- 23 Feb 2011, 19:11
#2148759
prosledjujem text Slavoljupke Pavlovic za koji sam dobila suglasnost da ga podelim sa vama:
O LGBT aktivistima koji ne vide ljude!!!
10.10.2010. godine nisam izasla na ulicu.
Dva-tri dana kasnije sedela sam sa jednom zenom, radikalnom feministkinjom. Pricale smo o dogadjajima od 10.10.2010. i njihovom znacaju, o stvarima koje su se tih dana desavale.
U nekom momentu me priupitala zasto ja nisam bila tamo. Odgovorila sam joj da sam takvu odluku donela jos ranije, posle duzeg promisljanja i vaganja razloga za i protiv. Za mene je prosto bilo neprihvatljivo da uzmem ucesce u dogadjaju, koji je pre bio Parada muskog ponosa, nego Parada ponosa. Nevidljivost lezbejske i trans populacije, simbol Prajda (gola naoruzana muskarcina), nijenda zena u Organizacionom odboru, nijedna zenska lezbejska organizacija u Organizacionom odboru, pa zatim nekako nisam zaboravila kako su organizatori proslogodisnjeg prajda na svakom koraku svesrdno miniirali , gde god su stigli, zene koje su 2009. godine organizovale Paradu. Mi mozemo da volimo te zene ili ne, mogu da nam se svidjaju ili ne, mozemo da im zameramo ovo ili ono, ali niko ne moze da porekne cinjenicu da nije bilo njih i njihovog rada 2009., ne bi bilo ni Prajda 2010. godine. One su te godine odradile ogromnu stvar u medijima, javnosti...,a pri tom su protiv sebe imale zanemocalu i uplasenu drzavu, sve desnicarske, fasisticke,navijacke i ne znam kakve sve ne grupe, pa uz to jos miniranje od strane nekih organizatora proslogodisnjeg Prajda koji su uporno dolivali ulje na vatru i cinili da im bude losije.Ne zelim ni da se secam kakave je gadosti pricao i kako ih je minirao novopeceni politicar Boris Milicevic.
E, kad sam u navedenom razgovoru navedenoj radikalnoj feministkinji iznela svoje stavove zasto nisam otisla na Prajd 10.10.2010., ona mi je odgovrila: "Slavoljupka, to je tvoj problem. Ti biras i odlucujes sta ti je vaznije. Ti si jednostvano odlucila da ne stvaras istoriju i da ne budes deo istorije i to je tvoj izbor. Vidis kako su zene iz Organizacionog odbora Prajda 2009. godine bile mudre i pametne i ipak su otisle na Prajd.". (BTW. Sloboda izbora, pravo na drukcije misljenje i pravo na drukciju odluku u prakticnom feminizmu ne postoje. To je rezervisano za teoriju, knjige i javne nastupe. U praksi postoji samo jedna, jedina opcija). Medjutim, moram priznati da je ovaj njen komentar zestoko zacnuo moju sujetu. Nekako mi nije bila mila te etiketa lose aktivistkinje. A onda sam gledala slike sa Prajda i videla sam mnogo poznatih lica - ljudi koje izistinski postujem i za koje znam da vezano za Prajd imaju slicno misljenje kao ja , ali ipak su se pojavili tamo. E, tu sam se onako dubinski zacnula. Da li je moguce da nisam prepoznala znacaj tog dogadjaja i da on nadilazi napred navedene razloge neodlaska! Da li bih mozda trebalo da postanem fleksibilnija? Od onih sam koji smatraju da nije vazno samo da se nesto uradi, vec je i podjednako vazno i kako se uradi. A mozda je u ovom slucaju prosto bilo vazno da se Prajd desi pa kako god i pod kojim god uslovima. I onda mi je par dana bas bilo krivo sto nisam otisla na Prajd.
I onda o navedenoj temi vise uopste nisam razmisljala, sve do pre dva tri dana. U svetlu najnovijih dogadjanja i dinamika izmedju LGBT organizacija (a sto je i neposredni povod ovog mog pisanija) ponovo sam pocela da razmisljam o Prajdu i sad mi je nekako bas drago sto nisam uzela ucesce u ovom skupu i mislim da sam donela pravu odluku.
