teren i da to više nema nikakve veze sa pravima homoseksualaca, već da svako pokušava da u toj priči napravi za sebe nekakav prodor, evo da kažem ove antievropske snage u Srbiji i sada govore eto, da je gej parada uslov za ulazak u EU. Dakle, ima tu, nije gej parada kao gej parada uslov, ali činjenica je da vi na gej paradi pokazujete ovo o čemu je profesor Biro govorio. Kakvo ste društvo, jer i u EU vi ulazite kao društvo ali i kao država. Jer, održavanje gej parade i odnos prema gej paradi pokazuje dve stvari. Pokazuje kako funkcioniše društvo, da li društvo prihvata vrednosti na kojima se temelji savremena Evropa, pa mi to možemo krajnje simplifikovati, pa evo reći, to su pederske vrednosti, vrednosti homoseksualizma. Ne! To su vrednosti da vi morate da poštujete prava manjina i da niko ne sme biti diskriminisan u društvu, s jedne strane, a sa druge strane se pokazuje moć države. Mi smo prošle godine na prajdu imali, praktično, raspuštanje države, bar u Beogradu na ulicama na nekoliko dana. Dakle, ako mi imamo državu koja nije u stanju da obezbedi održavanje jedne povorke ponosa, onda je pitanje uopšte kakva je to država, i da li takva država može da bude članica EU. Ni u kom slučaju. Dakle, a što se tiče toga da li će oni da budu egzibicionisti.
Marić: Ajde da ja postavim pitanje. Kome je pala napamet ideja da se pravi ta parada? Čemu ta ideja? To je suština cele priče. Zašto na takav način pokazivati svoja prava? Prava branimo, njihova prava branimo tako što sam rekao.
Voditeljka: Od 2001 su pokusaji u Srbiji da se to organizuje ako se ne varam.
Biro: Ja sam bio isto jedan od onih ljudi koji se pitaju a što to mora da bude tako egzibicionistički. U čemu je tu stvar. Ali po pravilu, pazite, većina ne razume manjinu. Sit gladnom ne veruje. Da biste razumeli probleme manjine pitajte njih. Ja sam se u jednom trenutku znao da se raspitam. I pitao sam ljude, dobro zasto je to vama neophodno. Zašto taj egzibicionizam seksom. I onda on meni kaže ovako. Čekaj, jel tebi smeta Karleuša sa dekolteom? Ja kažem, naravno da mi ne smeta Karleuša. To nikom, većini muškaraca ne smeta. E vidiš to je način ispoljavanja ženske seksualnosti kojom se lovi muškarac. To je seksepil, ili u prevodu na srpski seks a pil znači poziv na seks, poziv na polni odnos. E, na isti način oni ispoljavaju svoju seksualnost tražeći svoje partnere kroz takve vrste manifestacija. To je jedan aspekt stvari. Drugi aspekt stvari je, sami ste rekli malo pre, što se više potiskuje više odskače. Rušenje tabua. Ovo je ustvari manifestacija za rušenje tabua, u kome to što ste vi rekli, dva muškarca u parku, to vredja naša osećanja, lepog ponašanja i lepog kućnog vaspitanja. Poredjenja radi, kad je crnac u Tenesiju, koji je borac za ljudka prava, otišao da popije vode na česmi gde je pisalo “Samo za belce” , onda je većina belaca koji su se raspitivali, nisu to doživljavali kao politički čin, nego su to doživljavali kao nepristojnost. Tata i mama ga nisu naučili lepom ponašanju, gde treba da pije vodu. On treba da pije vodu tamo na česmi za crnce. E isto je ovako naše shvatanje lepog ponašanja i naše društveno prihvatljivo ponašanje je muškarac-žena. Većina ljudi, naravno i ja sam bio taj dok nisam počeo da se raspitujem malo, sam doživljavao to kao, ovo pristojno, ovo nepristojno. Oni se protiv toga bore. Da i ovo bude pristojno.
Voditeljka: Činjenica je da je država, da su državne institucije stale iza organizacije povorke ponosa. postoji neko koordinaciono telo. Predstavnici, organizatori su bili u skupštinskom odboru za bezbednost. U tom koordinacionom telu su predstavnici ministarstava za manjinska i ljudska prava, pravde, MUP-a Srbije, zaštitnika gradjana. Znamo stav predsednika države. Znamo koliko je bitna podrška misnistra policije.
Marić: Pravi trenutak da vam kažem. U zemlji Srbiji 170 godina se po tom pitanju države ništa nije promenilo. Kada je knjaz Miloš, verovatno znate tu priču, slao delegaciju u Carigrad da završe poslove sa turcima, primio je članove delegacije da im da savet, i kaže, sa turcima možete posao završiti samo na dva načina. Parama ili dupetom. A mi para nemamo. Sad nam je dosao Nemac, znamo ko i kakve orijentacije, a mi para i dalje nemamo. To vam je objašnjenje kako se ponaša država. Mislim malo se šalim, naravno. Ali čekajte, ali ne, ne, ja moram da vam odgovorim, ovo je važno da, prećemo na druge teme. Ali ovo kad ste rekli manifestuje, mora da pokaže svoju seksepilnost, kako ste rekli, način pokazivanja. Tu je glavni problem gde ja vidim problem, a to je, vi znate kolega vrlo dobro da postoji, da smo rekli da je homoseksualizam varijetet ljudske prirode, to je uredu, prihvatamo, to je tamo američko psihijatrijsko udruženje ’73 izglasalo 58% psihijatara da je to varijetet ljudske prirode. Ali, uveli su dve dijagnoze na tu temu. Jedna je Disordo maturationis sexualis, što u prevodu znači poremećaj seksualnog sazrevanja. Maturacija, matura, zrelost, sazrevanje. Znači, to se javlja kod adolescenata sa petnaest, šesnaest godina, jer još u konfuziji seksualnog identiteta, takav adolescent vidi dvojicu da se ljube u parku, što vi na neki način meni spočitavate da ja to kritikujem, otprilike. Šta će taj adolescent? Može da se okrene ka homoseksualnom, a ima još i neku konfuziju. E zbog toga, zbog toga ne treba dozvoliti to.
