- 13 Okt 2010, 20:34
#2011595
Ove godine sam upisala novi fakultet, privatni, humanističkog usmerenja. Ne bih da detaljišem o putanjama mog akademskog obrazovanja i zašto sa 27 godina upisujem faks, niti da ulazim u to o kom fakultetu se radi, jer nije ni bitno za ovu priču.
Početkom oktobra je bio prijem brucoša sa svih grupa, cca 500 ljudi, mahom ženskoga roda raznolikih godina.
Dok je zvaničnik fakulteta držao slovo o preimućstvima istog, dobijao je s vremena na vreme aplauzčiće i aplauze. Pred kraj izlaganja je rekao 'Ja sam razveden, ali to ne važi za ove koji idu na gej paradu (...) nameću nam demokratiju, nameću nam paradu, a ja im poručujem da je civilizacija starija od demokratije. Dole gej parada! Za nas 10. 10. ne postoji!'. Na tu bedastoću usledi gromoglasni aplauz koji je, zaista, boleo. Temperamentna sam i nisam neko ko će prećutati, ali nisam htela da mi studije počnu sa ekscesima.
Danas, na predmetu političke sadržine i naslova, profesor (ne, to nije ovaj od gore, već drugi) objašnjava neke pojmove i ilustrativno se posluži svežim nam primerima izgredništva. Ovoga puta nas je u sali cca 300. Kada je rekao 'kao što piše Sloba Antonić' bilo mi je jasno po tom miloštanju kako je politički profilisan, ali kada je počeo da brani divljake i da seje nebuloze o sirotoj deci, islamiziranim Srbima (u narodu poznatiji kao Bošnjaci), pokatoličenim Srbima (u narodu poznati kao Hrvati), otetoj pokrajini, o Srbiji kao zemlji oskudice i slično ja se javim za reč. Kažem mu kako mislim da on relativizuje nasilje, da neka deca nemaju ni 42 dinara za GSP kartu, a gladna deca odlaze u Đenovu da divljaju. Onda pomenem i paradu i da je nedopustivo da se relativizuje to što 6000 osoba u ime protivljenja krši i lomi grad. Publika poče da cokće. Ja uzela da se pozivam na SZO, ustavom zagarantovano pravo i sl. Razvi se polemika o homoseksualnosti, profesor poče da zataškava. Osim mene, javile su se samo dve devojke koje su me podržale, ali sa onim čuvenim 'nisam gej, ali...' ostali su ili ćutali ili bili žestoko homofobični.
Profesor posle počeo da se pere, te kako on nije protiv bilo koje manjine, kako je on za argumente, kako jeste da je on konzervativan, religiozan i nacionalista, ali nije za to da se mi prepiremo.
Kada smo se utišali, nastavio je da predaje i pomenu skandinavske zemlje kao primer socijalnog blagostanja, na šta se ja opet javim za reč i prokomentarišem kako bih ja rado da Srbija kao zemlja oskudice evoluira u zemlju socijalnog blagostanja i da je dobar primer naveo, jer zemlje skandinavskog poluostrva su očit primer gde svako danju mirno šeta, a noću mirno spava sa izrazitim poštovanjem prava manjina. Opet coktanje koleginica i kolega i njegova opaska kako koristim gradivo da bih nastavila diskusiju koju on ne želi.
Posle pauze nestadoše neke devojke koje su sedele u mojoj blizini, ali zato sede do mene jedna druga za koju znam da je bila na paradi. Upoznaje se sa mnom i pričamo o polemici gde ona kaže da joj se ne da ulaziti u javnu raspravu, ali da me podržava. Ja onako sluđena, pogledam je i kažem 'videla sam te na tv-u, ja nisam imala hrabrosti da odem.' Mala je bila zapanjena kada je skontala da sam je videla iako (kako kaže) zna da je snimak emitovan na vestima. Ove oko nas naoštrile uši, a klinka kada priča o homofobiji i o tome kako se plaši, šapuće, a onda doda glasno 'ali eto, mnogi misle da sam lezbejka a nisam'. Ova komunikacija je bila tragikomična.
Primetila sam još devojaka i momaka za koje pretpostavljam da su iz lgbt miljea. Interesantno je bilo to da kako je polemika odmicala 'osumnjičeni' su se sve više grčili, ne mogu vam to objasniti, kao fizička reakcija koja usledi posle nekog bola.
Interesantno je da je diskusija prvo bila o 'njima' i da ne razumeju zašto branim 'njih'. Nisam neko ko se uklapa u strejt šablonizovano viđenu lezbejku ili kako mali Perica zamišlja lezbejku pa im je trebalo vremena da shvate da sam i ja 'deo njih'. Mada, verujem da ima još primeraka koji misle da sam samo kontraš.
Posle su me verbalno ignorisali, sve me krišom zagledajući kao da sam saopštila da sam do juče živela na drugoj planeti. Nisam sigurna, ali čini mi se da bih lakše podnela da su nastavili da se prepiru, nego da me tako odmeravaju šuteći. Osećala sam na sebi svoje forumske žute zvezdice. Nisam se pokajala što sam ušla u debatu, ali osećati toliku netrpeljivost prema grupaciji kojoj delom svog identiteta pripadam je veoma gorko.
