- 19 Okt 2010, 18:03
#2018705
Postoji nešto u jeseni što je slično smrti, neka vrsta sporog propadanja. Samo prisustvovanje ritualu jeseni me nadahnjuje. Metamorfoza prirode pred našim čulima je predivna, ne toliko zbog perverznih boja ili šuma lišća pod patikama koliko zbog ideje da je moguće podeliti taj osećaj s bogovima. Dok se život menja u iluziju smrti, bogovi ostaju savršeni, posmatrajući igru jeseni s osmehom i saznanjem šta budućnost nosi.
Inače moram reći da osetim olakšanje kada počnu ledeni vetrovi da duvaju, i kada tragovi čoveka budu prekriveni prvim snegom, kada se jesen završi. Nekada mi se čini da bih mogao vekove provesti u ekstremima, večitoj zimi ili večitom letu. Mada jesenje i prolećno lišće je tu da nas pripremi za lepotu u koja nam dolazi.