Voditeljka: Profesore Mariću, ali to večeras nije tema, to večeras nije tema. Tema je zasto ti ljudi ne mogu svoj seksualni identitet slobodno da izražavaju u Srbiji?
Marić: Pa evo zbog ovih opasnosti o kojima pričam. Zbog zaraznosti ponašanja.
Biro: Dakle, model vidim drugog pa ću ja postati homoseksualac, imam tatu i mamu koji su mi obojica muškarci pa ću ja postati homoseksualac – to ne funkcioniše, to nije tako. To je bioloski disponirana priča. I oni su takvi zato što ih je Bog takve napravio ili biologija, kako hoćete.
Voditeljka: Dolazimo do tog 10'og oktobra. Je li veliki bezbedonosni rizik kada je taj dan u pitanju. Profesore Dragišiću, vi ste, neki mediji su preneli, čak izjavili letos, da biste svoje dete poveli na paradu.
Dragišić: Pa, ja sam da, rekao sam, nisam to, ne sećam se da sam to rekao. Da ja sam rekao da bih se ja pojavio.
Voditeljka: Sta biste vi time želeli da poručite?
Dragišić: Pa, prosto želeo bih da dam podršku tim ljudima, prosto da dam podršku generalno ideji ljudskih prava s jedne strane, a s druge strane da prosto pokažem da ako nema država mehanizme da se štiti da neću pobeći prosto.
Voditeljka: Je li naša policija jača od tih desničarskih organizacija koje se potpisuju. Evo, nedavno je pre neki dan je kao „crna ruka“ jedna organizacija potpisana.
Dragišić: Policija je naravno jača i dovoljno je da država pomeri mali prst. Država ima toliku snagu da niko ne može da joj se supostavi. Medjutim, problem je što je država jedan ogroman aparat koji ima nekoliko poluga. U zavisnosti ko te poluge drži, država funkcioniše na ovaj ili onaj način. Mi smo imali prošle godine baš povodom gej parade, i nije slučajno što se to deslio upravo povodom gej parade, ja to zovem parapolitičko podzemlje koje u Srbiji postoji, je iskoristilo gej paradu znajući s kim imaju posla, kakvi su srpski politikanti koji zauzimaju određene državne funkcije, gde je upravo gej parada odlična prilika gde oni neće smeti da intervenišu na adekvatan način jer će se plašiti šta će reći u mom selu o meni, ako ja pošaljem policiju na ulicu da zaštiti gej paradu. Ili ukoliko, to nije posao policije to je posao bezbedosno informativne agencije, ukoliko krenemo da razotkrivamo parapolitičko podzemlje u Srbiji. Videli smo priče sa navijačkim grupama, i to je takodje otvorila priča o gej paradi. Setimo se priče o navijačkim grupama. Setimo se priče o desničarskim grupama. Sve se to pojavilo, tako da je prošlogodišnje neodržavanje parade ponosa imalo vrlo velike i značajne posledice.
Voditeljka: Je li to ojačalo sve te desničarske grupe, navijačke grupe, one koji se protive?
Dragišić: To ćemo videti i sada, koliko ih je ojačalo....................................
Marić: A sad smo dosli do suštine, da li je to autentična potreba ta parada homoseksualaca ili će na paradi biti stotinu homoseksualaca i 900 onih LDP i ostalih koji će zloupotrebiti te homoseksualce za neke svoje ciljeve. Ja nisam, čekajte, ja nisam primetio da će biti, da će biti. Nisam čuo da ste kazali da biste bili na paradi ovih sa kolicima. Ja nisam video mnogo ministara da ovi sa kolicima, distrofičari koji traže svoja prava. Što znači, ovo se malo zloupotrebljava, da me pogrešno ne shvatite. Nisam za nasilje, taman posla, do zla boga, niti mi iz stranke. Nismo za diskriminaciju, mi smo, pazite, sva prava treba da imaju. Nikakav mobing, ništa, ništa, to je varijetet ljudske prirode, treba imati puno saosećanje prema toj populaciji koji su bili moji pacijenti. Imaju pravo da imaju depresiju, u 40’oj, 50’oj godini ostali bez dece, imaju pravo da imaju impotenciju i tako dalje. Ali mislim ovo, kao što ste i vi na početku, ja sam i dalje ostao kod te pozicije, egzibicionizam, parada itd, nepotrebno i nije autentična borba za njihova prava. Jer oni samo šetaju po ulici. Borite se za prava da mogu da se zaposle u vojsci, ovamo, onamo itd.
Biro: Ako je do politike, ja, znajući stavove javnog mnjenja, jako puno ljudi u Srbiji misli kao vi. Prema tome, sa nekog političkog stanovištva vi kupite poene ustvari pričajući tu stvar. Ali sa aspekta budućnosti i napretka društva, negovanja i vaspitanja društva, ja mislim da treba učiti to društvo srpsko da mora da bude tolerantno i prema takvoj ekspoziciji. Ako im udarimo pečat da je to egzibicionizam a ne demonstracija njihove muke. Činjenica da postoji 4-5% deklarisanih homoseksualaca. Kinsi tvrdi da ima još najmanje 25% koji su biseksualni ili latentni ali se ne ispoljavaju. To znači da čovek koji je homoseksualac ima 20 puta manje šanse da nadje partnera nego vi i ja. Dobro, vi ste malo lepši pa imate veće šanse, ja moram da se služim šarmom i pameću. A njima je osnovna mogućnost 20% manja. I on mora da demonstrira na neki način šta je on da bi našao sličnog. Retke ptice u šumi imaju najglasnije pevanje. To je način da privuče partnera.