Procitam ovih dana vest na GSA sajtu da je:
"Gej strejt alijansa (GSA) je izuzetno iznenađena informacijom da je već osnovana i registrovana nova organizacija koja će se baviti organizovanjem beogradske Parade ponosa, pre svega imajući u vidu da o formiranju ove organizacije nije obavešten veliki broj postojećih LGBT aktivista/kinja i organizacija među kojima i GSA." (koja je inace bila inicijator ove ideje)
Procitam ti ja ceo tekst i taman da krenem da po hiljaditi put napisem recenicu od koje se vise samoj sebi gadim (Ona recenica: Kako je moguce da su fasisti, navijaci i ostala bagra tako slozni, a da LGBT organizacije i aktivisti ne mogu...bla,bla, bla) dozivim nicim izazvano prosvetljenje. Shvatim- ne da ne mogu, ne da ne znaju, vec da ne zele, NECE!!! Zato sto igraju po makijavelisticko-kapitalistickim pravilima, zato sto se bore za svoj deo kolaca, ljudska patnja je oduvek, posebno na ovim prostorima, bila solidan izvor profita. Zato sto zele slavu i moc, zato sto zele da se slikaju sa politicarima, da budu pozivani na prestizne koktele u ambasade, vladu, ministarstva, da se slikaju sa poznatima. Zato sto zele da stave sapu i da imaju monopol nad tematikom kojom se bave. Imati monopol nad Prajdom je fakat unosan biznis. A za ljude ih boli kurac!!!!! E, zato zelim da kazem ovim i ovakvim aktivistkima/njama par reci - direktno (i sopstveni jezik cu lisiti bilo kakve politicke korektnosti). Zelim da vam kazem nesto o ljudima!!! Moguce da ce vam ova saznanja izazvati nevidjeni sok, ali pokusajte ovo hrabro iscitati!!! Da vam kazem nesto o LGBT zajednici.
1. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje nisu aktivisti i aktivistkinje,koji nisu zaposleni u NVO-ima i koji imaju potpuno drukcije potrebe, ideje, zelje i stremljenja nego vi. Ovakve osobe su zaposlene u drzavnim ustanovama, skolama,fabrikama,bankama,prodavnicama, na pijaci,u zdravstvenim ustanovama.....Neki od tih ljudi su nezaposleni i ne mogu da se zaposle, niti da ostvare ni najminimalniju egzistenciju, cesto upravo zbog toga sto su to sto jesu. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje su Romi/kinje. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje imaju invaliditet. Znam da ce vas sledeca recenica vrlo sokirati, ali treba da je cujete: Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koji su vernici/ce, koji su religiozni i religiozne (kojima je dosta sto su odbaceni od crkve i religije i sto ih tamo pumpaju krivicom, vec im trebate i vi da im kazete kako su kreteni sto imaju spiritualni nivo identiteta - da im produbite osecaj krivice ne bi li se jos gore osecali). Ali verovali ili ne, vera i religija su njihovo pravo, mada se licno gnusate od svega sto je vezano za ovaj pojam. Ali vi niste centar sveta. Dalje, postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje su prinudjene da se bave seksualnim radom da bi preziveli. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje su ovisne od alkohola, lekova, droge...jer ne mogu na drugi nacin da se izbore sa svim onim sto ih tisti. Itd., Itd., Itd., Itd., Itd. Takodje, verovali ili ne, moguce su najneverovatnije i vama krajnje nepojmljive kombinacije napred navedenih svojstava, nekad i kumulativno. I verovali ili ne, svaka od tih osoba koje vi ne vidite, ne znate da postoje, nikada sa njima niste pricali ima svoje zelje, snove,ideje, misli,potrebe, teznje i ima pravo na srecu, postovanje, dostojanstvo i IMA PRAVO DA BUDE PITANA KAKVE PREDSTAVNIKE ZELI, KAKVE POTREBE IMA, KAKO VIDI OSTVARENJE SOPSTVENIH PRAVA.
2. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje ne zele, nece i/ili ne mogu da se autuju. I to je njihovo potpuno i legitimno pravo. Ja bih sada mogla da koristim senzibilan pristup i da vam objasnjavam zasto je to tako, pa na onaj vas argument da je za psihicko zdravlje osobe vazno da se autuje da dajem kontraargumente, ali manucu se rdjava posla. To bi bio jalov trud. Jer da malo pricate sa tim ljudima iz LGBT zajednice, sa tim "obicnim smrtnicima" (kako ih nazva jedna pametna zena) sami biste dosli do tog zakljucka. Zato cu se ja koristi jezikom kojim vi govorite, iz pozicije " Ja sam najpametnija i ja najbolje znam sta tebi treba", jer verovatno jedino taj jezik razumete. Dakle, osoba ima zakonsko pravo da se ne autuje (ako ne verujes vidi clan 21. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije).
3. Ne morate da se po novimama prepucavate da li je Srbija sazrela za istopolni brak ili ne i da svoje sopstvene zelje i potrebe projektujete i ucitavate na celu LGBT zajednicu, vec napravite portal i postavite anonimnu anketu, pa pitajte te, za cija se prava navodno zalazete, sta im je potrebno, da li zele da se zakonski registruju, da li su spremni da stupe u istopolni brak...
Odgovore koje trebate, necete dobiti od Vucica,Tadica,Nikolica,Dinkica,Jelica...
Oslusnite malo tu LGBT zajednicu, pricajte malo sa tim ljudima ili vas stvarno boli kurac za ljude?
Tolko od mene!!!
P.S. Ukoliko ste se nasli prozvani, uvredjeni i povredjeni gornjim redovima mozete me slobodno ispljuvati i izvredjati, nazvati radikalnom kuckom ili kako god vec, a mozete se i malo zamisliti (jer kad se resite da odbacite sujetu, stvarate sjajnu mogucnost da nesto naucite - znam iz licnog iskustva), o sebi i vasem mestu u aktivizmu i onda mozda napravite nesto stvarno dobro za LGBT zajednicu i LGBT pokret!!!
O LGBT aktivistima koji ne vide ljude!!!
10.10.2010. godine nisam izasla na ulicu.
Dva-tri dana kasnije sedela sam sa jednom zenom, radikalnom feministkinjom. Pricale smo o dogadjajima od 10.10.2010. i njihovom znacaju, o stvarima koje su se tih dana desavale.
U nekom momentu me priupitala zasto ja nisam bila tamo. Odgovorila sam joj da sam takvu odluku donela jos ranije, posle duzeg promisljanja i vaganja razloga za i protiv. Za mene je prosto bilo neprihvatljivo da uzmem ucesce u dogadjaju, koji je pre bio Parada muskog ponosa, nego Parada ponosa. Nevidljivost lezbejske i trans populacije, simbol Prajda (gola naoruzana muskarcina), nijenda zena u Organizacionom odboru, nijedna zenska lezbejska organizacija u Organizacionom odboru, pa zatim nekako nisam zaboravila kako su organizatori proslogodisnjeg prajda na svakom koraku svesrdno miniirali , gde god su stigli, zene koje su 2009. godine organizovale Paradu. Mi mozemo da volimo te zene ili ne, mogu da nam se svidjaju ili ne, mozemo da im zameramo ovo ili ono, ali niko ne moze da porekne cinjenicu da nije bilo njih i njihovog rada 2009., ne bi bilo ni Prajda 2010. godine. One su te godine odradile ogromnu stvar u medijima, javnosti...,a pri tom su protiv sebe imale zanemocalu i uplasenu drzavu, sve desnicarske, fasisticke,navijacke i ne znam kakve sve ne grupe, pa uz to jos miniranje od strane nekih organizatora proslogodisnjeg Prajda koji su uporno dolivali ulje na vatru i cinili da im bude losije.Ne zelim ni da se secam kakave je gadosti pricao i kako ih je minirao novopeceni politicar Boris Milicevic.
