pa meni se cini da je topic zivnuo. jos ce se actually poceti pisati o francuskim filmovima.
no, da iskoristim jednu analogiju iz povijesti francuskog filma: ja dođem kao novi val, a sunce je predstavnik tzv. "tradicije kvaliteta".
Catherine Deneuve je klinka zaljubljena u automehaničara, ali mati-hauzmajstorka ne dopušta im da se uzmu...
Film bez ijedne izgovorene reči, svi pevaju i plešu, pa kako se ko snašao.
nego, tko ovdje voli claire denis, andrea techinea i oliviera assayasa?
trazim decka, a ovo dodju kao neki najosnovniji uvjeti koje covjek mora ispuniti.
tko je ovdje plakao gledajuci kad na kraju 'beau travaila' denis lavant zaplese, outa se sebi i prihvati svoj pederluk uz najgori eurodance devedsetih, koji claire denis ucini srcerazornom pjesmom? ako to nije genijalna gluma i genijalna scena, sta onda jest?
''
i jel itko gledao 'demonlovera'? zasto je taj film skoro pa nepoznat, a nisam vidio boljeg u prvog desetljecu ovog milenija? koji to film kaze vise o danasnjem svijetu od 'demonlovera'?
zasto je ovo svijet u kojem se ljudi odusevljavaju jeunetovim šećernim slikovnicama s artificijelnim emocijama?
i kako to da je truffaut tako dobar a godard tako zao? i jel godard na kraju veci zato sto je zao? jel truffauta ubila njegova dobrota?
zasto svi podcjenjuju louisa mallea?
i feel so teenage rebellion! je li vam se grlo steglo kada ste gledali 'zero de conduite'? mene taj film UBIJE.
e da, i vidjeh neki dan da je depardieu rekao za juliette binoche da je ona niko i ništa. pa koja je to zivuca glumica na njenom nivou? huppert jest odlicna, ali ne moze nikada postici raznolikost binoche. i sta se dogodilo s adjani? zasto onda vise ne snima?
ozon je razocaranje. u dusi je pozer, to zna i trudi se ne biti, ali nije isto kada se svim snagama i cijelom voljom trudis osjecati i voljeti nego kad osjecas i volis.
Nekoliko fr. filmova koje volim.
Godarov Bande à part. Meni je ovo bio jako dobar uvod u njegov opus, da sam gledao neke druge njegove filmove, možda mi se ne bi nikada dopao. 2 ou 3 choses que je sais d'elle je recimo mnoooooogo bolji film, ali i srazmerno teži; ili je makar meni bio težak u vreme kad sam ga prvi put gledao.
Dalje. Rob-Grijea volim i kao pisca i kao scenaristu, pa sam L'Année dernière à Marienbad gledao jedno deset puta. Trans-Europ-Express mi se isto jako dopao, uspeo je da napravi zanimljiv film u kom ne postoji aman nikakva radnja u klasičnom smislu te reči, ali poslednji njegov film (C'est Gradiva qui vous appelle) je bio totalni fijasko.
Uglavnom, volim i filmove i književnost novog talasa, a kad se sutra otreznim, možda i napišem nešto smislenije, trenutno sam zabagovan.
La Pianiste,La Reine Margot,Amélie,Une femme française,Paris, je t'aime,La vie en rosa,Irreversible....obiman je opus filmova iz francuske kinematografije koji su mi zapali za oko.Trifo,Sabrol,Godar,Šero...
U francuskom filmu jako volim zanesenjaštvo, misterioznost i izvesnu nedorečenost koja ostavlja prostora za raznorodno tumačenje. Toga nisu lišeni ni rani radovi poput novotalasnih autora kao što su Godar (omiljeni: Do poslednjeg daha i Prezir) i Trifo (omiljeni: Žil i Džim), kultni Bertolučijev film Poslednji tango u Parizu, francuska avantura Kišlovskog Tri boje Plavo, ali i neki (relativno) noviji poput Čudesne sudbine Amelije Pulen i Divljih duša. Meni je jedan od dražih Son frere. Volim i lez film Ljubav jedne žene. Francusku kinematografiju odlikuje izvesna sofisticiranost koja meni izuzetno prija. Ako bih rekla da su junaci u španskim filmovima ekstrovertni i da govore pričom, u francuskom filmu oni su introvertni i često govore šutnjom gde se rečitost ogleda u očima i facijalnoj ekspresiji. Primer takvog glumačkog postupka je Žilijet Binoš.
crni talas je bio u jugoslaviji, u francuskoj je bio novi talas iliti val.
inace, tesko se mogu sloziti s tako generalnim ocjenama francuske kinematografije, koja je jednostavno prevelika i previse raznolika da bi se moglo o njoj govoriti na taj nacin, koji garantira povrsnost. uostalom, mnogo manja češka kinematografija, koju se ponajviše identificira kroz one nepodnošljivo mlitave i humanističke komedije menzela, ima - primjerice - i jednu čitilovu i jednog švankmajera.
ne vidim da se moze uvjerljivo argumentirati o nekakvim krovnim osobinama francuskih filmova. mozda se jedino moze reci da se vise njeguje autorski pristup filmu, sto opet znaci da je kinemaotografija raznolika, te da se ne moze podvesti pod tri epiteta.
Upravu si to za novi talas. Permutovala sam, sad ispravih.
Teško da mogu forum da shvatim kao mesto gde ću da pišem neke ozbiljne kritike. Zapravo, ja pišem ad hok utisak prilagođen površnom 'mediju' kakav je forum bez nekih pretenzija. Čisto impresionistički.
Why Would you Settle for Less when you can have More? Do not let other Authors Fool you with Empty Marketing Keywords. FLATBOOTS is what you Deserve. Built to last, Built from Scratch, Nothing Less.