Marić: Zar ne vidite da je tu opasnost, upravo da šire paradom mušterije potencijalne. Šire potencijalne mušterije medju našim adolescentima. To je problem.
Biro: To se definitivno ne slažem.
Marić: Imate tezu prvo seksualno uzbudjenje.
Biro: Niz istraživanja pokazuje da nema modela. Kalman je radio blizanačku studiju na ogromnom uzorku od 1000 ljudi. On je našao da je, u njegovim istraživanjima, da je čak 100% kod jednojajčanih blizanaca jednaka orijentacija seksualna. Dakle 2 blizanca, jedan homoseksualac, drugi homoseksualac. Dakle, ima neke jasne biologije. Nema modela.
Voditeljka: Kakva je atmosfera stvorena u javnosti, svesni ste toga i sami. Obični građani stradaju zbog toga. Vodimo vas sad u Dositejevu ulicu u Novom Sadu da vidite kako jedan naš sugrađanin muku muči sa onima koji se protive održavanju gej parade.
Voditeljka: Ovo je samo jedan od primera. Bilo je mnogo prekršajnih prijava do sada zbog sličnih stvari. Je li naša država, odnosno ministarstvo unutrašnjih poslova, dovoljno spremano, profesore Dragišiću, za ono što će se desetog desiti. Spekuliše se da će na jednog učesnika parade biti pet policajaca. Je li to manifestacija visokog rizika, veća od derbija zvezda partizan?
Dragišić: Jeste, pa to je definitivno. Ja sam prošle godine radio studiju bezbednosti za neodržanu paradu ponosa i to je zaista manifestaija vrlo velikog rizika. Medjutim, taj rizik se može smanjiti i mislim da se neke stvari već rade. Prošle godine je to jednostavno bilo prepušteno stihiji, i završilo se tako kako se završilo. Dakle, taj rizik može biti smanjen adekvatnim preventivnim delovanjem, jer se zna tačno ko su. Policija zna adrese, i matične brojeve svih koji će se pojaviti toga dana da napadnu učesnike parade ponosa, i to se može rešiti veoma jednostavno. Dakle, pretnje koje se upućuju. Prošle godine smo imali najgenijalniju poruku, da su, pretnje smrti koje su upućivane preko fejsbuka, razmena mišljenja. To je prošle godine rekao državni tužilac. Međutim ove godine su izgleda shvatili da dobiti mnogo više političkih poena ukoliko pokažu snagu države, nego ukoliko prepuste parapolitičkom podzemlju da radi šta im je volja.
Voditeljka: Čekajte sada. Po vama ko ubira političke poene? Oni koji se zalažu za neodržavanje parade ponosa jer je Srbija još uvek homofobično društvo, to znamo, ili oni koji su na drugoj strani?
Dragišić: Pa, niko tu ne ubira političke poene. To je prosto jedna pogrešna. Evo i ja sam političar pa ovu stvar zaista ne posmatram kao ubiranje političkih poena. Prosto imamo svoju ideologiju političku koja je takva kakva jeste i koja se protivi bilo kakavom vidu nasilja i diskriminacije, i podržavamo, te, pa, kome se sviđa kome se ne sviđa. Nebitno. Ali neki pokušavaju tu, mislim, da prave ozbiljnu grešku, jer se stanovništvno Srbije ozbiljno potcenjuje. Dakle, vi kada slušate naše političare, često u tim privatnim razgovorima, kaže, pa znate trebalo bi, neće to Srbija prihvatiti. Po njima Srbi bi se suprptstavljali, Srbija bi se sada suprotstavljala uvođenju struje da je još nema, jer struja nekog može da ubije. Dakle, političari zaista, mnogo, mnogo potcenjuju građane, i ja razgovarajući sa ljudima nakon. Prošle godine sam bio dosta u medijima, baš povodom parade ponosa, i nisam imao nikakvih negativnih reakcija. Niko mi nije rekao jap što radiš to, zašto radiš za njih. Prosto, ljudi se potcenjuju. Mislim da ta priča, izaćiće Srbija, srušićemo. Evo vidimo grafit srušićemo vladu.
Voditeljka: Vi niste imali pretnje, vas niko nije zvao, pretio vam zbog tih vaših stavova?
Dragišić: Pa znaju da sam dobro naoružan.
Voditeljka: Večeras je sa nama trebao da bude i državni sekretar u ostavci u ministarstvu za ljudska i manjinska prava, Marko Karadžić, međutim on iz ličnih razloga nije mogao da prisustvuje večerašnjoj emisiji ali on je taj koji je otvoreno govorio o pretnjama. Da stalno dobija pretnje, da su vrlo ozbiljne, da policiju obaveštava o tome. Profesore jel se vi plašite da ćete recimo vi biti na udaru, sad, ostalo je više od deset dana do održavanja parade. Do sad su bile razne poruke, eto, i putem fejsbuka, telefonski pozivi, pretnje, plakati, ispisivanje grafita.
Biro: Ja sam nekako navikao da budem u manjini. Gledam šta je suština, šta je strateški interesantnije za ovo društvo i kud treba da vodimo društvo. Ne vidim zašto bih se plašio. Možda će neko. Ti što su agresivni, to je još jedna psihološka priča. To si isti ti ljudi koji su spremni da idu na paradu ponosa, koji idu na tuče na stadionima i koji kad odu u diskoteku kume šorka ajmo. To je taj tip ljudi. Ja mislim da nema specijalne agresije prema homoseksualcima, nego to je jedan paket ljudi koji je spreman da ispoljava agresiju. Ostali se ili gade ili im ne prija, dižu obrve, ili kažu okej nek rade šta hoće. Ali oni koji su agresivni to je uvek ista grupacija.
