Originally posted by Popeye
Originally posted by unic0rn
Ekipi koja je uspela da iznese ovaj prajd definitivno treba iskazati puno postovanje. Onaj ko uspe nesto da uradi posle 10 godina pokusaja zasigurno nije primer loseg aktivizma.
pa to nisam ni rekao. ali moze bolje. jedinica nije isto kao trica, ali nije ni trica isto kao petica. trenutno je ocjena trica. a meni se cini da su za peticu potrebni drugi ljudi, jer neciji je vrhunac trica.
recimo, ovogodisnja ekipa oko pridea je pokrenula i onu propalu peticiju. na nju se usljed cijele frke zaboravilo, no to je bio los potez i promasaj, koji ne treba zaboraviti pri ocijenjivanju necijeg delovanja. a nitko ih nije tjerao, nego su sami pokrenuli nesto sto nisu bili u stanju dovesti do kraja.
Po mom mišljenju - a moguće je da nisam u pravu - ta peticija za 10000 potpisa podrške prajdu je veoma važna stvar kada je u pitanju smanjivanje homofobije. Važnija od samog prajda - bar ovakvog kako je ove godine održan...
Pri tome ne smatram da bi se ekipi koja je organizovala prajd trebalo uzeti za zlo što nije uspela da istera tu akciju do kraja i skupi 10000 potpisa - već svega oko 2500, ako se ne varam. Sama činjenica što su uspeli da održe prajd jeste veliki uspeh i ne treba sad tražiti dlaku u jajetu. Pogotovo što
ako je cilj ovogodišnjeg prajda bio da se ukaže na problem enormne homofobije u Srbiji, a da pritom niko od učesnika/ca ne bude povređen, mislim da je prajd organizovan besprekorno! Čista petica u školi, odnosno desetka na fakultetu!
Ali, ako će cilj narednog prajda biti smanjivanje homofobije, onda mislim da je ona akcija prikupljanja 10000 potpisa podrške prajdu izuzetno značajna i da bi je trebalo uspešno sprovesti, tj. sakupiti 10000 potpisa, a ne samo četvrtinu od tog broja. Zašto mislim da je bitno sakupiti 10000 potpisa prajdu? Zato što smatram da bi prajd time dobio izvestan legitimitet u očima javnosti u Srbiji. Naime, da bi se registrovala politička partija potrebno je sakupiti 10000 potpisa - skupivši taj broj potpisa partija pokazuje da ima određenu podršku u biračkom telu, a da nije u pitanju samo neka kvazi-partija koju je osnovala i u potpunosti kontroliše služba državne bezbednosti - što je bio slučaj sa brojnim partijama osnovanim u vreme Miloševićeve vladavine, kada je za registrovanje političke partije bilo dovoljno samo 100 potpisa... Slično je i sa prajdom - skupivši 10000 potpisa podrške pokazala bi se ozbiljnost, pokazala bi se određena politička težina (a prajd jeste i politički, po mom mišljenju čak prevashodno politički, događaj), kao i podrška javnosti - bar jednog njenog dela...
S druge strane, ako se naredni prajd organizuje na način na koji je organizovan ovogodišnji, homofobija nažalost neće biti umanjena. Naprotiv. Skupivši svega četvrtinu potrebnog broja potpisa podrške LGBT pokret u Srbiji pokazuje da nije ozbiljan (započne neku akciju i onda odustane od nje, bez valjanog objašnjenja), da njegova najvažnija akcija, prajd, nema podršku čak ni same LGBT populacije (jer svakako da u Srbiji ima više od 2500 LGBT osoba, a sve sa potpisima gay-friendly str8 osoba prikupljeno je svega 2500 potpisa), te da sasvim jasno nema podršku "kritične mase" u javnosti (dakle nema čak ni tih 10000 potpisa, koliko je potrebno za registraciju političke stranke). A opet, i pored toga što nema praktično nikakvu podršku u javnosti, a prilično mlaku podršku u okviru same LGBT populacije, i pored toga što je tako "neozbiljan" (oh so gay), LGBT pokret je ipak uspeo da se izbori da država 100% stane iza prajda - u meri da se za ovogodišnji prajd i ovde na forumu govorilo kao o državnom prajdu.
Očigledno je da je LGBT pokret u Srbiji to uspeo samo zato što je imao podršku mnogo moćnijih činilaca nego što je on sam - i mnogo moćnijih nego što je sama srpska država. Ko su ti činioci videlo se po podršci stranih političara koji su svojim prisustvom, pa i govorima, uveličali prajd. I to jeste za pohvalu! Svakako da treba tražiti podršku svih inostranih faktora koji mogu pomoći u unapređenju položaja LGBT populacije u Srbiji. Ali mislim da bi od narednog prajda trebalo početi tražiti i podršku javnosti u Srbiji, jer to je jedini način da homofobija u Srbiji bude smanjena, a na koncu i iskorenjena.
Međutim, to se neće desiti ako i sa narednog prajda stignu slike poput npr. ove:
Ako dakle u prvom planu vidimo Bobana, jednog od glavnih organizatora prajda, kako trijumfalno podiže dva prsta u znak pobede (Victory), u momentu dok povorka prolazi pored ruševina zgrada Generalštaba, razrušenih NATO projektilima, navođenim i poslatim iz države čija je ambasadorka došla da podrži učesnike prajda. Mislim da je svima jasno kakvu simboličku poruku taj Bobanov čin nosi: Jeste da prajd nema praktično nikakvu podršku javnosti u Srbiji, pa čak ni dovoljnu podršku u LGBT populaciji (što broj skupljenih potpisa podrške nedvosmisleno pokazuje), ali nama to nije ni potrebno jer imamo podršku ne samo EU, nego i najmoćnije države na svetu, predvodnice NATO pakta. Možete samo da nam popušite!
I kako onda, ako pokazujemo takav stav, možemo da očekujemo da javnost u Srbiji ima razumevanje za naše probleme - ako joj ovakvim gestom, kako to Boban čini na ovoj slici, tako prezrivo poručujemo da nas se njeno mišljenje ama baš uopšte ne tiče? Ovakav Bobanov postupak možda jeste primeren nekom umetničkom performansu, ali mislim da mu na prajdu kojem bi cilj bio smanjenje homofobije u Srbiji, svakako nije mesto.
Da zaključim,
ako je cilj narednog prajda smanjenje homofobije u Srbiji, mislim da je, u poređenju sa ovogodišnjim prajdom, potrebno promeniti dve stvari:
1. Zaista skupiti 10000 potpisa podrške (a ne samo 2500, pa faktički odustati od akcije skupljanja potpisa);
2. Ne iritirati javnost ovakvim gestovima kakav je učinio Boban na ovoj slici - jer time samo dajemo vetar u leđa nacoškim kretenima da urlaju kako smo mi "NATO pešadija" i slične gluposti koje nažalost imaju prilično dobru prođu u ovoj razlokanoj državi...
P.S. O onom transparentu "Smrt državi" ne bih da trošim reči - već je o tome bilo dovoljno govora ovde na forumu.