bežala sam sa filozofije.
a sa profesorkom smo redovono visili u kafani
onda je počela da mi poručuje preko drugih profesora da mogu slobodno da dođem na čas, neće ispitivati...a kad me vidi van škole ili u školi, taj dan kad sam pobegla, samo mi se šeretski osmehne i namigne
onda sam se pojavila na filozofiji na dan kad mi je bio rođendan, pa sam deci delila bombone (
), a sve to da me ne bi pitala na rođendan
bežala sam, na neki weird način i sa matematike. profesor me je iz nekog, samo njemu poznatog razloga, gotivio... i ja onda smislim kako idem na trening, pošto je znao da igram košarku za školu, pa sam onda uvek išla na neke utakmice beton lige kad imam matematiku... ali to sam radila zato što mi je bilo mnogo dosadno na časovima.
sa časova likovnog sam redovno izlazila u WC da bih drugarima i sebi kupila neki has ili piće, pa se vraćala tako na čas i šuškala sa kesicama koje sam trpala po sebi gde sam stigla.
a na velikom broju časova sam, uglavnom, samo fizički bila prisutna.
samo sam volela da idem na srpski, francuski, biologiju i fizičko. što se mene tiče, ovo ostalo je moglo da ne postoji
dakle, glasala za opciju 2.
a kolektivno nikad nismo bežali, već smo kolektivno bojkotovali profesore. to ih je mnogo više nerviralo, i to je bila moja ideja.
na faksu sam štrajkovala kad je trebalo da se štrajkuje, i trudila se sa ekipom da menjam sve što je moglo da se menja... a da se razumemo, u ovoj zemlji sve može da se promeni ako si dovoljno uporan.
hahahha