Marić: Ja bih samo malo podigao, da kažemo, nivo ove diskusije na sledeći način. Otvorili smo malo pitanje uzročnosti. Ja kao psihijatar koji verujem u mozak kao organ itd, sam na biološkim pozicijama i znam mnogo radova, iz marta 2010 sam sinoć, preksinoć nešto čitao da ima promena u hipotalamusu, nekim delovima mozga kod gej populacije. Postoji dosta radova na tu temu. Sad, vi kao psiholog vi ste trebali obrnuto da mislite da mi kažete: “ a ima isto tako jako mnogo radova na temu da je to od, ne znam pasivnog oca, oštre majke itd itd, naravno sve nedokazano”. Slažem se potpuno. Znači, još negde je u teorijama. Čak i genetika u koju ja daleko verujem više nego, verovatno, mnogi drugi psihijatri. Pa kažu, 40-50%, 50% još iznedefinisani. Pa neka teza androgenizacije mozga. Ali zašto to pričam. Da bi znala populacija da to nije hir nekoga. Potpuno se slažem. Nije homoseksualizam hir nekoga tamo pa ga treba zbog toga tući, nego obrnuto. Ako je u pitanju anomalija, defekt, nazovimo kako god hoćete, treba biti i saosećajan, to sam već rekao, i tolerantan. Ali taj neko može one adolescente nedefinisane da indukuje ka tome, i tu vidim opasnost i to je negativno.
Voditeljka:..................................................
Voditeljka: Evo vraćamo se u studio. Kako biste prokomentarisali ovu priču. Evo, profesore biro, hajte vi prvo.
Biro: Kao jedan od načina da se otmu pare ljudima bez, zaista, ozbiljne ponude. To jednostavno nije moguće na takav način menjati. Paste, Kinsi, nastavnici su podržavali razna istraživanja na temu homoseksualizma, i konstatovali su da je to više dimenzija nego kategorija. Dakle, ako mi pričamo, priznajemo da nije bolest a onda profesor Marić kaže ipak je neki defekt. Tako ste nekako to spomenuli.
Marić: Defekt zato što neće biti roditelji. Roditeljstvo je defekt.
Biro: Onda ih kategorišemo. Mi čak ne možemo ni da kategorišemo homoseksualizam. Kinsi kaže da postoji čak 6 različitih nivoa. Od onih tvrdih, jasnih, nesumljivih do onih koji su samo 1 put u životu probali i nikad više, pa preko onih koji su biseksualni, koji imaju češće partnere muške nego ženske ako su muškarci, mislim homoseksualne partnere nego heteroseksualne. Dakle to je čitav raspon, i on tvrdi u svim istraživanjima da je to čak ide do 30 i nešto % ljudske populacije.
Voditeljka: Ali mi volimo šta se dešava u komšijinom dvorištu ili komšijinom krevetu, jel tako, time da se bavimo.
Marić: Nemojte Kinsija koji je cetrdeset i osme, pedeset neke ispitivao. Sad smo u 2010’oj.
Biro: Ali on je bio prvi koji je to nabacio.
Marić: Prvi jeste, ali mnogo se promenilo, ima drugih statistika.
Biro: Niko ga nije do sad pobio, koliko ja znam.
Marić: Ali to sada nije toliko po ovom shvatanju. Ova promena, ja se slažem da, slušali smo anketu, vrlo teško to ide. Ja sam imao, recimo, sećam se, pacijenta sa 16 godina. Doveli ga uznemireni roditelji iz Nju Jorka. Mali prijavio tamo da je gej. Doveli ga u BG da ga odvoje od muškog ambijenta, itd. Neka tamo tetka se setila mene, dovela ga. Kaže, ma nema šanse doktore, mošte da se trudite koliko hoćete ja masturbiram od trinaeste godine, dvanaeste, zamišljajući muškarca itd, itd. Mnogo ima ovo, radovi. Feromoni drugačije percipiraju homoseksualci muško, muški mirisni znojne žlezde itd, a drugačije ženski. Danas ima mnogo radova na tu temu, da to jesu neki i organski poremećaji.
Voditeljka: Profesore nemamo ovde onaj vaš kanabe nego pitanje je zašto uopšte se mi bavimo tuđim seksualnim životom.
Marić: i to je nepromenjlivo, i to je teško promenjljivo.
Voditeljka: Zašto se mi bavimo onim što se dešava u komšijinom krevetu?
Marić: Pa to je, ja sam nekad rekao, citirao Đilasa, ovoga našeg gradonačelnika koji je rekao za mene je to stvar intime, četiri zida i ostavite da sad tu paradirate, ko ste, šta ste i kakvi ste.
Voditeljka: Pa zar nismo mogli mi to da stavimo tačku. Eto imamo jedan proevropski zakon i evo ovo je stav svih nas da se ne treba baviti onim šta je u tuđem loncu i šta je u tuđem krevetu.
Marić: Ali, da ja vama postavim pitanje i gledaocima, svima i vama. Ima li neka profesija gde je Contradictio in adjecto da bude homoseksualac. Na primer prosvetni radnici. Da li mi slite da homoseksualac može da bude prosvetni radnik?
Biro: Ako to postavite onda ste odma diskriminisali, ako pretpostavite da ne može znači da ste ih odma diskriminisali. i onda kažete nema diskriminacije.
Marić: A može li muškarac da bude babica? Nismo uveli da muskarac može da bude babica. To su interesantna pitanja. Recimo vi ovde u Novom Sadu, pazite, vi ste pokušali da provučete profesora koji je homoseksualac kao da je pedofil. Ovaj skandal koji je bio ako se ne varam u školama. Pedofilija je po definiciji biti sa prepubertetskom decom. A on je kolko znam, bar mediji kažu bio sa trinaest, četrnaest godina mladićima.
