- 13 Dec 2010, 03:45
#2076028
U poslednje vreme stalno sanjam pokojnu baku (to je i normalno jer je umrla pre cirka mesec dana i bacilo me u depru).
A pre neko veče sam sanjala kako me neka aždaja napada kroz terasu, ja sma u kuhinji i gađam je "projektilima" iz patentice (hb vrhovi i "punjenje" za srebrnu gel hemijsku sa šljokicama (sirijusli, šljokicama?)).
A moj najgenijalniji san IKADA (ne zanima me ako to nije tema, ja ovo prepričavam 3 godine, od kako sma ga sanjala):
Imam 5-6 godina, igram se "sirena" u dečijem bazenčiću na naduvavanje i odjednom, poof, trčim maraton i imam tadašnjih 17 godina. Da bih završila svoje, moram na cilju da ukucam šifru u neki automat. I taman da završim svoje, i budem sedma (fav numba kao) drugarica iz tadašnjeg razreda me prestigne ukuca šifru, nasmeši se, i ode.
Oke, ajde, osma sam. Jebemu, štaš sad.
Zakuska posle maratona, patio front version, jedem Jaffa keks, i tamo koleginice sa hora, sprdnja, ja jedem k'o marva i dalje... Svi nestaju. ja sama na toj pizdariji od terasice i, normalno, uplašim se. Ispred te terase (i te same bele kuće) je močvara. Hodam ja po stazi od trave "na močvari", balansiram se da ne upadnem u vodu i stižem do nekog belog mosta. Krenem levo, jer taj put vodi do, božemoj, MTV nagrada koje su se održavale na nekim ofucanim metalnim tribinama, okrečenim u belo... Kad ono, trči Michael Jackson obučen u kostim Pinokia ka meni. Ja se, blago rečeno, userem od prizora, i krenem na drugu stranu (prvobitno desnu) preko mosta ka nekoj šumi. Odatle horda nabrijanih likova, tobože navijača, trči meni u susret. Gledam močvaru, gledam navijače, gledam M.J.-a... Reko', rizikovaću sa navijačima. Odjednom, on urla "nooo noooo" i maše navijačima, uskače u močvaru i ja shvatim da su to njegovi prijatelji koje želi da upozori na nešto.
(!)
Whatevs, screw ya guys, odo' ja na MTV!
Stižem i vidim prizor, tv prenos, HULIHOPTERI, reporter (kineskinja) govori "A catastrophic earthquake... " iiii ne gledam više tv prenos nego sam tamo, gledam razrušene tribine kako probadaju kroz zemlju, ljude kako se "gube" i ja probadam kroz zemlju... Ali nečija ruka me hvata, izvlači na površinu i njen vlasnik me pita "'Esi dobro?", Džekson opet, dame i gospodo. Ja mu odgovaram "Jesam" i on odlazi u trku da nastavi sa spašavanjem žrtava.
Fin.