E, kad sam u navedenom razgovoru navedenoj radikalnoj feministkinji iznela svoje stavove zasto nisam otisla na Prajd 10.10.2010., ona mi je odgovrila: "Slavoljupka, to je tvoj problem. Ti biras i odlucujes sta ti je vaznije. Ti si jednostvano odlucila da ne stvaras istoriju i da ne budes deo istorije i to je tvoj izbor. Vidis kako su zene iz Organizacionog odbora Prajda 2009. godine bile mudre i pametne i ipak su otisle na Prajd.". (BTW. Sloboda izbora, pravo na drukcije misljenje i pravo na drukciju odluku u prakticnom feminizmu ne postoje. To je rezervisano za teoriju, knjige i javne nastupe. U praksi postoji samo jedna, jedina opcija). Medjutim, moram priznati da je ovaj njen komentar zestoko zacnuo moju sujetu. Nekako mi nije bila mila te etiketa lose aktivistkinje. A onda sam gledala slike sa Prajda i videla sam mnogo poznatih lica - ljudi koje izistinski postujem i za koje znam da vezano za Prajd imaju slicno misljenje kao ja , ali ipak su se pojavili tamo. E, tu sam se onako dubinski zacnula. Da li je moguce da nisam prepoznala znacaj tog dogadjaja i da on nadilazi napred navedene razloge neodlaska! Da li bih mozda trebalo da postanem fleksibilnija? Od onih sam koji smatraju da nije vazno samo da se nesto uradi, vec je i podjednako vazno i kako se uradi. A mozda je u ovom slucaju prosto bilo vazno da se Prajd desi pa kako god i pod kojim god uslovima. I onda mi je par dana bas bilo krivo sto nisam otisla na Prajd.
I onda o navedenoj temi vise uopste nisam razmisljala, sve do pre dva tri dana. U svetlu najnovijih dogadjanja i dinamika izmedju LGBT organizacija (a sto je i neposredni povod ovog mog pisanija) ponovo sam pocela da razmisljam o Prajdu i sad mi je nekako bas drago sto nisam uzela ucesce u ovom skupu i mislim da sam donela pravu odluku.
Procitam ovih dana vest na GSA sajtu da je:
"Gej strejt alijansa (GSA) je izuzetno iznenađena informacijom da je već osnovana i registrovana nova organizacija koja će se baviti organizovanjem beogradske Parade ponosa, pre svega imajući u vidu da o formiranju ove organizacije nije obavešten veliki broj postojećih LGBT aktivista/kinja i organizacija među kojima i GSA." (koja je inace bila inicijator ove ideje)
Procitam ti ja ceo tekst i taman da krenem da po hiljaditi put napisem recenicu od koje se vise samoj sebi gadim (Ona recenica: Kako je moguce da su fasisti, navijaci i ostala bagra tako slozni, a da LGBT organizacije i aktivisti ne mogu...bla,bla, bla) dozivim nicim izazvano prosvetljenje. Shvatim- ne da ne mogu, ne da ne znaju, vec da ne zele, NECE!!! Zato sto igraju po makijavelisticko-kapitalistickim pravilima, zato sto se bore za svoj deo kolaca, ljudska patnja je oduvek, posebno na ovim prostorima, bila solidan izvor profita. Zato sto zele slavu i moc, zato sto zele da se slikaju sa politicarima, da budu pozivani na prestizne koktele u ambasade, vladu, ministarstva, da se slikaju sa poznatima. Zato sto zele da stave sapu i da imaju monopol nad tematikom kojom se bave. Imati monopol nad Prajdom je fakat unosan biznis. A za ljude ih boli kurac!!!!! E, zato zelim da kazem ovim i ovakvim aktivistkima/njama par reci - direktno (i sopstveni jezik cu lisiti bilo kakve politicke korektnosti). Zelim da vam kazem nesto o ljudima!!! Moguce da ce vam ova saznanja izazvati nevidjeni sok, ali pokusajte ovo hrabro iscitati!!! Da vam kazem nesto o LGBT zajednici.
1. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje nisu aktivisti i aktivistkinje,koji nisu zaposleni u NVO-ima i koji imaju potpuno drukcije potrebe, ideje, zelje i stremljenja nego vi. Ovakve osobe su zaposlene u drzavnim ustanovama, skolama,fabrikama,bankama,prodavnicama, na pijaci,u zdravstvenim ustanovama.....Neki od tih ljudi su nezaposleni i ne mogu da se zaposle, niti da ostvare ni najminimalniju egzistenciju, cesto upravo zbog toga sto su to sto jesu. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje su Romi/kinje. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje imaju invaliditet. Znam da ce vas sledeca recenica vrlo sokirati, ali treba da je cujete: Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koji su vernici/ce, koji su religiozni i religiozne (kojima je dosta sto su odbaceni od crkve i religije i sto ih tamo pumpaju krivicom, vec im trebate i vi da im kazete kako su kreteni sto imaju spiritualni nivo identiteta - da im produbite osecaj krivice ne bi li se jos gore osecali). Ali verovali ili ne, vera i religija su njihovo pravo, mada se licno gnusate od svega sto je vezano za ovaj pojam. Ali vi niste centar sveta. Dalje, postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje su prinudjene da se bave seksualnim radom da bi preziveli. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje su ovisne od alkohola, lekova, droge...jer ne mogu na drugi nacin da se izbore sa svim onim sto ih tisti. Itd., Itd., Itd., Itd., Itd. Takodje, verovali ili ne, moguce su najneverovatnije i vama krajnje nepojmljive kombinacije napred navedenih svojstava, nekad i kumulativno. I verovali ili ne, svaka od tih osoba koje vi ne vidite, ne znate da postoje, nikada sa njima niste pricali ima svoje zelje, snove,ideje, misli,potrebe, teznje i ima pravo na srecu, postovanje, dostojanstvo i IMA PRAVO DA BUDE PITANA KAKVE PREDSTAVNIKE ZELI, KAKVE POTREBE IMA, KAKO VIDI OSTVARENJE SOPSTVENIH PRAVA.
2. Postoje L ili G ili B/ i/ili T osobe koje ne zele, nece i/ili ne mogu da se autuju. I to je njihovo potpuno i legitimno pravo. Ja bih sada mogla da koristim senzibilan pristup i da vam objasnjavam zasto je to tako, pa na onaj vas argument da je za psihicko zdravlje osobe vazno da se autuje da dajem kontraargumente, ali manucu se rdjava posla. To bi bio jalov trud. Jer da malo pricate sa tim ljudima iz LGBT zajednice, sa tim "obicnim smrtnicima" (kako ih nazva jedna pametna zena) sami biste dosli do tog zakljucka. Zato cu se ja koristi jezikom kojim vi govorite, iz pozicije " Ja sam najpametnija i ja najbolje znam sta tebi treba", jer verovatno jedino taj jezik razumete. Dakle, osoba ima zakonsko pravo da se ne autuje (ako ne verujes vidi clan 21. stav 1. Zakona o zabrani diskriminacije).
3. Ne morate da se po novimama prepucavate da li je Srbija sazrela za istopolni brak ili ne i da svoje sopstvene zelje i potrebe projektujete i ucitavate na celu LGBT zajednicu, vec napravite portal i postavite anonimnu anketu, pa pitajte te, za cija se prava navodno zalazete, sta im je potrebno, da li zele da se zakonski registruju, da li su spremni da stupe u istopolni brak...
Odgovore koje trebate, necete dobiti od Vucica,Tadica,Nikolica,Dinkica,Jelica...
Oslusnite malo tu LGBT zajednicu, pricajte malo sa tim ljudima ili vas stvarno boli kurac za ljude?
Tolko od mene!!!
P.S. Ukoliko ste se nasli prozvani, uvredjeni i povredjeni gornjim redovima mozete me slobodno ispljuvati i izvredjati, nazvati radikalnom kuckom ili kako god vec, a mozete se i malo zamisliti (jer kad se resite da odbacite sujetu, stvarate sjajnu mogucnost da nesto naucite - znam iz licnog iskustva), o sebi i vasem mestu u aktivizmu i onda mozda napravite nesto stvarno dobro za LGBT zajednicu i LGBT pokret!!!
my point exactly!
