Bootstrap Framework 3.3.6

[Galateja]

Savremenik u čijim romanima uživam. Lepo je znati da mejnstrim književnu scenu zatrovanu raznim habjanovićkama, bjelicama, ignjatovićima i ostalim đubretom izvlači pored Gorana Petrovića, Basare, Gordane Ćirjanić i jedan Miomir Petrović. Relativno mlad pisac (1972) najviše me je osvojio romanom Bakarni bubnjevi gde na osoben način sa elementima fantastike piše o Beogradu i njegovom podzemlju, nadzemlju, vremenu i vanvremenu. Pojavio se na srpskoj književnoj sceni 1995. romanom Sakaćenje Romana gde govori na poetizovan način o krvavim devedesetim. Od pomenutog autora sam pročitala i Lisičje ludilo, Persijsko ogledalo, trenutno čitam Staklenu prašinu a čeka me još Libansko leto.

Da li je neko čitao? Kakvi su utisci?

[Ulix]

Lisičje ludilo je bilo toliko loše da sam izgubio želju da čitam bilo šta što je napisao pre ili posle toga. Dosadno, izanđalo i anahrono. A povrh svega je i pretenziocan do besvesti, a nedovoljno dobro piše da to i opravda.

[castor]

Meni su delovi o dedi (vukodlaku) u Lisicujem ludilu bilo ok, uglavnom sam preskako ili bas pretcravao preko stranica o njegovom unuku koji su bili jako dosadni.

[Ulix]

http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni ... ro.sr.html

Čak i od njegovih intervjua mi pripadne muka.

A ovo -

Миомир Петровић, писац, живи према заборављеним, традиционалним грађанским вредностима – у сопственој породици, крећући се „менталном“ трасом „круга двојке“, лепих манира и углађеног понашања и одевања.

- ilustruje i njegov pristup književnosti. U principu, kao Velmar-Janković sa penisom i nešto malo više mašte, mada ne i mnogo više umeća i talenta.

[Galateja]

Poštujem animozitet iako se ne slažem, ali ne sudi samo na osnovu Lisičijeg ludila.