Voditeljka: Ne možemo, da, ne možemo zaista o tome. Ne znamo očemu se radi, da, da.
Biro: Čim vi postavljate pitanje da li on može nešto da radi, imate implicitnu pretpostavku da on može štetno da deluje. Je li tako? To je vaša glavna priča? Da on može štetno da deluje, vaspitno štetno da deluje ( Marić potvrdno klima glavom, i levom rukom potvrdjuje), upropaštava adolescente i tako dalje.
Marić: Može, može naravno. Neee, može i da može, itd.
Biro: Ne postoji, ne postoji istraživanje u kojem se neko naveo na homoseksualizam. Ne postoji primer. Niko ne može nekog da navede da bude homoseksualac. To je moja glavna teza koja pobija svaku ideju o lošem uticaju, bilo prosvetnog radnika, bilo tate, bilo koga na to da ja mogu sad biti preobraćen , da mene može neko da zavede da budem. Pa mene ne može da zavede niko da budem homoseksualac ako ja nemam latentnu potrebu za to.
Marić: Naravno, to je, ali, ali, o tome pričamo. Ali, imate, kažem vam, te latentne, te nedefisnisane, u adolescenciji, pa prvo seksualno uzbudjenje.
Biro: Ali latentni su latentni zato što im mi ne damo da budu homoseksualci.
Marić: Naravno.
Biro: Mi ih odbacujemo iz društva. Onda oni potiskuju to.
Voditeljka: Zašto je problem da ti ljudi prošetaju ulicama BG?
Dragišić:……………………….
Voditeljka: Koliko političari zapravo utiču na to, tako uzavrelu već atmosferu u javnost. Evo profesore, pa, posle onog prvog saopštenja vaše stranke da zabranjujete članstvu da se pojavi tog desetog na paradi, neki vaši politički neistomišljenici su vam poručivali hoćete li im zabraniti tako i da dišu, da kijaju.
Marić: E pa nije to baš tako isto.
Voditeljka: Ali kakvu poruku šaljete?
Marić: Mi šaljemo jasnu poruku, a to je, da je ovo isuviše politizovano i da su homoseksualci i ova priča o pravima njihovim, zloupotrebljeni za neke druge stvari, spolja nametnute, ta čuvena EU nam stalno nešto nameće što moramo da ispunimo, i da je to možda, možda, pazte, tri puta podvlačim to možda, a to je urušavanje nekih tradicionalnih srpskih vrednosti, na primer hrišćanskih čak, srpske crkve i svega ostaloga, i raznih drugih religija koje su decidirano protiv toga ( homoseksualnosti ).
Biro: Hrišćanska tradicionalna vrednost je da bijemo pedere? Jel to to?
Marić: Ne da bijemo. Niko nije, stotinu, pa nemojte molim vas sada da ako tamo neko bije, kaže Nova Srbija biće optužena. Taman posla. Poručujemo nikako.
Dragišić: Ovo i jeste politička manifestacija. Ne vidim zašto politizovati nešto što jeste politička manifsetacija.
Marić: Ajde o tome da pričamo. To da će biti na paradi 100 homoseksualaca i 900 nekih političara koji će nešto tu da polažu.
Voditeljka: A zar ne postavljate pitanje zašto tih 100, zašto ne više. Možda se ljudi plaše da će biti izvrgnuti nekom društvenom ne prihvatanju ako se pojave tamo?
Marić: Ja sam razgovarao sa, uslovno rečeno, autentičnim homoseksualcima kojima to ne treba. Oni tihuju taj svoj problem, pod navodnim znacima, koji imaju što su takvi kakvi su, što im je kao što lepo kažete teško da nađu partnera, šansa 20 prema 1, itd, i nosi tu obeleženost od Boga, od genetike, od ko zna čega. Još uvek nismo to do kraja, medicina nije dala konačnu reč šta je tome uzrok. To moramo ostati kod te teze. Jednostavno da s tim ne paradiraju. Znate, narod ima kaže: “ Čega se, kako beše ono pametan stidi, budala se ponosi”. Što bi se on ponosio nečim što je obeležen, što je manjinski i što mu komplikuje život. Mi se saosećamo sa njim, ja puno saosećam, oni su moji pacijenti bili. Ja imam punu toleranciju.
Biro: ( ironično ) Onda treba tako da se saosećamo sa sirotim crncima. Ne treba da se saosećamo sa crncima. Treba dati crncima jednaka prava kao i belcima.
Marić: Ja se slažem neka imaju prava, ali šta je smisao parade.
Biro: Smisao parade je demonstracija njihovog prava na njihovu seksualnost.
Marić: ali, ako ste vi gledali te parade, a gledali ste na televiziji.
Biro: Ja, i meni se ne sviđa, neću ići da gledam. To je pitanje naših stavova. I ja sam vaspitan da to nije pristojno pokazivati golu zadnjicu. Tako sam vaspitan. Ali to je način za njihovu ekspoziciju njihove seksualnosti. I ako traže prava, ako su manjina, ako negujemo ljudska prava onda su i oni manjina i oni imaju pravo na svoju seksualnost, a oni tako hoće da probiju tu ideju.
Marić: Paste, ja sam 50 godina u ovoj knjizi napisao, malo pre sam vam pre emisije pročitao. Društvo treba da bude tolerantnije prema tim različitostima, a njima poručujem, smanjite egzibicionistički doživaljaj i potrebu za ekstrovertovanošću itd.
Biro: ( ironično ) I sedite po ćoškovima i budite ravnopravni.
