- 08 Jan 2011, 19:21
#2095723
1.
Okej, ovo je vec klasika, mnogima dosadna klasika, ali mislim da je Ilic samo prvim stihom ove pesme zaduzio citavo nase pesnistvo:
U poznu jesen
Čuj, kako jauče vetar kroz puste poljane naše,
I guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
Frkće okiso konjic i žurno u selo grabi,
I već pred sobom vidim ubog i stari dom:
Na pragu starica stoji i mokru živinu vabi,
I s repom kosmatim svojim ogroman zeljov s njom-
A vetar sumorno zviždi kroz crna i pusta polja,
I guste slojeve magle u vlažni valja do...
Sa krikom uzleće gavran i kruži nad mojom glavom,
Mutno je nebo svo.
2.
Onda... Mladi i ludi Nikola Zivanovic, psihopata koga ne podnosim, ali kome se omaklo nekoliko dobrih, poput, na primer, ove:
Kraj dana
Svake noći smrt ulazi u stanove spavača,
Prolazi kroz hodnik, kroz kujnu, kroz dnevnu sobu kroz koju
Od radnog stola do sofe, pa onda nazad korača;
Dotiče otvoren roman, poštanske marke na broju.
Potom zateže stolnjak; plinske ventile koji cure
Zavrće; skida suvišnu rupu sa opasača;
Na šahovskoj ploči poravnava figure
I pod foteljom nalazi izgubljenog skakača.
3.
I, jos i ovaj: Sasa Jelenkovic, pomalo pedofilican, ali lik sa dve sjajne zbirke (od 5 ili 6, cini mi se). Ovo je pesma iz ,,Elpenorovih budjenja".
buđenje osmo
Otmica je delo ljubavi, ali to ne piše
u knjigama o sumnji, ako takve još postoje.
I nije sasvim jasno otkud čitaocu nada
da će, opremljen za čitanje, stići dalje
od opisa. Jer, opisi traju dok nestaju
stvari, rečeno je u beznadežno naivnoj
pesmi o ranom rasipanju u predelu tuge.
Otmica je delo ljubavi, i to je priprema
za silazak u san, a snovi junaka tumačeni
tako da uznemire i potresu, šta su mogli
nego da postanu obećanje sveta utonulog
u mahnitanje brojeva, u gubitak oštroumnosti.
Delo ljubavi postala je otmica, što više
sanjaš to si budniji u smrti, i otporan
postaješ na prekrajanje pejzaža, jer ti spavaš
i sa tobom spavaju boje, dok se zvuci bude
iza ogledala što više ničiji odraz ne pokazuje.
A san je ostavljen za kraj, kad telo ostane
privezak što se klati na ključevima vremena,
polarni crv pod palubom broda okovanog u ledu.