Početkom oktobra je bio prijem brucoša sa svih grupa, cca 500 ljudi, mahom ženskoga roda raznolikih godina.
Dok je zvaničnik fakulteta držao slovo o preimućstvima istog, dobijao je s vremena na vreme aplauzčiće i aplauze. Pred kraj izlaganja je rekao 'Ja sam razveden, ali to ne važi za ove koji idu na gej paradu (...) nameću nam demokratiju, nameću nam paradu, a ja im poručujem da je civilizacija starija od demokratije. Dole gej parada! Za nas 10. 10. ne postoji!'. Na tu bedastoću usledi gromoglasni aplauz koji je, zaista, boleo. Temperamentna sam i nisam neko ko će prećutati, ali nisam htela da mi studije počnu sa ekscesima.
Danas, na predmetu političke sadržine i naslova, profesor (ne, to nije ovaj od gore, već drugi) objašnjava neke pojmove i ilustrativno se posluži svežim nam primerima izgredništva. Ovoga puta nas je u sali cca 300. Kada je rekao 'kao što piše Sloba Antonić' bilo mi je jasno po tom miloštanju kako je politički profilisan, ali kada je počeo da brani divljake i da seje nebuloze o sirotoj deci, islamiziranim Srbima (u narodu poznatiji kao Bošnjaci), pokatoličenim Srbima (u narodu poznati kao Hrvati), otetoj pokrajini, o Srbiji kao zemlji oskudice i slično ja se javim za reč. Kažem mu kako mislim da on relativizuje nasilje, da neka deca nemaju ni 42 dinara za GSP kartu, a gladna deca odlaze u Đenovu da divljaju. Onda pomenem i paradu i da je nedopustivo da se relativizuje to što 6000 osoba u ime protivljenja krši i lomi grad. Publika poče da cokće. Ja uzela da se pozivam na SZO, ustavom zagarantovano pravo i sl. Razvi se polemika o homoseksualnosti, profesor poče da zataškava. Osim mene, javile su se samo dve devojke koje su me podržale, ali sa onim čuvenim 'nisam gej, ali...' ostali su ili ćutali ili bili žestoko homofobični.
Profesor posle počeo da se pere, te kako on nije protiv bilo koje manjine, kako je on za argumente, kako jeste da je on konzervativan, religiozan i nacionalista, ali nije za to da se mi prepiremo.
Kada smo se utišali, nastavio je da predaje i pomenu skandinavske zemlje kao primer socijalnog blagostanja, na šta se ja opet javim za reč i prokomentarišem kako bih ja rado da Srbija kao zemlja oskudice evoluira u zemlju socijalnog blagostanja i da je dobar primer naveo, jer zemlje skandinavskog poluostrva su očit primer gde svako danju mirno šeta, a noću mirno spava sa izrazitim poštovanjem prava manjina. Opet coktanje koleginica i kolega i njegova opaska kako koristim gradivo da bih nastavila diskusiju koju on ne želi.
Posle pauze nestadoše neke devojke koje su sedele u mojoj blizini, ali zato sede do mene jedna druga za koju znam da je bila na paradi. Upoznaje se sa mnom i pričamo o polemici gde ona kaže da joj se ne da ulaziti u javnu raspravu, ali da me podržava. Ja onako sluđena, pogledam je i kažem 'videla sam te na tv-u, ja nisam imala hrabrosti da odem.' Mala je bila zapanjena kada je skontala da sam je videla iako (kako kaže) zna da je snimak emitovan na vestima. Ove oko nas naoštrile uši, a klinka kada priča o homofobiji i o tome kako se plaši, šapuće, a onda doda glasno 'ali eto, mnogi misle da sam lezbejka a nisam'. Ova komunikacija je bila tragikomična.
Primetila sam još devojaka i momaka za koje pretpostavljam da su iz lgbt miljea. Interesantno je bilo to da kako je polemika odmicala 'osumnjičeni' su se sve više grčili, ne mogu vam to objasniti, kao fizička reakcija koja usledi posle nekog bola.
Interesantno je da je diskusija prvo bila o 'njima' i da ne razumeju zašto branim 'njih'. Nisam neko ko se uklapa u strejt šablonizovano viđenu lezbejku ili kako mali Perica zamišlja lezbejku pa im je trebalo vremena da shvate da sam i ja 'deo njih'. Mada, verujem da ima još primeraka koji misle da sam samo kontraš.
Posle su me verbalno ignorisali, sve me krišom zagledajući kao da sam saopštila da sam do juče živela na drugoj planeti. Nisam sigurna, ali čini mi se da bih lakše podnela da su nastavili da se prepiru, nego da me tako odmeravaju šuteći. Osećala sam na sebi svoje forumske žute zvezdice. Nisam se pokajala što sam ušla u debatu, ali osećati toliku netrpeljivost prema grupaciji kojoj delom svog identiteta pripadam je veoma gorko.