Marić: Ne, pa smanjite taj doživaljaj.
Voditeljka: Nije Srbija usamljena u tome naravno. Političko pitanje par ekselans. Rekli ste profesore Dragišiću, stranke ćute uglavnom. Najglasniji su Nova Srbija koja osporava.
Dragišić: Pa,
Marić: Palma, palma, palma.
Voditeljka: Ali, ne govori u ime stranke. On govori u svoje lično ime, ako sam ga dobro razumela.
Dragišić: Glasne su stranke, evo stranka kojoj ja pripadam – socijal demokratska partija srbije. Naši su imali sastanak, dvojica ljudi iz rukovodstva naše stranke, sa ljudima iz LGBT populacije, i stranka je podržala njihovo pravo. Prosto, mi kao socijaldemokrate ne možemo drugačije. Dakle, moramo podržati svakoga ko je u manjini, svakoga ko ima bilo kakav problem. Ti ljudi tvrde da imaju problem. Dakle, oni su ti koji treba da kažu da li imaju problem ili nemaju. Nisam ja taj koji treba njima da kaže, ej vi nemate nikakav problem, idite u ćošak.
Marić: A el znate neki slučaj, evo izvinite što vas pitam, neki slučaj iz medija da su oni kazali, isteran s posla zbog toga, toga itd. Ja ne znam da su to mediji objavljivali. To je taj problem. Tu je problem. Gde je problem, u čemu je problem. Ono u parku? To smo raspravili da u parku ne mogu da se ljube. Ali šta je konkretan problem? Dajte.
Dragišič: To šta je njihov problem to oni treba da kažu. Dakle, ako oni osećaju.
Marić: Gde je to u medijima. Pa da vidimo, pa da to ispeglamo.
Voditeljka: Da li smeju da kažu? Profesore Biro da li oni uopšte smeju da kažu?
Biro: Oni su društveno žigosani, oni su društveno žigosani. Paste, sam izraz peder je potpuno pežorativan izraz. Vi kad kažete nekom, kad hoćete da ga opsujete vi kažete “ pederčino jedna“. Dakle, to je način diskriminacije, i opšti odijum prema jednom ponašanju, i žig koji nosi na čelu, i izbegavanje da sedim sa tobom za stolom. Ne mora to da znači da je on direktno otpušten zbog toga što je neko shvatio da je on homoseksualac, ali je način bojkota demonstracije.
Marić: Imate uspešne homoseksualne orijentisane osobe, koji su medijski eksponirani, koji su prepametni, koji pišu knjige, koji su umetnički direktori, koji su, ne znam, dizajneri itd, itd. Prema tome nisu, po čemu su oni diskriminisani.
Biro: Pa to su retki izuzeci.
Dragišić: Ne, postoji neko ko jeste, neko ko nije diskriminisan.
Marić: Ali da vidimo te slučajeve. Prava borba za njihova prava je iznesi problem i onog tamo direktora pošalji u zatvor ako ga je zloupotrebljavao, na koji način mobing sprovodio.
Voditeljka: Jel mislite da je sazreo momenat da otvoreno pričaju o problemima sa kojima se suočavaju, a slušamo svi da ti problemi postoje. Čak i iz alijanse su kazali da ne postoji ni jedna osoba koja nije doživela neku neprijatnost na poslu, u školi, u zdravstvenoj ustanovi.
Dragišić: Ja mislim da, opet kažem, mi imamo tu potrebu da sad mi objašnjavamo da li je neko ugrožen, da li je neko diskriminisan. Valda ti koji osećaju da su ugroženi, diskriminisani treba da kažu da li jesu ili nisu, i oni treba da izraze svoj protest na način na koji oni smatraju da je primeren.
Biro: Sama činjenica da oni ne smeju da se izjasne kao takvi, da je naš procenat izjašnjenih ovde u odnosu na Ameriku neuporedivno manji. Ja sam imao čoveka, konkretnog pacijenta koji je u četvrtom razredu gimnazije, bio izuzetno inteligentan, dobio neke silne stipendije, je upao u takvu opsesivno kompulsivnu simptomatiku kao način odbrane od ne prihvaćene homoseksualnosti da su ga maltene proglasili ludim. On je imao obavezu da kad udje u WC četrdeset puta levi zid, četrdeset puta desni zid pritisne, pa se zadržavao u WC, pa mal nije počeo da gubi. I onda je dobio stipendiju i otišao u Ameriku, i tamo je njegov homoseksualizam izbio na površinu, bio prihvaćen, on našao partnera, i ja sam ga posle godinu dana sreo potpuno izlečenog. Ne postoji više ni jedan simptom. Znači, čovek se jednostavno iskazao. Ovde u Srbiji je teško biti homoseksualac i iskazati. Znači to je diskriminacija.
Voditeljka: Hvala vama. Zanimljivo nam je bilo čuti primere iz vaše prakse ali evo još malo nam je ostalo do kraja emisije. Samo me zanima ako je već državne institucije i državni vrh stao iza te parade ponosa, zar nije bilo potrebno ako vi kažete to par ekselans političko pitanje, mislim, složili smo se svi sa tim, zar nije bio potreban sveopšti konsenzus ili saglasje političkih stranaka da pomognu ako ni u čemu drugom, bar da to protekne mirno i bez nekih incidenata?
Marić: Mi previramo za mir. To nikad nikoga nismo pozivali za nasilje. Prema tome, imate potpuno Nova Srbija je za, pazite, Nova Srbija je žestoko protiv nasilja bilo kakvog u odnosu na učesnike parade. Žestoko se zalaže za poštovanje njihovih prava a to sam već nekoliko puta rekao. Ali, dajte formirajte institucije društva i država gde će prijavljivati oni to gde su diskriminisani, i taj neko ko ih je diskriminisao da bude strogo kažnjen.
