Do neke 3. godine života imao malko dužu plavu loknastu kosu i tamno plave oči, al sve to ne arijevski, neg onako bebeće
Posle toga, kosa mi je postala srednje smeđa i ravna (mada su mi obrve za par nijansi tamnije, tamnosmeđe), a oči tamno braon, i takav sam sada. I to mi se sviđa, ne bih menjao. Zaista se ponosim svojim smeđilom, i mislim da smo nepravedno zapostavljeni samo zato što nas ima puno
Ne bih se farbao, a ako bih baš baš morao, to bi bilo crno, znači plavo ne bi ni prišlo obziru
Po nekom difoltu, uglavnom su mi oduvek privlačnije izgledali tamniji (crni i tamnosmeđi) i momci i devojke, i to bi bio jedan od parametara za neki kao "moj tip", ali zna i plavo da mi se svidi. Zato se u suštini ni ne ložim na ljude po sistemu "tipova", jer sve mi je to vezano za fizički izgled, i konkretno pigmentaciju u ovom slučaju, zaista individualno, i iste stvari mi se na nekome svide a na nekom ne.
Što se očiju tiče, preferiram tamne, te su mi lepe tamnoplave (imam neispoljeni te recesivni gen za iste
), i lepše od svetloplavih, koje ima većina plavookih ljudi. Zelene mi se jako retko svide.
I nije mi jasna cela arijevska fama oko običnog manjka pigmenata sa gomilom nuspojava (pored manjka inteligencije, tu su osetljiva koža, ponekad sa pegama, koja lako gori na suncu, osetljive oči (da, naučno dokazano da su svetlije oči osetljivije na svetlost i češće im je potrebna dipotrija nego tamnijima)).
Šatro dominacija, a vamo izumiru i nestaju, puh-lease!