Voditeljka: Za vas to ali ne postoji, jeli tako?
Dragišić: Bilo bi to jako lepo kada bi bilo izvodljivo. Dakle mi vrlo dobro znamo da postoje, da prvo državne institucije u Srbiji nažalost nisu toliko jake. Druga stvar da se državne institucije formiraju od strane društva i da ljudi koji imaju problem ne mogu to na jednostavan način da iskažu.
Marić: Mi se za to zalažemo. Kad mi dodjemo na vlast tako će biti.
Dragišić: Pa neće biti tako, bili ste na vlasti pa znamo kako je to izgledalo.
Voditeljka: Vaši koalicioni partneri su razgovarali sa predstavnicima alijanse.
Marić: Mi nismo.
Voditeljka: Ne znam, pa vi niste.
Dragišić: Ono što je jako važno, treba samo, gledaoci treba da znaju, naravno, sa početka nismo odgovorili na vaše prvo pitanje. Da li je gej parada u ovom trenutku najvaznija stvar u Srbiji. Naravno da nije najvažnija stvar i naravno da je to, ako bismo pravili neku listu prioriteta, to je neka stota stvar. Medjutim ona je povod, ona nije razlog. Ona je povod za mnoge stvari koje se u našem društvu trenutno dešavaju, i kao što je prošle godine gej parada onako jarkim bojama oslikala državu u kojoj živimo, imaćemo sada godinu dana nakon prošlogodišnje neuspele gej parade isti povod da vidimo kakva nam je država. Dakle, mi imamo u ovom trenutku, mi govorimo.
Voditeljka: Možemo s tom šačicom, kako bi rekli, navijača i desničarskih grupa?
Biro: To je test i jačine države i zrelosti društva, i spremnosti društva na prihvatanje drugačijeg, i zato je to bitno. U tome je priča sa Evropom. To očekuje Evropa od nas. Ne da postanemo svi homoseksualci.
Marić: U ovoj zemlji sve liči a nije. Ja sam to isto rekao da je stepen demokratičnosti prema marginalnim grupama odrđuje zrelost nekog društva . Ali to je falš, kao što je sve falš u ovoj zemlji. O tome se radi. Prava borba je ovo što vam kažem. Ne paradom. Šta on postiže paradom. Ništa ne postiže.
Voditeljka: Pa dobro, misija vas političara bi trebalo da taj falš pretvorite u prave stvari. Idemo na EPP i završavamo emisiju.
Voditeljka: Govorimo o predstojećoj paradi ponosa. Nije najvažnija tema rekao bi neko večeras, jer ona jeste u prvih sto ali možda je značajno što baš na ovom mestu danas govorimo, jel diskriminacija ne postoji u ovoj kući. Vi znate profesore Mariću, prvi put ste u signalima da se u RTV govori na 11 jezika. Tako da apsolutno pojam diskriminacije ne poznajemo i želimo da prosto ono prenesemo zašto se po vašem mišljenju, vi ste prvenstveno stručnjaci pa onda i političari. Tolika pažnje pridaje šetnji koja će biti održana desetog, iza koje stoji država i za koju nam tvrde u policiji da će proteći bez nekih incidenata, potpuno mirno. Čak kažu da su svi raspolozivi kapaciteti njihovi angažovani u tom cilju. Znači zašto? Zašto tolika pažnja javnosti, i zašto tako oštri komentari?
Marić: Srbi su inadžije. I kad je prošle godine drugi pokušaj osujećen, uslovno rečeno, odnosno nerealizovan, meni su kazali, spremite se profesore za diskusiju, EU nas pritiska, moramo da organizujemo. I sad sam ja razmišljao o toj rečenici. EU nas pritiska da moramo da organizujemo paradu. I onda vam to stvara neki otpor. Kakva je to EU, šta je to.
Voditeljka: Mislite otpor zato što nam je nametnuto po vama?
Marić: Negde nešto spolja nametnuto. A uvek će oni da nađu pet, deset ili sto koje će možda da potplate, otkud znam, da bi učestvovali u nečemu što oni spolja misle da treba nametnuti državi Srbiji.
Dragišić: EU sigurno nije nametnula da se mora održati gej parada, ali to je pošto smo mi izrazili želju da pristupimo EU, EU je pre svega zajednica vrednosti i mi smo sada pod testom. Između ostalog je test it a gej parada. Ona će, što sam rekao napočetku emisije, potvrditi kakvo smo mi društvo, kakve vrednosti imamo, i ono što je još važnije kakva smo država. Vi ne možete kao nesposobna i traljava država ući u EU ako ne možete da kontrolišete situaciju u svojoj državi, očigledno je da niste dobar partner EU. Ali, ta priča EU koja nas uslovljava. Zašto bi nas uslovljavala? Pa ne tražimo, ne traži EU od nas da uđe u Srbiju, nego mi tražimo da uđemo u EU. Ako hoćemo da uđemo u EU, ako se ne varam i vaša stranka tvrdi da hoćemo, onda je logično valda da gradimo Evropske vrednosti da bismo mogli, između ostalih. Jedan je čovek jako lepo objašnjavao, ako vi idete bejzbol palicom da jurite pedere po ulicama, ne možete da očekujete da će vam plata biti 3.000e. Znači prosto, ako imate jedno zatvoreno društvo, ako imate državu koja je nesposobna, koja ne funkcioniše.
Voditeljka: Hoće li to ako uspe biti civilizacijski pomak, profesore Biro, za Srbiju?
Biro: Naravno da hoće. Pod uslovom da to nije samo zato što je policija snažna, nego zato što se i ljudi ponašaju na način da hoće da prihvate nešto drugačije, i da tolerišu nešto drugačije, i bar da ih ne napadaju. To jeste siguran pokazatelj da smo mi malo zrelije društvo nego što smo bili pr godinu dana. E sad, da li ćemo biti videćemo.
Voditeljka: Kako odgovarate onima koji se pitaju šta je smisao te parade ako te obezbeđuje kordon policije i ako ćeš biti sve vreme u strahu i u grču i čekati da te neka kamenica ne udari po glavi?
Biro: Njima jeste to smisao, pravo na ispoljavanje sopstvene seksualnosti. To je smisao njihove parade. I oni na taj način probijaju te tabue i hoće da pokažu da imaju pravo da se ljube njih dvojica u parku i da se drže za ruku a da ih niko ne pljujem, ne tuče i ne znam ni ja šta. I to je smisao njihov. A smisao našeg društva jeste da kažemo može da postoji jednak homoseksualac, crnac, nesrbin ili šta ti ja sve znam, i da ima potpuno sva prava, i da ima pravo da živi jednako dobro kao i ovi drugi koji su u većini.
Voditeljka: Dan am ne smetaju ni seksualne manjine ni romi itd. Profesore mariću, gde ćete vi desetog biti?
Marić: Ne znam, koji je to dan.
Voditeljka: Nedelja.
Marić: Nedeljom šetam po gradu, idem na adu ciganliju obožavam ako bude lep dan. Gledam TV.
Voditeljka: Ako vam se maršute ( poklope )?
Marić: Sa radoznalošću mogu da gledam. To ništa nije sporno. Ja sam observer društva, kao psihijatar radoznao, zabadam nos svugde, da sve vidim i sve posmatram ali ne verujem da ću biti u tom delu grada.
Voditeljka:..........................................................
Originally posted by Banana...BILO koji lekar (majmun iz radikala,za primer),psiholozi/škinje-mislim,zašto izuzeti jankovićku...
Podrzavam! Treba da bude nedopustivo da bilo koji psihijatar izlaze takve neistine ž
Originally posted by blentaMeni to najvise iskace zato sto je to najociglednije u suprotnosti sa naucnim shvatanjima (kako nastaje orijentacija). Ovo mi nekako izgleda najjasniji slucaj krsenja nacela etike.
a ostali su videli parade i na tvu pa se propederisali
Originally posted by Galadrielvozacka B kategorija i poznavanje rada na racunaru
Prednost diploma anglistike
Originally posted by HeraldKo hoce da prevede ovo iznad citirano nek se oglasi.
''
Transkribovao sam od 00:00 do 2:45. Ostali minuti su nepotrebni.
Voditeljka: A da li vam se stručno mišljenje o gej populaciji razlikuje od političkog? Ajmo gej paradu, ako, pa cemo da komentarisemo.
Marić: Naravno da se razlikuje. Ja sam danas na konferenciji za štampu koju svakog utorka ima Nova Srbija, detaljno objašnjavao najnovija medicinska istraživanja u vezi sa homoseksualizmom, i zaista je dokazano da u strukturi mozga kod homoseksualaca i homoseksualki, potpuno su drugačije hipotalamus. Da sad ne objašnjavam koje su strukture, neke komisure, povezanosti jedne i druge hemisfere. Znači, potpuno druga neka je struktura, i da je to čak misle genetski, misle da je to vezano za trudnoću još majke, i tako dalje. Da to nije, znači, neka obest posebna, ili kako se to već misli, već je to naprosto jedna anomalija. Nažalost. Nažalost kažem jer sam ja radio sa tom populacijom. Znam ih jako dobro, oni su dolazili kod mene zbog depresije, zbog impotencije. Zbog depresije kad dodju u 40’oj godini nemaju dece, i tako dalje. Zbog impotencije imaju pravo da imaju impotenciju, i sve ostalo. Ali, po mom dubokom sudu, ne treba im parada egzibicionizma, to je egzibicionizam. Ja sam naravno prihvatio, i u svojim udzbenicima napisao da to jeste, iako je anomalija, ali lepse zvuči kad se kaže varijetet ljudske prirode. I to jeste varijetet, to je 3-5% populacije. Kao što je levorukost varijetet ljudske prirode, ima 5% ljudi. Kao što je neko ko je visok 2m15cm. A ja sam radio 2 godine sa košarkašima partizana, pa znam da ni malo nije lako biti visok 2m15cm. I to ne od kreveta nemate da spavate do onog levorukog koji takodje ima svoje probleme. Tako gej populacija ima odredjene probleme. Nije im lako da nadju partnera. Sužen je izbor, i sve ostalo. Ali im ne treba, znači.
Voditeljka: Znači, oni se tako radjaju?
Marić: Uglavnom je tako, od najranijeg detinjstva, od svega toga. To jeste, znači, medi, klasifikacije su izbacile da nije u pitanju poremećaj nego je to varijetet ljudske prirode. To možemo da prihvatimo, ali ne treba im egzibicija, to je egzibicija. Vi kad pogledate kako izgledaju te parade, parade, gej, gej parade to su pokazivanje golih zadnjica, i svega ostalog. To nama ovde u Srbiji ne treba. Uostalom, vi znate kad su pitali patrijarha Irineja, da li bi ih primio i šta misli o tome, on je rekao: “ Ni u ludilu”. Vraćamo se na početak vaše emisije, ko je ovde lud? On je rekao: “Ni u ludilu”. A u Srbiji tradicionalnoj, iza koga stoji, takodje moja stranka Nova Srbija, posle Patrijarha se ne govori.
We have created lots of YouTube videos just so you can achieve [...]
The best flat phpBB theme around. Period. Fine craftmanship and [...]
All you need is right here. Content tag, SEO, listing, Pizza and spaghetti [...]
this should be fantastic. but what about links,images, bbcodes etc etc? [...]
Swap-in out addons, use only what you really need!